Connect with us

Vesti

PRESS.RS ISTRAŽUJE: Kako da prepoznate turističke zamke i sačuvate NOVAC – Obratite pažnju na OVE znakove

Objavljeno pre

2 sata

,

lincoln memorial, washington, september, turists, usa, lincoln memorial, lincoln memorial, lincoln memorial, lincoln memorial, lincoln memorial, turists, turists, turists, turists MZ-moritz

Letovanje bi trebalo da bude vreme za odmor, uživanje i beg od svakodnevnih obaveza. Ipak, dovoljno je nekoliko pogrešnih odluka da se opušten odmor pretvori u niz nepotrebnih troškova.

Turističke zamke nisu uvek očigledne. Nekada je reč o restoranu sa fotografijama savršenih jela na meniju, nekada o „odličnoj ponudi“ koja na kraju ima nekoliko dodatnih troškova, a ponekad samo o mestu koje turisti posećuju zato što su ga videli na internetu.

Dobra vest je da se mnoge od ovih situacija mogu prepoznati na vreme.

1. Restoran ispred kog stoje ljudi koji vas pozivaju unutra

Ako vas ispred restorana konobar ili promoter uporno ubeđuje da baš tu jedete, zastanite na trenutak.

To samo po sebi ne znači da je restoran loš, ali agresivno privlačenje gostiju može biti razlog da dodatno proverite cene i utiske drugih gostiju.

Pre nego što sednete, pogledajte jelovnik i cene.

Ako ih nema ispred restorana ili osoblje izbegava da vam ih pokaže pre nego što poručite, to je ozbiljan znak za oprez.

2. Jelovnik ima fotografije, ali nema jasne cene

Fotografije hrane mogu izgledati primamljivo, ali mnogo je važnije ono što piše sitnim slovima.

Obratite pažnju na veličinu porcije, cenu po komadu ili kilogramu i moguće dodatne troškove.

Posebno budite oprezni kod ribe, mesa i morskih plodova koji se naplaćuju po težini.

Jelo koje na prvi pogled deluje povoljno može postati mnogo skuplje kada se obračuna stvarna gramaža.

3. „Besplatno“ nije uvek besplatno

Piće dobrodošlice, grickalice na stolu, hleb, voda ili mali predjelo mogu delovati kao znak gostoprimstva.

Međutim, pre nego što pretpostavite da je nešto besplatno, proverite račun.

Ukoliko niste sigurni, jednostavno pitajte konobara.

To je mnogo lakše nego da se na kraju obroka raspravljate oko stavke na računu.

4. Cena postoji, ali nije jasno šta uključuje

Ovo je česta situacija kod izleta, transfera, rentiranja opreme i različitih turističkih aktivnosti.

Ponuda može zvučati veoma povoljno, ali se kasnije ispostavi da dodatno plaćate prevoz, ulaznicu, opremu, osiguranje ili neku drugu uslugu.

Pre rezervacije pitajte jednu jednostavnu stvar:

„Koliko ću ukupno platiti?“

Ako odgovor nije jasan, nemojte žuriti sa uplatom.

5. Savršena ponuda koja važi „samo sada“

Još jedan znak za oprez jeste stvaranje osećaja hitnosti.

„Samo danas“, „poslednja dva mesta“, „odmah rezervišite“ i slične poruke mogu da nateraju turista da donese odluku bez dovoljno razmišljanja.

Ako je ponuda legitimna, trebalo bi da možete da dobijete osnovne informacije o ceni, uslovima i onome što je uključeno.

6. Fotografije smeštaja izgledaju savršeno, ali nema svežih utisaka

Pre rezervacije apartmana ili hotela nije dovoljno pogledati nekoliko lepih fotografija.

Pročitajte komentare gostiju i obratite pažnju na novije recenzije.

Posebno proverite šta ljudi pišu o čistoći, lokaciji, buci, parkingu i onome što je zaista dostupno u smeštaju.

Stara fotografija može izgledati mnogo bolje nego objekat koji ćete zateći po dolasku.

7. Lokacija deluje blizu — ali nije

„Pet minuta od plaže“ može značiti veoma različite stvari.

Neko pod tim podrazumeva pet minuta lagane šetnje, dok drugi misle na pet minuta automobilom.

