Francuski lider za reciklažu širi poslovanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, akvizicija obuhvata Srbiju i četiri zemlje

Paprec, francuski gigant za reciklažu i upravljanje otpadom, preuzeo je 80 odsto udela u kompaniji Brantner green solutions. Na ovaj način, Paprec ulazi na tržište Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Srbiju, kako je objavljeno na zvaničnom sajtu kompanije. Akvizicija obuhvata i Srbiju, gde Brantner green solutions posluje kroz firmu Brantner otpadna privreda doo.

Osim toga, Paprec je saopštio da je ugovor o preuzimanju većinskog paketa potpisan sa austrijskom grupom Brantner. Brantner, osnovan 1936. godine od strane porodice Brantner, izgradio je reputaciju kao pouzdan partner u sakupljanju, sortiranju i reciklaži otpada. Kompanija danas ima mrežu od 65 postrojenja i poslovnica u Austriji, Slovačkoj, Češkoj, Rumuniji i Srbiji, navodi se u zvaničnoj informaciji.

Paprec ulazi na tržište Srbije kroz akviziciju

Brantner green solutions pruža usluge za više od 28.000 komunalnih, industrijskih i komercijalnih korisnika. Kontinuirano ulaganje i inovacije omogućile su širenje poslovanja i jačanje pozicije u regionu. Kao rezultat ove transakcije, Paprec ulazi na tržište Srbije i drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope, čime jača prisustvo u ovom delu kontinenta.

U saopštenju kompanije naglašeno je da je ekološka divizija Brantnera centralna za širenje Papreca. Osim toga, poslovanje u Srbiji i regionu sada ima podršku jednog od vodećih evropskih aktera u sektoru reciklaže i upravljanja otpadom. Uporedo sa tim, akvizicija donosi nove mogućnosti za tehnološki razvoj i unapređenje usluga u Srbiji.

Uticaj akvizicije na sektor reciklaže i upravljanja otpadom

S obzirom na to da Paprec ima snažnu poziciju na evropskom tržištu, ulazak ove kompanije u Srbiju može doneti dodatnu konkurenciju i podstaći ulaganja u infrastrukturu za reciklažu. Pored toga, mreža od 65 postrojenja i prisutnost u pet zemalja predstavljaju značajan resurs za unapređenje lokalnih praksi i standarda.

U Srbiji, gde je reciklaža staklene ambalaže dostigla 45 odsto, razvoj sektora upravljanja otpadom ostaje izazov. Ova akvizicija može doprineti boljoj organizaciji i većoj efikasnosti prikupljanja i obrade otpada, ali i unapređenju ekoloških standarda. Na kraju, dolazak Papreca može imati pozitivan uticaj na lokalne investicije i otvaranje novih radnih mesta u sektoru zaštite životne sredine.

Studija predlaže džinovski štit na Lagranžovoj tački i fuzione izvore energije kako bi život na Zemlji opstao milijardama godina

Naučnici su predstavili ambiciozan plan kako bi život na Zemlji mogao da opstane i nakon smrti Sunca. Prema najnovijoj studiji, za oko milijardu godina Sunce će potrošiti većinu vodonika i ući u fazu crvenog džina. U ovom procesu, njegova veličina će značajno narasti, što bi moglo dovesti do uništenja unutrašnjih planeta, uključujući Merkur i Veneru. Iako nije izvesno da li će Zemlja biti progutana, uslovi za život postali bi ekstremni: okeani bi isparili, atmosfera bi nestala, a površina bi bila spaljena.

Istraživači tvrde da život na Zemlji ne mora da bude osuđen na kraj zbog smrti Sunca. Umesto iseljavanja čovečanstva, predlažu seriju teorijskih inženjerskih projekata koji bi mogli očuvati život na planeti još milijardama godina. Ovi predlozi oslanjaju se na tehnologije koje su daleko iznad današnjih mogućnosti, ali predstavljaju okvir mogućeg razvoja u budućnosti.

Džinovski štit i veštački izvori energije

Prvi korak u planu predviđa postavljanje džinovskog štita na Lagranžovu tačku L1, gde se gravitacija Sunca i Zemlje uravnotežuje. Ovaj štit bi regulisao količinu sunčevog zračenja koje dopire do Zemlje, štiteći planetu od prekomernog zagrevanja tokom faze crvenog džina. Druga verzija projekta uključuje manji štit, povezan ugljeničnim kablom dugim oko dva miliona kilometara, sidren sa masivnim objektom. Materijal za izgradnju mogao bi se obezbediti sa patuljaste planete Ceres i manjeg dela Meseca.

Kako bi se nadomestila izgubljena sunčeva svetlost i toplota, naučnici predlažu upotrebu fuzionih reaktora. Vodonik i helijum prikupljali bi se iz atmosfere Jupitera, a dobijena energija prenosila bi se mrežom relejnih stanica do Zemlje. To bi omogućilo da veštačko sunce zameni prirodni izvor energije kada Sunce više ne bude podržavalo životne uslove.

