Američka kompanija beleži ubrzan rast prihoda zahvaljujući AI alatima i rastućoj potražnji na globalnom tržištu

OpenAI, američka tehnološka kompanija specijalizovana za veštačku inteligenciju, trenutno ostvaruje prihode tempom koji bi mogao da dostigne 40 milijardi dolara na godišnjem nivou. Ovaj značajan rast prihoda, koji bi predstavljao udvostručenje u odnosu na kraj 2025. godine, dodatno osnažuje poziciju kompanije pred mogući izlazak na berzu. Snažan rast prihoda u OpenAI posledica je povećane potražnje za naprednim AI alatima za programiranje, kao i rastom pretplata i ulaskom u oglašivački segment.

Prihodi OpenAI i glavni pokretači rasta

Prihodi OpenAI ubrzano rastu poslednjih meseci, što kompaniju pozicionira kao jednog od lidera u sektoru veštačke inteligencije. Među ključnim pokretačima su programerski alati poput Kodeks (Codex) i poslovne usluge kao što je ChatGPT Work. Takođe, kompanija je započela razvoj poslovanja u sektoru oglašavanja. Pored toga, povećana je potražnja za AI rešenjima u preduzećima, što doprinosi ubrzanju rasta prihoda. Kompanija je istovremeno snizila cene pojedinih modela kako bi ostala konkurentna na tržištu, pre svega u odnosu na rivala Anthropic i veliki broj kineskih kompanija.

Tržišna konkurencija i strateške odluke

OpenAI se nalazi u intenzivnom takmičenju sa kompanijom Anthropic na polju poslovnih korisnika. Obe kompanije podnele su poverljivo dokumentaciju za potencijalni izlazak na berzu, što ukazuje na ambicije za dalji rast i širenje poslovanja. Prema dostupnim informacijama, Anthropic bi mogao da izađe na berzu već na jesen, dok OpenAI koristi ubrzani rast prihoda kao dodatni adut u ovoj tržišnoj utakmici. Kao rezultat, kompanija je pojačala komercijalizaciju svojih AI rešenja i širi bazu poslovnih korisnika, oslanjajući se na fleksibilnu cenovnu strategiju.

Izjave rukovodstva i implikacije za sektor veštačke inteligencije

Suosnivač i predsednik OpenAI, Greg Brockman, izjavio je da je prihod kompanije u julu bio više od 20 odsto veći nego u junu. Ova dinamika naglašava ubrzanje rasta i stavlja OpenAI u povoljnu poziciju pred moguće javno izlistavanje. S druge strane, kompanija uvođenjem novih proizvoda i sniženjem cena odgovara na pojačanu konkurenciju i zahteve tržišta. Očekuje se da će nastavak ove strategije omogućiti zadržavanje liderske pozicije u industriji veštačke inteligencije. Tržište AI rešenja globalno beleži snažan rast, a kompanije koje uspešno kombinuju inovacije sa konkurentnim cenama, poput OpenAI, postaju ključni igrači u tehnološkoj transformaciji poslovanja.

Digitalizacija naplate menja tržište – 92 odsto preduzeća i dalje prima gotovinu, ali 48 odsto novih terminala ne podržava keš

Evropska centralna banka (ECB) objavila je rezultate ankete prema kojoj trend potiskivanja gotovinskog plaćanja u evrozoni postaje sve izraženiji. U izveštaju je navedeno da 92 odsto preduzeća širom evrozone, mahom u maloprodaji, restoranima i hotelima, i dalje prima gotovinu. S druge strane, rast digitalnih i bezgotovinskih plaćanja stvara pritisak na tradicionalne metode. Ove podatke ECB je saopštila nakon istraživanja sprovedenog od 23. februara do 10. aprila 2026. godine.

Četvrtina od 8.205 anketiranih preduzeća iz 21 članice evrozone izjavila je da je investirala u bezgotovinske blagajne. Pored toga, 13 odsto kompanija uvelo je terminale za samostalno plaćanje. Gotovinsko plaćanje nije moguće na 48 odsto ovih novih terminala, što dodatno ograničava upotrebu novčanica i kovanica. Kao rezultat, ECB upozorava da bi dalja automatizacija mogla potisnuti gotovinsko plaćanje kao legitimni način transakcije.

Rast digitalnih plaćanja i uticaj na potrošače

Uporedo sa tim, zadržavanje visokog nivoa prihvatanja gotovine postaje izazov, posebno u zemljama gde digitalna rešenja brzo napreduju. U Nemačkoj, gde se nalazi sedište ECB, manje od deset odsto od 904 anketirana preduzeća najavilo je da bi moglo prestati da prima gotovinu u narednih pet godina. Međutim, situacija je drugačija na Kipru, gde 51 odsto firmi razmišlja o odustajanju od gotovinskog plaćanja. U Grčkoj taj procenat iznosi 23 odsto, a u Bugarskoj 18 odsto.

