Novo istraživanje potvrđuje da hormonska terapija smanjuje rizik od osteoporoze i preloma kod žena u menopauzi

Najnovija studija, predstavljena od strane stručnjaka iz Investigación Médica Sonora na godišnjem sastanku Endokrinološkog društva u Sjedinjenim Američkim Državama u junu 2026. godine, donosi dobre vesti svim ženama koje ulaze u menopauzu. Istraživači su otkrili da hormonska terapija može znatno doprineti očuvanju zdravlja kostiju u ovom životnom periodu. Menopauza je faza u kojoj dolazi do prirodnog gubitka estrogena, zbog čega žene postaju podložnije smanjenju koštane mase, razvoju osteoporoze i povećanom riziku od preloma. Gubitak gustine kostiju često je neprimetan dok ne dođe do prvog preloma, a komplikacije poput preloma kuka ili kičme mogu zahtevati dugotrajnu rehabilitaciju. Statistika iz 2023. godine pokazuje da žene starije od 50 godina imaju značajno veći rizik od preloma upravo zbog gubitka koštane mase.

Rezultati istraživanja još jednom potvrđuju prethodna saznanja – hormonska terapija pomaže u očuvanju gustine kostiju kod žena u menopauzi i time smanjuje rizik od preloma. Iako se ponekad izbegava zbog starih zabluda o njenoj bezbednosti, savremene smernice i prilagođene doze čine je znatno sigurnijom opcijom. Glavni autor studije, dr Diego Espinoza, naglašava: „Hormonska terapija u menopauzi ostaje jedno od najefikasnijih rešenja za očuvanje zdravlja kostiju. Ipak, mnoge žene koje bi mogle da imaju koristi od nje i dalje izbegavaju ovu terapiju.” Ova izjava podseća na značaj informisanosti i razgovora sa stručnjacima pre donošenja odluke.

Stručnjaci preporučuju da svaka žena koja ulazi u menopauzu – posebno one sa porodičnom istorijom osteoporoze, smanjenjem visine ili bolovima u leđima – razgovara sa lekarom o preventivnim merama. Osnovu čine redovan unos kalcijuma i vitamina D, fizička aktivnost i zdrav način života, ali u određenim slučajevima hormonska terapija može biti najefikasniji izbor. Konačna odluka o primeni hormonske terapije donosi se u saradnji sa lekarom i u skladu sa individualnim potrebama svake žene. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.

Jabuka, avokado, narandža i borovnica su izbor broj jedan za zdravlje krvnih sudova i prevenciju srčanih bolesti

Kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti među ženama u Srbiji, a svakodnevne prehrambene navike igraju presudnu ulogu u sprečavanju ovih oboljenja. Stručnjaci ističu da određene vrste voća mogu značajno smanjiti rizik od srčanog i moždanog udara. Kardiolog dr David Min posebno naglašava važnost da žene vode računa o zdravlju svojih krvnih sudova i preporučuje četiri voćke koje štite srce: jabuku, avokado, narandžu i borovnicu. Svaka od njih ima jedinstven doprinos zdravlju.

Jabuka je odličan svakodnevni izbor, a istraživanja pokazuju da jedna do dve jabuke dnevno mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti. Bogata je vlaknima i antioksidansima, a najviše koristi daje ako se konzumira sa korom. Vlakna iz jabuke pomažu u snižavanju holesterola, što je posebno važno ženama posle četrdesete godine.

Avokado je izvor zdravih mononezasićenih masnih kiselina, koje snižavaju “loš” (LDL), a podižu “dobar” (HDL) holesterol u organizmu. Dr David Min ističe: “Zamena putera ili sira avokadom može smanjiti rizik od srčanih bolesti za čak 22 odsto.” Ova informacija posebno je značajna za sve žene koje brinu o ishrani i zdravlju srca.

Narandža, poznata po obilju vitamina C, sadrži i biljna jedinjenja flavanone poput hesperidina i naringina. Ove supstance pomažu u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju upala. Bitno je napomenuti da grejpfrut, iako je srodan narandži, može uticati na dejstvo nekih lekova, pa se savetuje konsultacija sa lekarom pre redovne konzumacije.