Pomeranje Zemlje i dugoročna stabilnost

Pored zaštitnog štita i veštačkih izvora energije, naučnici predlažu i postepeno pomeranje Zemlje u širu orbitu. Ovaj proces bi se sprovodio pomoću konstantnog mlaza čestica kiseonika, dobijenih na Jupiteru, čije bi gravitaciono dejstvo omogućilo Zemlji da se udalji od Sunca. Takođe, kako bi se sprečilo hlađenje Zemljine unutrašnjosti i usporavanje tektonskih procesa, predlaže se dopremanje malih količina antimaterije do jezgra, čime bi se održavala potrebna toplota za kruženje hranljivih materija.

S obzirom na to da u dalekoj budućnosti postoji i rizik od poremećaja putanje Sunčevog sistema tokom spajanja sa galaksijom Andromeda, predlaže se upotreba snažnog mlaza vodonika koji bi gravitaciono usmeravao čitav sistem i smanjio opasnost od sudara sa drugim zvezdama.

Zašto očuvati Zemlju umesto preseljenja

Autori studije ističu da bi očuvanje života na Zemlji, kroz ovakve inženjerske projekte, zahtevalo manje energije nego preseljenje čovečanstva u drugi zvezdani sistem. Dodatno, razvoj tehnologija za svemirsko rudarenje i planetarni inženjering mogao bi doneti praktične koristi mnogo pre nego što postanu neophodne za opstanak. Iako su svi predlozi trenutno teorijski, studija otvara nova pitanja o granicama ljudskog inženjerstva i potencijalu dugoročnog očuvanja života na našem planetu. Prema autorima, granice opstanka neće određivati sama priroda, već sposobnost čovečanstva da razvije napredne tehnologije.

Novo državno preduzeće preuzelo 16,2 hektara i 42 objekta, imovina procenjena od strane Gradskog zavoda za veštačenje

Sava Properties 2026, novo državno preduzeće, upisano je 13. avgusta u registar Agencije za privredne registre. Kompanija je preuzela zemljište i hale Beogradskog sajma ukupne vrednosti 13.636.719.000 dinara. Ova transakcija uključuje više od 16 hektara zemljišta sa 42 objekta, među kojima su hale 7, 10, 11, 12, 13, 14, magacini i drugi prateći objekti.

Adresa novog preduzeća identična je kao kod kompanije Beograd na vodi, što dodatno ukazuje na moguće buduće povezivanje razvojnih projekata na ovom prostoru. Prema zvaničnoj odluci Vlade Srbije, nenovčani ulog u Sava Properties 2026 čine sajamske hale i parcele na obali reke Save. Grad Beograd je još 2023. godine oduzeo zemljište i objekte Beogradskog sajma i upisao ih na Republiku Srbiju, čime je otvoren put za dalje restrukturiranje i razvoj ovog atraktivnog gradskog područja.

Detalji prenosa imovine i procena vrednosti

Nenovčani kapital unet je 13. avgusta 2026. godine i uključuje 42 stavke, među kojima su ključni objekti sajamskog kompleksa. Površina prebačenog zemljišta iznosi 16,2 hektara, a najveća parcela je gradsko građevinsko zemljište broj 10652/27 KO Savski venac, površine 51.967 kvadratnih metara. Na toj parceli nalaze se hale 7, 10, 11, poslovni prostor uz halu 11, kao i tople veze između pojedinih hala. Pored toga, hala 12 i deo hale 13 nalaze se na susednim parcelama ukupne površine 6.598 kvadratnih metara.

Vrednost celokupnog nenovčanog uloga procenio je Gradski zavod za veštačenje u Izveštaju o proceni tržišne vrednosti nepokretnosti pod brojem PV-191/26 od 14. maja 2026. godine. Ova procena je bila osnova za upis kapitala u katastar i APR.

Planovi za prostor sajma i reakcije javnosti

Izmeštanjem Beogradskog sajma u Surčin, koje je najavljeno nakon dodele organizacije EXPO 2027 Beogradu, započeo je proces prenamene starog sajamskog kompleksa. S druge strane, kompanija Beograd na vodi već je registrovana za istu pretežnu delatnost – razradu građevinskih projekata, što dodatno ukazuje na potencijalno širenje ovog projekta na zemljište nekadašnjeg sajma.

Prema izmenama Prostornog plana iz avgusta 2024. godine, planirano je rušenje svih hala osim Hale 1, koja ima status spomenika kulture. Međutim, nakon javne rasprave i prigovora stručne javnosti, komisija je odlučila da, pored Hale 1, sačuva i hale 2 i 3. Ove odluke i dalje su predmet pažnje stručnjaka i građana, što pokazuje koliko je pitanje prenosa imovine Beogradskog sajma značajno za urbanistički i ekonomski razvoj Beograda.

Direktorka novog preduzeća je Marina Matić, do sada nepoznata javnosti, što dodatno izaziva interesovanje za buduće poteze Sava Properties 2026. Sve oči su sada uprte u dalji tok projekta i moguće integracije sa postojećim razvojnim planovima na obali reke Save.