Ekspandiranje mogućnosti bezgotovinskog plaćanja naročito je vidljivo kroz podatak da je prihvatanje kartica ostalo stabilno na 88 odsto preduzeća, dok se broj kompanija koje omogućavaju plaćanje pametnim telefonom ili satom skoro udvostručio, sa 36 na 68 odsto u odnosu na prethodnu anketu iz 2024. godine. S druge strane, ECB smatra da smanjenje praktičnosti korišćenja gotovine može uticati na percepciju njene koristi kod potrošača.

Apel ECB za očuvanje gotovine i buduće politike

„Da bi se garantovala široka otvorenost prema gotovini, od ključnog je značaja da sve veća automatizacija platnog prometa ne koči namerno ili ne potkopava i mogućnost plaćanja gotovinom kao legitimnog načina plaćanja“, navodi Evropska centralna banka u svom saopštenju. ECB ističe da nadležne vlasti moraju biti proaktivne i preduzimati mere kako bi novčanice i kovanice ostale atraktivno i prihvatljivo sredstvo plaćanja u svim zemljama evrozone i u narednim godinama.

Iako 92 odsto preduzeća planira da zadrži opciju gotovinskog plaćanja u narednih pet godina, postoji zabrinutost da bi nastavak digitalizacije mogao promeniti navike potrošača i dodatno smanjiti udeo gotovine u prometu. Ova kretanja imaju dugoročan uticaj na strukturu platnih sistema i zahtevaju pažljivo balansiranje između inovacija i očuvanja dostupnosti gotovine kao osnovnog sredstva razmene.

Sve veće suše utiču na rod kukuruza i soje, a stručnjaci predlažu navodnjavanje, nove hibride i ulaganja u domaće sorte kao ključne mere

Poljoprivreda u Srbiji trpi značajne gubitke zbog klimatskih promena, sa procenama da svaka sušna sezona domaćem prehrambenom sektoru odnosi najmanje 1,5 milijardi evra. Suše su u poslednjih 26 godina pogodile Srbiju čak 12 puta, dok su najnovije klimatske promene najviše ugrozile rod kukuruza i soje. Stručnjaci ističu da su sve toplija leta i manjak padavina nova realnost, što zahteva inovacije u proizvodnji hrane.

Suše smanjuju rod i menjaju strukturu proizvodnje

Za razliku od pšenice i voća, koje su ove godine dale dobre prinose, rod kukuruza i soje je ozbiljno ugrožen. Suncokret, prema mišljenju stručnjaka, i dalje izgleda dobro, ali se očekuje pad prinosa od 10 do 20 odsto. Branislav Terzić, poljoprivrednik iz Štitara kod Šapca, naglašava da je talas visokih temperatura drastično oštetio useve, dok Nebojša Petrović iz Donje Jajine kod Leskovca navodi da su rani hibridi posebno pogođeni. Kao rezultat, proizvođači očekuju velike gubitke i smanjenje stočne hrane, što dodatno opterećuje poljoprivredni sektor.

Ključne mere: navodnjavanje i ulaganja u domaće hibride

Stručnjaci iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu smatraju da su neophodne tri osnovne mere: širenje sistema za navodnjavanje, korišćenje novih sorti i hibrida otpornih na sušu, kao i ulaganja u domaću proizvodnju semena. Dr Goran Bekavac ističe važnost prelaska na domaće sorte, jer one sadrže gene prilagođene lokalnim klimatskim uslovima. On dodaje da je ulaganje u nauku i razvoj novih hibrida ključno za održivost. “Strateško opredeljenje Srbije treba da bude da se opredelimo na domaće sorte jer one sadrže gene iz ovih krajeva. Naravno potrebno je ulagati u nauku”, navodi Bekavac.

Promena sortimenta i uticaj na tržište mesa

Prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ocenjuje da je vreme za prelazak na hibride iz FAO grupa 300 i 400, koji su srednje rani do srednje kasni. S obzirom na pad prinosa ratarskih kultura, smanjuje se i dostupnost stočne hrane, što može dovesti do daljeg pada stočnog fonda i povećanja uvoza mesa. Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije napominje da efekti ovakvih promena ne dolaze odmah, već se reflektuju kroz lanac snabdevanja i tržište. “Mi ne zavisimo od našeg tržišta, već smo deo jedne veće globalne slike. Kada se skine rod i kada se taj lanac pokrene, videćemo (kakva je situacija na tržištu), ali ne očekujemo dramatične posledice kada vidimo protekle godine”, izjavio je Jovanović.

Dugoročne posledice i potreba za inovacijama

Klimatske promene i česte suše zahtevaju brzu adaptaciju poljoprivrednog sektora. Ulaganja u modernizaciju, preciznu poljoprivredu i naučna istraživanja postaju neophodna za održavanje proizvodnje hrane i stabilnosti domaće ekonomije. Kao rezultat, stručnjaci očekuju da će inovacije i državna podrška biti presudni za opstanak i konkurentnost srpske poljoprivrede u narednim godinama.