Osoba na brodu koristila sirenu za maglu, probudila zaštićenu vrstu

U arhipelagu Svalbard u Norveškoj, osoba je kažnjena sa 5.255 dolara zbog korišćenja sirene za maglu kojom je probudila spavajućeg polarnog medveda, saopštile su lokalne vlasti. Incident se dogodio početkom ovog meseca dok je brod plovio fjordom u severoistočnom delu Svalbarda, oko 1.000 kilometara od Severnog pola.

Detalji incidenta

Po izjavi guvernera teritorije, posada broda je primetila polarnog medveda kako spava na kopnu. Jedna osoba na brodu tada je aktivirala sirenu za maglu broda, usled čega se medved probudio i premestio na drugu lokaciju.

Guvernerova kancelarija naredila je osobi da plati visoku kaznu, na šta je osoba pristala. Identitet niti nacionalnost kažnjene osobe nisu otkriveni.

Zaštita polarnih medveda

Prema lokalnim propisima, zabranjeno je nepotrebno uznemiravanje, privlačenje ili progonjenje polarnih medveda, koji su proglašeni zaštićenom vrstom u Svalbardu još 1972. godine.

Naučnici su u januaru izvestili da su polarni medvedi u Svalbardu u dobrom stanju uprkos klimatskim promenama i topljenju leda, što je prethodno ugrožavalo njihovo stanište.

Potraga za preživelima nakon razornog zemljotresa ulazi u kritičnu završnu fazu, sa nadom da će pronaći još preživelih.

Potraga za preživelima ulazi u završnu fazu

Spasioci u Kolumbiji koriste poslednje trenutke kritičnog 72-satnog perioda kako bi pronašli preživele nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio zemlju. Zemljotres magnitude 7,4, najjači koji je pogodio Kolumbiju ovog veka, odneo je 265 života, povredio skoro 3.500 ljudi i ostavio gotovo 500 nestalih, prema izjavama novog predsednika Kolumbije, Abelarda de la Esprielle.

„Naše napore usmeravamo na nestale,“ rekao je de la Espriella novinarima u Bogoti. U gradovima kao što su Kali i Pereira, spasilačke ekipe su radile treću noć zaredom koristeći svoje ruke, dizalice i pse tragače, ne zaustavljajući se da odmore, već da osluškuju znake života.

Martha Perez, stanovnica Kalija, izrazila je osećaj nemoći dok su dvoje njenih rođaka još uvek zarobljeni pod ruševinama. „Držaćemo se nade do samog kraja,“ rekla je Perezova za AFP u sredu uveče.

„Svi mi ovde — ceo grad Kali — se nadamo da ćemo pronaći još preživelih,“ rekao je volonter Fernando Loaiza.

Proglašena ekonomska vanredna situacija

Predsednik de la Espriella proglasio je ekonomsku vanrednu situaciju i najavio trodnevnu nacionalnu žalost. „Učinićemo sve što je potrebno,“ izjavio je on, obećavajući da će „zemlja i društvo ponovo izroniti.“ Prema zvaničnim podacima, uništeno je više od 11.000 domova, a hiljade porodica ostale su bez krova nad glavom.

Bazen objekta na Parosu zapečaćen jer navodno nije imao dozvolu, istraga o okolnostima tragedije se nastavlja.

Smrt dečaka u bazenu na Parosu potresla je lokalnu zajednicu, a istraga o ovom tragičnom događaju i dalje traje. Prema informacijama, incident se odigrao 8. avgusta nešto posle 15.00 časova na bazenu ugostiteljskog objekta u oblasti Punda. Dete, staro četiri godine, pronađeno je u vodi, a pokušaji reanimacije nisu dali rezultate.

Pečaćenje bazena i detalji incidenta

Nadležna opštinska komisija donela je odluku o pečaćenju bazena gde se dogodila smrt dečaka u bazenu na Parosu, nakon što je utvrđeno da je objekat navodno radio bez potrebne dozvole još od 2023. godine. Zamenik gradonačelnika sproveo je ovu meru odmah nakon što su podaci postali dostupni. U međuvremenu, nadležne službe nastavljaju istragu i prikupljanje svih relevantnih dokaza u vezi sa tragedijom.

Prema dosadašnjim saznanjima, dve žene koje su bile prisutne na licu mesta prve su primetile dete u vodi. Šanker iz bič bara brzo je reagovao, skočio u bazen i izvukao dete. Na licu mesta pokušana je reanimacija, a u objektu se u tom trenutku nalazio i lekar koji je pomagao do dolaska spasilaca. Dete je potom prevezeno u Zdravstveni centar, gde su pokušaji reanimacije nastavljeni, ali bez uspeha.

Izjava oca i uloga video nadzora

Otac preminulog dečaka tvrdi da nije postojala adekvatna oprema za zaštitu i najavljuje da će preduzeti pravne korake. On je naglasio da je prisustvo odgovorne osobe, koja bi stalno nadgledala bazen, moglo sprečiti smrt dečaka u bazenu na Parosu. Otac ističe i da kamere na objektu pokazuju da nisu bili u moru u trenutku nesreće, već da su se nalazili na desetak metara od bazena, u prostoru za ručavanje.

Opisujući trenutke nakon što je dete palo u vodu, otac navodi da ga je ćerka odmah pozvala, nakon čega je dotrčao do bazena i pokušao da mu pruži veštačko disanje. Šanker je, prema njegovim rečima, prvi reagovao i izvukao dete iz vode. Otac je istakao: „Jurili smo u sanitetu i čim smo stigli u Zdravstveni centar, odmah su nastavili reanimaciju. Da je neko stajao iznad bazena, ne bih danas oplakivao svoje dete.“

Nastavak istrage i odgovornost objekta

Istraga o smrti dečaka u bazenu na Parosu je u toku. Nadležni organi posebno analiziraju snimke sa nadzornih kamera i proveravaju sve okolnosti koje su dovele do tragedije. Zatvaranje bazena zbog navodnog rada bez dozvole otvara dodatna pitanja o odgovornosti vlasnika objekta i sprovođenju bezbednosnih mera.

Konačno, ovaj slučaj je skrenuo pažnju javnosti na važnost stalnog nadzora i poštovanja propisa u ugostiteljskim objektima sa bazenima, posebno kada su deca prisutna.