Borovnice i drugo bobičasto voće (kao što su jagode i brusnice) bogate su antioksidansima, koji štite ćelije srca i poboljšavaju cirkulaciju i elastičnost krvnih sudova. Redovno konzumiranje borovnica smanjuje rizik od povišenog pritiska i drugih kardiovaskularnih problema kod žena.

Uključivanje ovih voćki u dnevnu ishranu je jednostavan korak ka boljem zdravlju srca: jabuku možete pojesti kao užinu, avokado ubaciti u salatu, a narandžu i borovnicu jesti za doručak ili užinu. Svaka promena ishrane treba biti prilagođena individualnim potrebama i zdravstvenom stanju. Dr David Min savetuje: “Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.” Pravilna prehrana i redovne medicinske kontrole su najbolja zaštita za žene svih generacija.

Hormonski disbalans, insulinska rezistencija i problemi sa štitnom žlezdom mogu otežati mršavljenje posle porođaja. Evo šta treba znati i kako reagovati.

Nakon porođaja, brojne žene suočavaju se sa promenama telesne težine koje često iznenađuju, a mogu biti posledica hormonskog disbalansa, insulinske rezistencije ili poremećaja rada štitne žlezde. Jedna žena iz Beograda podelila je svoje iskustvo – posle porođaja, i pored dijagnoza insulinske rezistencije, PCOS-a i kasnijeg problema sa štitnom žlezdom, brzo je izgubila deset kilograma tokom prvog meseca, iako je dojila samo 20 dana. Međutim, kada je otkriven problem sa štitnom žlezdom, kilogrami su joj se naglo vratili.

Tokom lekarskog pregleda, endokrinolog joj je rekao: „Dobro je što nisi dojila, jer da jesi, sad bi sigurno imala 100 kila.“ Ova izjava često zbunjuje, jer je uvreženo mišljenje da dojenje pomaže u mršavljenju, ali realnost je nešto složenija. Istraživanja pokazuju da dok neke mame tokom dojenja gube na težini, kod drugih se kilogrami zadržavaju ili povećavaju.

Glavni razlog zašto dojenje kod mnogih žena ne dovodi do mršavljenja je hormon prolaktin. On podstiče proizvodnju mleka, ali istovremeno zadržava masti kao rezervu za bebu. Žene koje imaju PCOS ili insulinsku rezistenciju često lakše dobijaju na težini tokom dojenja, jer visok nivo insulina pogoduje skladištenju masti, naročito u predelu stomaka. Povišen prolaktin dodatno usporava metabolizam, pa telo troši manje energije.

Psihološki i životni faktori takođe mogu uticati na povećan apetit – manjak sna, česta buđenja i umor često navode majke da jedu više, iz straha da neće imati dovoljno mleka. Nedostatak sna povisuje hormon grelin (odgovoran za osećaj gladi), a smanjuje leptin (hormon sitosti), što otežava kontrolu unosa hrane.

Upotreba lekova za stimulaciju laktacije može dovesti do pojačane gladi, a produžena upotreba ovih preparata doprinosi povećanju telesne mase. Stres nakon porođaja i povišen kortizol dodatno usporavaju metabolizam i ubrzavaju nakupljanje masti, posebno u prvoj godini nakon rođenja deteta.

Dr Ana Petrović, endokrinolog, ističe: „Kod žena sa insulinskom rezistencijom ili policističnim jajnicima, hormonska slika može potpuno promeniti uobičajene procese u organizmu. Zato dojenje nije uvek garancija za gubitak težine. Važno je pratiti individualne reakcije tela i posavetovati se sa stručnjakom.“

Stručnjaci savetuju da nakon porođaja izbegavate restriktivne dijete, posebno dok dojite. Umesto toga, preporučuje se intuitivna ishrana – slušajte signale svog tela, birajte nutritivno bogate namirnice i nemojte biti prestrogi prema sebi. Redovno proveravajte hormonski status, naročito ako imate prethodne endokrine probleme, kako biste mogli pravovremeno da reagujete.

Za tačnu dijagnozu i savete obavezno se obratite svom lekaru. Ako primetite nagle promene u težini, umor, promene raspoloženja ili probleme sa kožom i kosom, preporuka je da zakažete pregled kod endokrinologa što pre.