Daglas Stjuart Karter izlazi iz zatvora u Juti nakon što ga je DNK analiza isključila kao izvor tragova sa mesta zločina.

Nakon više od četiri decenije koje je proveo čekajući smrtnu kaznu, slučaj protiv Daglasa Stjuarta Kartera u Sjedinjenim Američkim Državama dobija neočekivan preokret. Odluku o njegovom puštanju iz zatvora u Juti omogućila je nedavna DNK analiza, koja je pokazala da se genetski materijal pronađen na mestu zločina ne podudara sa Karterovim. Tako je “smrtna kazna u SAD” ponovo u centru pažnje, jer novi dokazi mogu promeniti sudbinu čoveka osuđenog za težak zločin.

Karter je 1985. godine proglašen krivim za ubistvo Eve Oleson u njenom domu u Provu, gde je žrtva zadobila više uboda nožem i bila ustreljena u potiljak. Iako su tadašnji dokazi bili ograničeni, porota ga je osudila na osnovu njegovog priznanja i svedočenja dvoje ljudi koji su tvrdili da im se Karter hvalio zločinom. Žrtva je bila tetka lokalnog šefa policije, što je dodatno privuklo pažnju javnosti na suđenje.

DNK analiza menja tok slučaja

Međutim, ranije ovog meseca stigli su rezultati DNK analize, koji su iz temelja promenili tok istrage. Laboratorijska ispitivanja pokazala su da krv pronađena na kvaki i genetski materijal sa drške noža, korišćenog u ubistvu, ne potiču od Kartera. Ovo otkriće je, zapravo, u potpunosti isključilo Kartera kao mogućeg izvora ključnih tragova sa mesta zločina, pa se “smrtna kazna u SAD” ponovo preispituje u svetlu novih dokaza.

Takođe, ni u trenutku suđenja nisu postojali fizički dokazi koji bi ga direktno povezali sa zločinom. Optužba se oslanjala pre svega na priznanje i dva svedočenja. Ipak, kasnije su svedoci povukli svoje tvrdnje, što je dodatno oslabilo slučaj protiv Kartera.

Novi dokazi otvaraju put ka novom suđenju

Posle više od 40 godina provedenih iza rešetaka, sud u Juti odlučio je da Karter može da napusti zatvor uz kauciju i čeka novo suđenje na slobodi. Ova odluka je donesena jer novi DNK nalazi ozbiljno dovode u pitanje njegovu odgovornost za ubistvo Eve Oleson. Prema zvaničnom saopštenju, Karter je sada u mogućnosti da se brani sa slobode dok traje novi sudski proces.

Ovaj slučaj ponovo otvara pitanja o pouzdanosti osuđujućih presuda donetih pre savremenih forenzičkih metoda. Štaviše, naglašava značaj DNK analize u pravosudnim postupcima, posebno kada je reč o kazni kao što je smrtna kazna u SAD. Karterov slučaj mogao bi imati šire posledice, jer podseća na mogućnost grešaka u pravosudnom sistemu i značaj stalnog preispitivanja presuda, posebno kada se pojave novi naučni dokazi.

Nove analize telefonskih poziva otkrile ključne dokaze, pronađeni ostaci i oružje

Dvanaest godina nakon nestanka desetina studenata iz ruralnog univerziteta u Meksiku, vlasti su identifikovale 17 novih osumnjičenih. Istraga je pokazala da su studenti, koji su putovali iz Guerrer-a za protest u Meksiko Siti, zaustavljeni od strane policije u gradu Iguala i predati lokalnom kartelu.

Detalji istrage i novi dokazi

Specijalni tužilac Mauricio Pazaran izjavio je da su novi dokazi pronađeni analizom telefonskih poziva napravljenih noći nestanka studenata. U jednoj pogrebnoj kući pronađeno je nelegalno oružje, kost i neevidentirani fragmenti kostiju i zuba.

Pored toga, otkriveno je da su javni službenik i policijski službenik koristili mobilne telefone dvojice studenata nekoliko dana nakon njihovog nestanka. Jedan od novih svedoka, koji je bio maloletan u vreme događaja, direktno je učestvovao u događajima i uhapšen je u aprilu kao član kartela Guerreros Unidos.