Pre rezervacije pogledajte lokaciju na mapi i proverite putanju do plaže, prodavnice i centra.

Posebno obratite pažnju na nagib terena ako putujete sa decom ili starijim osobama.

8. Neobično visoke cene tamo gde nema konkurencije

Na nekim turističkim lokacijama cene su jednostavno više jer se nalaze na atraktivnoj lokaciji.

Problem nastaje kada nemate mogućnost da lako uporedite ponude.

Zato, ako je moguće, napravite kratko poređenje nekoliko restorana, prodavnica ili izleta u okolini.

Ponekad je dovoljno udaljiti se nekoliko stotina metara od najprometnije turističke zone da biste pronašli povoljniju opciju.

9. Taksista odbija da kaže cenu ili uključi taksimetar

Pre ulaska u taksi proverite način obračuna vožnje.

Ako postoji mogućnost, raspitajte se o okvirnoj ceni do odredišta i proverite da li se vožnja naplaćuje po taksimetru ili po unapred dogovorenoj tarifi.

Neprijatno iznenađenje na kraju vožnje najlakše je sprečiti pre nego što vožnja uopšte počne.

10. Recenzije deluju neprirodno

Ako gotovo sve recenzije zvuče identično, napisane su veoma kratko ili su objavljene u sličnom periodu, vredi biti oprezan.

Ne treba automatski zaključiti da su lažne, ali je dobro potražiti iskustva na više mesta.

Jedan komentar nije dovoljan da formirate mišljenje.

Najbolja zaštita je nekoliko minuta provere

Turistička zamka često funkcioniše upravo zato što turista žuri.

Umoran je, želi da jede, upravo je stigao ili mu se ne da da čita sitna slova.

Zato pre nego što platite bilo šta, napravite kratku pauzu.

Proverite cenu, pitajte šta je uključeno, pročitajte nekoliko novijih recenzija i uporedite ponude.

Ne znači da na odmoru treba biti sumnjičav prema svemu. Naprotiv — cilj je da se opustite.

Ali nekoliko minuta pažnje pre plaćanja može vam sačuvati novac, vreme i živce.

A upravo to je ono što želite da ponesete sa letovanja: lepe uspomene, a ne neočekivano visok račun.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Rekordna smrtnost zbog vrućine u Nemačkoj, Institut Robert Koh objavio podatke

Prema saopštenju Instituta Robert Koh, u Nemačkoj je od 6. aprila do 2. avgusta od posledica vrućine preminulo oko 12.500 ljudi.

Objavljeno pre

17 minuta

,

avgust 13, 2026

Objavio:

Rekordna smrtnost zbog vrućine u Nemačkoj, Institut Robert Koh objavio podatke – vrućina u Nemačkoj

Prema saopštenju Instituta Robert Koh, u Nemačkoj je od 6. aprila do 2. avgusta od posledica vrućine preminulo oko 12.500 ljudi.

U Nemačkoj je tokom letnjih meseci zabeležen značajan porast broja smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama. Prema najnovijem saopštenju Instituta Robert Koh, od 6. aprila do 2. avgusta, od posledica vrućine umrlo je oko 12.500 ljudi. Ovaj podatak predstavlja novi rekord kada je u pitanju smrtnost izazvana vrućinom u Nemačkoj.

Rekordni brojevi u poređenju sa prethodnim godinama

Institut Robert Koh je naveo da je prethodni rekord zabeležen 2018. godine, kada je procenjeno da je od posledica vrućine preminulo oko 9.400 ljudi. Takođe, prema trenutnim podacima, ovogodišnje brojke značajno prevazilaze sve ranije zabeležene podatke. Pored toga, ovakvo povećanje smrtnosti ukazuje na ozbiljan uticaj klimatskih promena na javno zdravlje.

Apel ministra životne sredine za ustavne izmene

Savezni ministar životne sredine Karsen Šnajder ponovo je istakao potrebu za promenom Ustava Nemačke. Prema njegovim rečima, cilj je omogućiti saveznoj vladi veća ovlašćenja u zaštiti stanovništva od ekstremnih temperatura. Ministar Šnajder smatra da je neophodno dodatno unaprediti zakonski okvir kako bi se efikasnije reagovalo na posledice vrućina.

