Samo mali procenat karcinoma povezan je sa genetskim nasleđem, dok 90% nastaje zbog životnih i stečenih faktora

Genetika i karcinom su povezani kod 5 do 10 odsto svih dijagnostikovanih slučajeva, dok većinu, odnosno oko 90 odsto, uzrokuju stečeni faktori. Ovi podaci ukazuju da je genetska predispozicija važna, ali nije presudna za nastanak karcinoma. Većina pacijenata razvije bolest zbog izloženosti faktorima iz okoline ili zbog procesa starenja, pokazuje analiza stručnjaka.

Karcinom nastaje kada se u ćelijama akumuliraju mutacije koje omogućavaju nekontrolisano deljenje. Nasledne mutacije, koje su prisutne od rođenja, objašnjavaju samo manji deo slučajeva. Sa druge strane, dominantan uzrok predstavljaju mutacije stečene tokom života, najčešće usled izlaganja kancerogenima kao što su duvanski dim, UV zračenje ili hronična inflamacija. Kao rezultat, prevencija i kontrola faktora iz okoline imaju ključnu ulogu u smanjenju ukupnog rizika.

Koliki je značaj genetike i karcinoma za porodični rizik

Porodična istorija karcinoma povećava verovatnoću oboljevanja, ali ne znači da će svaki član porodice sigurno razviti bolest. Sporadično grupisanje slučajeva često je posledica statističke učestalosti karcinoma ili zajedničkih faktora sredine, dok pravi nasledni sindrom podrazumeva obrazac kroz generacije, oboljevanje u mlađoj dobi ili više tipova tumora kod istog srodnika. Samo ovaj drugi obrazac opravdava genetsko testiranje prema mišljenju onkologa.

Genetsko testiranje ima smisla kod osoba sa karcinomom dojke ili jajnika dijagnostikovanim pre 45-50. godine, kod više srodnika sa povezanim tumorima ili kod retkih tipova tumora. Odluku o testiranju donosi stručnjak na osnovu detaljne porodične anamneze, nikako sam pacijent bez stručnog nadzora. Važno je napomenuti da većina porodica sa nekoliko slučajeva karcinoma nema nasledni sindrom i ne zahteva obavezno testiranje.

Molekularna epidemiologija i personalizovana medicina

Molekularna epidemiologija proučava kako kombinacija genetske predispozicije i faktora iz okruženja utiče na rizik od karcinoma kod različitih populacija. Ova disciplina omogućava efikasnije preporuke za prevenciju i skrining, kao što je individualizovano praćenje osoba sa određenim genetskim profilom.

Savremena onkologija koristi analizu genetskog profila tumora kako bi se odabrala najsvrsishodnija terapija. Kod karcinoma pluća, mutacije u genima EGFR, ALK ili ROS1 mogu otvoriti mogućnost ciljane terapije. Takođe, prisustvo BRCA mutacije, bilo nasledne ili stečene, može ukazati na primenu PARP inhibitora kod karcinoma dojke, jajnika, pankreasa ili prostate. Pored toga, procena TMB (tumor mutational burden) i MSI (microsatellite instability) statusa tumora može uticati na odluku o imunoterapiji.

Zahvaljujući ovakvom pristupu, sve veći broj pacijenata sa uznapredovalim bolestima prolazi proširenu genomsku analizu tumora pre izbora terapije. Genetsko testiranje, osim za dijagnostiku, omogućava personalizovani i raniji skrining kod osoba sa potvrđenom naslednom mutacijom. To znači da se praćenje ne bazira samo na starosnoj dobi predviđenoj za opštu populaciju, već počinje ranije i sprovodi se češće, što može značajno uticati na ishod lečenja.

Izmene zakona razdvajaju velike porodične kuće i komercijalne objekte, uz olakšice za upis stanova

Vlada Srbije predložila je izmene zakona koje uvode novi način obračuna naknada za porodične kuće veće od 400 kvadrata. Prema predlogu koji je 7. avgusta upućen Narodnoj skupštini, ključna promena odnosi se na obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za svaki kvadratni metar iznad 400 m². Nova pravila primenjivaće se i na postupke koji do stupanja na snagu ne budu završeni.

Nova pravila za kuće preko 400 kvadrata

Za stambene objekte do 400 kvadrata, naknada ostaje ista kao i dosad. Međutim, za kuće koje prelaze ovu površinu, doprinos se obračunava samo za deo iznad 400 kvadrata. Na primer, vlasnik kuće od 500 m² plaćaće doprinos na 100 kvadrata koji prelaze prag. Vlada navodi da je tokom prethodne godine uočena nepreciznost u postojećem zakonu, posebno za velike porodične kuće u seoskim sredinama, koje nisu građene radi prodaje ili profita.

Razdvajanje porodičnih i komercijalnih objekata

Dosadašnja pravila izjednačavala su velike porodične kuće sa komercijalnim objektima iste površine. Kao rezultat, vlasnici višegeneracijskih domaćinstava često su bili u istom položaju kao i investitori koji grade radi ostvarivanja prihoda. Izmene zakona sada jasno povlače granicu i štite vlasnike porodičnih kuća od troškova koji su namenjeni komercijalnim investitorima. Vlada ističe da je glavna ekonomska logika sprečavanje izjednačavanja ova dva tipa objekata.

