Digitalizacija naplate menja tržište – 92 odsto preduzeća i dalje prima gotovinu, ali 48 odsto novih terminala ne podržava keš

Evropska centralna banka (ECB) objavila je rezultate ankete prema kojoj trend potiskivanja gotovinskog plaćanja u evrozoni postaje sve izraženiji. U izveštaju je navedeno da 92 odsto preduzeća širom evrozone, mahom u maloprodaji, restoranima i hotelima, i dalje prima gotovinu. S druge strane, rast digitalnih i bezgotovinskih plaćanja stvara pritisak na tradicionalne metode. Ove podatke ECB je saopštila nakon istraživanja sprovedenog od 23. februara do 10. aprila 2026. godine.

Četvrtina od 8.205 anketiranih preduzeća iz 21 članice evrozone izjavila je da je investirala u bezgotovinske blagajne. Pored toga, 13 odsto kompanija uvelo je terminale za samostalno plaćanje. Gotovinsko plaćanje nije moguće na 48 odsto ovih novih terminala, što dodatno ograničava upotrebu novčanica i kovanica. Kao rezultat, ECB upozorava da bi dalja automatizacija mogla potisnuti gotovinsko plaćanje kao legitimni način transakcije.

Rast digitalnih plaćanja i uticaj na potrošače

Uporedo sa tim, zadržavanje visokog nivoa prihvatanja gotovine postaje izazov, posebno u zemljama gde digitalna rešenja brzo napreduju. U Nemačkoj, gde se nalazi sedište ECB, manje od deset odsto od 904 anketirana preduzeća najavilo je da bi moglo prestati da prima gotovinu u narednih pet godina. Međutim, situacija je drugačija na Kipru, gde 51 odsto firmi razmišlja o odustajanju od gotovinskog plaćanja. U Grčkoj taj procenat iznosi 23 odsto, a u Bugarskoj 18 odsto.

Ekspandiranje mogućnosti bezgotovinskog plaćanja naročito je vidljivo kroz podatak da je prihvatanje kartica ostalo stabilno na 88 odsto preduzeća, dok se broj kompanija koje omogućavaju plaćanje pametnim telefonom ili satom skoro udvostručio, sa 36 na 68 odsto u odnosu na prethodnu anketu iz 2024. godine. S druge strane, ECB smatra da smanjenje praktičnosti korišćenja gotovine može uticati na percepciju njene koristi kod potrošača.

Apel ECB za očuvanje gotovine i buduće politike

„Da bi se garantovala široka otvorenost prema gotovini, od ključnog je značaja da sve veća automatizacija platnog prometa ne koči namerno ili ne potkopava i mogućnost plaćanja gotovinom kao legitimnog načina plaćanja“, navodi Evropska centralna banka u svom saopštenju. ECB ističe da nadležne vlasti moraju biti proaktivne i preduzimati mere kako bi novčanice i kovanice ostale atraktivno i prihvatljivo sredstvo plaćanja u svim zemljama evrozone i u narednim godinama.

Iako 92 odsto preduzeća planira da zadrži opciju gotovinskog plaćanja u narednih pet godina, postoji zabrinutost da bi nastavak digitalizacije mogao promeniti navike potrošača i dodatno smanjiti udeo gotovine u prometu. Ova kretanja imaju dugoročan uticaj na strukturu platnih sistema i zahtevaju pažljivo balansiranje između inovacija i očuvanja dostupnosti gotovine kao osnovnog sredstva razmene.

Rok za plaćanje poreza na imovinu za fizička i pravna lica ističe danas, sankcije za kašnjenje uključuju kamatu i novčanu kaznu

Porez na imovinu za treći kvartal 2026. godine dospeva na plaćanje danas, 14. avgusta, za sva fizička i pravna lica kao i preduzetnike, prema Zakonu o porezima na imovinu. Obaveza se plaća tromesečno i to u roku od 45 dana od početka svakog tromesečja, a treća rata poreza na imovinu sada dolazi na naplatu.

Detalji o rokovima i kamatama za porez na imovinu

Plaćanje poreza na imovinu je obavezno za sve građane Srbije koji poseduju nekretninu ili zemljište na svoje ime. Visina godišnjeg poreza određuje se prema veličini imanja i poreznoj stopi koju svaka lokalna samouprava utvrđuje. Osim toga, opštine i gradovi određuju zone i prosečne cene kvadratnog metra, na osnovu prometa nepokretnosti na svojoj teritoriji. Ukoliko obveznici ne plate treću ratu poreza na imovinu do današnjeg roka, prema važećim propisima obračunava se zatezna kamata u iznosu od 16,5 odsto godišnje. Osim kamate, fizička lica mogu biti prekršajno kažnjena sa 5.000 dinara zbog neplaćanja ove obaveze.