Reakcije i dalji koraci

Na godišnjem maršu za pravdu održanom u Meksiko Sitiju, hiljade ljudi zahtevalo je pravdu za 43 mladića, studente ruralnih nastavnika iz Ayotzinape. Do sada niko nije osuđen u slučaju koji je potresao Meksiko i narušio reputaciju zemlje. Ukupno 168 osoba se trenutno procesuira u vezi sa ovim slučajem, od kojih je 130 u pritvoru čekajući suđenje.

Ruski predsednik potpisao uredbu kojom se broj aktivnih vojnika povećava na 1,55 miliona, bez navedenog razloga.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novu izvršnu uredbu kojom se broj pripadnika oružanih snaga povećava za 15.500. Time aktivni sastav vojske dostiže 1,55 miliona vojnika, dok ukupni broj zaposlenih, uključujući i rezervni i civilni kadar, iznosi 2.441.630. Ova odluka dolazi nakon nekoliko prethodnih povećanja broja vojnika od početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022, prema saopštenju ruskih vlasti.

Prema navodima, Putin nije obrazložio razloge za najnovije povećanje. Istovremeno, planira se značajan rast vojnih ulaganja — Rusija namerava da do 2027. uloži 17,1 bilion rubalja (oko 203 milijarde dolara), dok se za naredne tri godine predviđa ukupno 50 biliona rubalja (oko 590 milijardi dolara).

Detalji uredbe i aktuelni sastav vojske

U dekretu koji je potpisao Putin ne navodi se konkretan povod za povećanje broja vojnika. Međutim, ruski opozicioni izvor navodi da je tokom tekuće godine otvoreno 52.500 novih radnih mesta u vojsci. Većina ovih mesta namenjena je aktivnim vojnicima, dok je manji deo predviđen za civilno pomoćno osoblje. Ukupan broj osoblja u ruskoj vojsci, uključujući aktivne, rezervne i civilne članove, prema poslednjim podacima, iznosi 2.441.630 ljudi.

Povećanje broja vojnika usledilo je u trenutku kada Rusija znatno povećava vojni budžet i kapacitete. Kako je objavljeno, ulaganja su najveća od početka sukoba u Ukrajini. Iako uredba ne navodi razlog, analitičari smatraju da mere odgovaraju aktuelnim izazovima na frontu i potrebama oružanih snaga.

Reakcije iz Ukrajine i međunarodne zajednice

Prema izjavama ukrajinskih zvaničnika, Ukrajina je optužila Rusiju da se sprema za novu masovnu mobilizaciju vojnika. To se dešava nakon nedavno održanih parlamentarnih izbora u Rusiji, koji su, prema ukrajinskoj strani, poslužili za ispitivanje podrške nastavku rata. Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da bi Rusija mogla da mobiliše i do 300.000 ljudi, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da se broj vojnika povećava „na različite načine“. On, ipak, nije precizirao detalje.

Poslednja „delimična“ mobilizacija rezervista u Rusiji sprovedena je u septembru 2022. godine. Od tada, Putin je javno odbacivao tvrdnje o novim mobilizacijama, nazivajući ih dezinformacijama. Neki vojni stručnjaci smatraju da je malo verovatno da će Kremlj izdati novi dekret o regrutaciji kao 2022, jer „delimična“ mobilizacija i dalje važi.

Izazovi i ograničenja daljeg povećanja broja vojnika

Dok deo analitičara procenjuje da bi još jedno masovno pozivanje muškaraca sposobnih za vojnu službu moglo naići na logističke prepreke, drugi ukazuju na to da bi takva odluka teško rešila izazove sa kojima se Rusija suočava na prvoj liniji fronta u Ukrajini. U međuvremenu, povećanje broja aktivnih vojnika na 1,55 miliona ostaje potvrđeno kao najnovija zvanična mera ruske države.

Odluka Vladimira Putina o povećanju broja trupa predstavlja nastavak politike jačanja vojnih kapaciteta, uz povećana ulaganja i otvaranje novih radnih mesta u sektoru odbrane. Ipak, ostaje nepoznato da li će doći do dodatnih mobilizacija i kakav će biti uticaj ovih mera na tok sukoba.