Štaviše, ministar je naglasio da bi izmene Ustava omogućile donošenje mera koje bi mogle smanjiti rizik od sličnih posledica u budućnosti. Na taj način, država bi mogla brže i efikasnije zaštititi građane tokom perioda ekstremnih vremenskih uslova.

Posledice vrućina i izazovi za zdravstveni sistem

Povećanje broja smrtnih slučajeva zbog vrućina nameće dodatne izazove za zdravstveni sistem. Institut Robert Koh ističe da su određene savezne pokrajine posebno pogođene. Ipak, podaci o tome koje pokrajine su najteže prošle nisu detaljno navedeni u trenutnom saopštenju. Osim toga, stručnjaci apeluju na važnost praćenja uticaja klimatskih promena na javno zdravlje i prilagođavanja mera zaštite stanovništva.

Kao rezultat ovogodišnjih podataka, tema vrućina u Nemačkoj postaje sve relevantnija za zvaničnike i stručnu javnost. U međuvremenu, Institut Robert Koh nastavlja sa praćenjem i analizom uticaja visokih temperatura na stanovništvo, kako bi se u budućnosti unapredile preventivne mere.

Pročitaj još

Svet

Kako publika reaguje na tuđu bol i gubi interesovanje za istinu

Psiholog Milan Krajnc analizira zašto tragedije privlače više pažnje od uspeha u savremenom društvu

Objavljeno pre

27 minuta

,

avgust 13, 2026

Objavio:

Kako publika reaguje na tuđu bol i gubi interesovanje za istinu – tuđa bol

Psiholog Milan Krajnc analizira zašto tragedije privlače više pažnje od uspeha u savremenom društvu

Savremeno društvo pokazuje sve izraženiji trend u kojem publika više ne traži istinu, već tuđu bol. Prema rečima prof. dr Milana Krajnca, psihologa za sistemske rizike i krizno odlučivanje, pažnja javnosti sve češće je usmerena na nesreće i lične tragedije, dok se uspeh i pozitivne priče zanemaruju. Ovaj fenomen jasno se vidi u vestima, filmovima, rijaliti programima i na društvenim mrežama, gde tuđa nesreća postaje centralni sadržaj.

Zašto publika više prati tuđu bol nego istinu

Umesto da ljudi prilaze kako bi pomogli, sve češće se pojavljuju samo kao posmatrači. Oni komentarišu, pretpostavljaju i šire glasine, dok svaka nova informacija o nečijoj nesreći postaje dodatna epizoda za javnost. Krajnc ističe da se interesovanje publike povećava kada je tragedija bliža njihovom krugu poznanika, ali da to često nema veze sa saosećanjem. Tragedija privlači više pažnje jer omogućava ljudima da se osećaju sigurnije i snažnije u poređenju sa onima koji pate.

Uloga medija i digitalnih platformi u širenju tuđe nesreće

Pažnja je postala roba, a ljudska nesreća jedno od najefikasnijih sredstava za privlačenje klikova i komentara. Mediji, prema Krajncu, nude ono što publika nagrađuje. Ako milioni ljudi svakodnevno biraju skandal, tragediju i poniženje, sistem će proizvoditi još istog sadržaja. Svaki klik i svako deljenje šalje poruku da publika želi još, čime se granice pomeraju i tuđa bol postaje svakodnevni sadržaj.

Razlika između mase i civilizovanog društva

Najopasniji momenat nastaje kada publika više nije zadovoljna samom nesrećom, već očekuje još veći pad. Kada osoba pronađe rešenje ili izlaz iz krize, deo publike oseća razočaranje, dok produbljivanje tragedije dodatno povećava interesovanje. Krajnc upozorava da čovek koji pati prestaje da bude osoba i postaje javni događaj. On navodi razliku između mase, koja posmatra i traži spektakl, i civilizovanog društva, koje reaguje, traži rešenja i pruža pomoć.