Plaćanje i sankcije za kašnjenje

Raspored dospeća poreza na imovinu predviđa četiri rate u toku godine – prva dospeva 14. februara, druga 15. maja, treća 14. avgusta, a četvrta 14. novembra. Narodna banka Srbije saopštila je da građani treću ratu poreza na imovinu mogu platiti bez provizije, koristeći dina karticu na šalterima Uprave za trezor Ministarstva finansija. Ova olakšica primenjuje se samo za fizička lica. Zbog toga se građanima savetuje da obavezu izmire na vreme, kako bi izbegli dodatne troškove i sankcije.

Širi značaj i kontekst za poreske obveznike

Porez na imovinu je jedan od značajnih izvora prihoda za lokalne samouprave u Srbiji. Sredstva prikupljena kroz ovu vrstu poreza koriste se za finansiranje javnih usluga i infrastrukture. Pre svega, redovno izmirivanje obaveza omogućava opštinama i gradovima da planiraju i realizuju projekte od javnog značaja. S druge strane, neplaćanje poreza može dovesti do zateznih kamata, dodatnih troškova i prekršajnih kazni, što dodatno opterećuje budžet poreskih obveznika. Uporedo sa tim, lokalne samouprave svake godine ažuriraju zone i utvrđuju prosečne cene na osnovu podataka o prometu nekretnina, čime se direktno utiče na iznos poreza koji građani plaćaju. Konačno, redovno praćenje rokova i usklađivanje sa zakonskim obavezama ključno je za izbegavanje nepotrebnih finansijskih opterećenja.

Program Mladi u biznisu podržao preko 2.500 preduzeća i više od 1.000 preduzetnika kroz obuke i savetovanje

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) plasirala je 31,6 miliona evra mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu kroz program Mladi u biznisu. Ovu informaciju potvrdila je banka u zvaničnom saopštenju, ističući da je program realizovan uz podršku Evropske unije, Italije i Luksemburga. Ključni cilj inicijative je jačanje održivosti i rasta malih i srednjih preduzeća koja su već prešla početnu fazu osnivanja.

Do sredine 2025. godine, program Mladi u biznisu obezbedio je finansiranje za više od 2.500 preduzeća širom regiona. Takođe, preko 1.000 preduzetnika iskoristilo je specijalizovane obuke, savetodavne usluge i mogućnosti za poslovno umrežavanje. Kao rezultat, zabeležen je izuzetno nizak nivo kašnjenja u otplati kredita, što ukazuje na stabilan razvoj preduzeća koja su prošla kroz program EBRD.

Podrška širenju i rastu mladih preduzetnika na Zapadnom Balkanu

Preduzeća koja su dobila sredstva iz programa nalaze se u ključnom trenutku razvoja, kada je neophodno ojačati interne sisteme i planiranje. Osim toga, pristup kapitalu omogućava im da odgovore na rastuću potražnju. EBRD ističe da je plasiranje 31,6 miliona evra posebno važno za region Zapadnog Balkana, gde su mladi preduzetnici često suočeni sa ograničenim izvorima finansiranja.

Banka je navela i nekoliko primera uspešnog finansiranja iz Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije. U tim slučajevima sredstva su iskorišćena za modernizaciju ugostiteljskih usluga, automatizaciju proizvodnje mlečnih proizvoda i razvoj onlajn trgovine. S druge strane, program je omogućio i unapređenje poslovnog planiranja i menadžmenta, što je ključno za dugoročni opstanak novih firmi.

Uticaj programa Mladi u biznisu i buduće perspektive

Podaci EBRD pokazuju da preduzeća koja su deo ovog programa beleže stabilan rast i nisku stopu problema sa otplatom kredita. To je važan indikator održivosti celokupnog sektora mladih preduzetnika na Zapadnom Balkanu. Pored toga, program doprinosi stvaranju novih radnih mesta i jačanju konkurentnosti lokalnih ekonomija.

Zahvaljujući podršci Evropske unije, Italije i Luksemburga, EBRD uspeva da poveća dostupnost finansiranja za mlade preduzetnike. Očekuje se da će ovakav model podrške postati primer i za druge regione u razvoju. U međuvremenu, EBRD nastavlja da prati rezultate i pruža dodatnu savetodavnu podršku korisnicima programa, kao rezultat posvećenosti održivom rastu i inovacijama u preduzetništvu.