Izmene za vlasnike stanova i postupke upisa

Predlog donosi važne novine i za vlasnike stanova, posebno u zgradama gde posebni delovi nisu uredno evidentirani. Pored elaborata geodetskih radova, sada se može koristiti i specifikacija posebnih delova objekta, koju izrađuju inženjeri arhitekture ili građevine. Ova promena proširuje mogućnosti za rešavanje slučajeva gde katastarska evidencija i faktičko stanje nisu usklađeni. Ukoliko investitor nije poznat ili dostupan, potrebnu dokumentaciju mogu podneti lice sa pravnim interesom, upravnik ili profesionalni upravnik stambene zajednice. Time se postupak upisa više ne vezuje isključivo za investitora.

Uređenje obaveza investitora i vlasnika stanova

Predlog dodatno precizira šta se dešava ako je investitor propustio da plati naknadu. Vlasnici stanova i dalje mogu upisati pravo svojine, a ako oni sami izmire obavezu umesto investitora, predviđeno je brisanje zabeležbe o neplaćenoj naknadi. Ovo je posebno važno jer neplaćene obaveze investitora često mogu imati dugoročne posledice za vlasnike stanova. Sve izmene, kako tvrdi Vlada, imaju za cilj da unaprede pravnu sigurnost i efikasnost u postupcima evidentiranja nepokretnosti.

Širi značaj izmena za tržište nekretnina

Ove izmene zakona, poznate kroz program „Svoj na svome“, imaju potencijal da postave jasnije razlike između različitih tipova stambenih i poslovnih objekata. Takođe, olakšavaju upis stanova i rešavanje komplikovanih pravnih situacija oko vlasništva. Uvođenje novog modela obračuna i preciziranje postupaka može doprineti transparentnijem tržištu nekretnina i smanjenju administrativnih prepreka za građane i investitore.

Tržište nekretnina beleži rast ukupne vrednosti prometa uz pad broja ugovora, Beograd prednjači sa 12,6 odsto većim prometom

Republički geodetski zavod saopštio je da su cene stanova u Srbiji nastavile stabilan rast u drugom tromesečju 2026. godine. Prema podacima RGZ, cene stanova u Srbiji porasle su 5,25 odsto na godišnjem nivou, dok je ukupna vrednost prometa stanova dostigla 1,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 7,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U istom kvartalu, broj ugovora o kupoprodaji stanova iznosio je 11.938, odnosno 5,8 odsto manje nego u drugom tromesečju 2025. godine.

Detaljna analiza rasta cena i vrednosti prometa

Rast cena stanova u Srbiji tokom drugog tromesečja karakteriše razlika između novoizgrađenih i ostalih stanova. Cene novoizgrađenih stanova povećane su za 3,86 odsto, dok su ostali stanovi poskupeli 5,98 odsto. Kao rezultat, RGZ indeks cena stanova za Srbiju iznosi 200,98, odnosno rast od 1,19 odsto u odnosu na prvi kvartal 2026. godine. Osim toga, tržišna aktivnost merena ukupnom vrednošću prometa pokazuje rast, uprkos smanjenju broja zaključenih ugovora.

Regionalne razlike i poređenje sa EU tržištem

Najveći rast vrednosti prometa zabeležen je u Beogradu, gde je promet porastao 12,6 odsto, iako je broj ugovora smanjen za 2,5 odsto. Vojvodina je ostvarila rast vrednosti prometa od 3,2 odsto, uz pad broja ugovora od 6,8 odsto. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije promet je porastao 1,9 odsto, dok je broj ugovora smanjen 6,2 odsto. Južna i Istočna Srbija beleže blago smanjenje vrednosti prometa od 0,4 odsto i smanjenje broja ugovora od 11,8 odsto. Međugodišnji rast cena stanova najizraženiji je u Južnoj i Istočnoj Srbiji, gde iznosi 6,21 odsto. U Beogradu je rast cena 5,65 odsto, u Vojvodini 4,86 odsto, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 4,28 odsto. Prema poslednjim podacima Eurostata, indeks cena stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji porastao je 5,13 odsto u prvom kvartalu 2026. godine. U Finskoj je zabeležen pad cena od 2 odsto, dok su Portugal, Bugarska i Slovačka imale dvocifren rast cena na godišnjem nivou.

Stabilnost tržišta i implikacije za sektor nekretnina

Iako su cene stanova u Srbiji nastavile da rastu umerenim tempom, RGZ ocenjuje da tržište ostaje stabilno. Pre svega, indeks cena potvrđuje kontinuiran pozitivan trend, za razliku od dinamičnih pomeranja u pojedinim državama Evropske unije. Takva situacija ukazuje na zrelost domaćeg tržišta nekretnina, što može doprineti većoj sigurnosti investitora i kupaca. S druge strane, rast prometa uz smanjenje broja ugovora može biti signal da se transakcije sve više fokusiraju na stanove viših vrednosti. Sve ove okolnosti doprinose oblikovanju budućih trendova u sektoru stanogradnje i investicija u Srbiji.