Primer američke tradicije i potreba za promenom u domaćem društvu

Američki društveni ideal podrazumeva da građanin nije samo posmatrač, već i aktivan učesnik koji prijavljuje nasilje, poziva pomoć i organizuje podršku. Kada sistem najbolje funkcioniše, građani prepoznaju trenutak kada tuđa tragedija više nije vest, već poziv na pomoć. Krajnc zaključuje da su nam potrebni urednici i novinari koji razlikuju javni interes od radoznalosti, kao i građani koji neće deliti svaki snimak poniženja samo zbog šokantnosti. Takođe, ističe važnost izgradnje kulture akcije, gde se reaguje na tuđu bol, umesto da se ona koristi kao izvor zabave.

Pročitaj još

Svet

Smrt dečaka u bazenu na Parosu: Otac tvrdi da kamere potvrđuju njihovu blizinu

Bazen objekta na Parosu zapečaćen jer navodno nije imao dozvolu, istraga o okolnostima tragedije se nastavlja.

Objavljeno pre

32 minuta

,

avgust 13, 2026

Objavio:

Smrt dečaka u bazenu na Parosu: Otac tvrdi da kamere potvrđuju njihovu blizinu

Bazen objekta na Parosu zapečaćen jer navodno nije imao dozvolu, istraga o okolnostima tragedije se nastavlja.

Smrt dečaka u bazenu na Parosu potresla je lokalnu zajednicu, a istraga o ovom tragičnom događaju i dalje traje. Prema informacijama, incident se odigrao 8. avgusta nešto posle 15.00 časova na bazenu ugostiteljskog objekta u oblasti Punda. Dete, staro četiri godine, pronađeno je u vodi, a pokušaji reanimacije nisu dali rezultate.

Pečaćenje bazena i detalji incidenta

Nadležna opštinska komisija donela je odluku o pečaćenju bazena gde se dogodila smrt dečaka u bazenu na Parosu, nakon što je utvrđeno da je objekat navodno radio bez potrebne dozvole još od 2023. godine. Zamenik gradonačelnika sproveo je ovu meru odmah nakon što su podaci postali dostupni. U međuvremenu, nadležne službe nastavljaju istragu i prikupljanje svih relevantnih dokaza u vezi sa tragedijom.

Prema dosadašnjim saznanjima, dve žene koje su bile prisutne na licu mesta prve su primetile dete u vodi. Šanker iz bič bara brzo je reagovao, skočio u bazen i izvukao dete. Na licu mesta pokušana je reanimacija, a u objektu se u tom trenutku nalazio i lekar koji je pomagao do dolaska spasilaca. Dete je potom prevezeno u Zdravstveni centar, gde su pokušaji reanimacije nastavljeni, ali bez uspeha.

Izjava oca i uloga video nadzora

Otac preminulog dečaka tvrdi da nije postojala adekvatna oprema za zaštitu i najavljuje da će preduzeti pravne korake. On je naglasio da je prisustvo odgovorne osobe, koja bi stalno nadgledala bazen, moglo sprečiti smrt dečaka u bazenu na Parosu. Otac ističe i da kamere na objektu pokazuju da nisu bili u moru u trenutku nesreće, već da su se nalazili na desetak metara od bazena, u prostoru za ručavanje.

Opisujući trenutke nakon što je dete palo u vodu, otac navodi da ga je ćerka odmah pozvala, nakon čega je dotrčao do bazena i pokušao da mu pruži veštačko disanje. Šanker je, prema njegovim rečima, prvi reagovao i izvukao dete iz vode. Otac je istakao: „Jurili smo u sanitetu i čim smo stigli u Zdravstveni centar, odmah su nastavili reanimaciju. Da je neko stajao iznad bazena, ne bih danas oplakivao svoje dete.“

Nastavak istrage i odgovornost objekta

Istraga o smrti dečaka u bazenu na Parosu je u toku. Nadležni organi posebno analiziraju snimke sa nadzornih kamera i proveravaju sve okolnosti koje su dovele do tragedije. Zatvaranje bazena zbog navodnog rada bez dozvole otvara dodatna pitanja o odgovornosti vlasnika objekta i sprovođenju bezbednosnih mera.

Konačno, ovaj slučaj je skrenuo pažnju javnosti na važnost stalnog nadzora i poštovanja propisa u ugostiteljskim objektima sa bazenima, posebno kada su deca prisutna.

Pročitaj još

U Trendu