Ekstremni uslovi eksplozije 1945. godine doveli do formiranja legure sa složenom strukturom, što otvara nove mogućnosti za istraživanja materijala

Nuklearna eksplozija u Hirošimi iz 1945. godine rezultirala je nastankom do sada nepoznate metalne legure, pokazalo je najnovije istraživanje. Ovaj materijal, pronađen u ostacima bombe u Hirošimskom zalivu, predstavlja primer kako ekstremni događaji mogu kreirati nove strukture u materijalima. Naučnik Luka Bindi sa Univerziteta u Firenci identifikovao je ovu leguru analizirajući mikroskopske čestice sakupljene duž obale, ističući da čak i nakon decenija, maleno zrno može sačuvati zapise o uslovima nuklearne eksplozije.

Formiranje legure pod ekstremnim uslovima

Nuklearna eksplozija stvara temperature slične onima na površini Sunca, što dovodi do trenutnog topljenja, isparavanja i ponovnog spajanja metala. Kao rezultat, tokom eksplozije u Hirošimi nastala je legura koja sadrži gvožđe, hrom, nikal, mangan, molibden, silicijum i aluminijum. Zbog izuzetno brzog hlađenja, metali nisu uspeli da formiraju uobičajene kristalne strukture. Nova legura zadržala je složenu kubnu strukturu, što je do sada neviđeno za ovakvu kombinaciju elemenata. Otkriće je objavljeno u naučnom časopisu Science Advances, a istraživači smatraju da su ovakvi materijali fizički arhivi eksplozije.

Potencijalni značaj za industriju materijala

Pre svega, ovo otkriće pruža nova saznanja o tome kako ekstremni događaji, poput nuklearnih eksplozija, mogu generisati nepoznate materijale. Takođe, postavlja pitanja o tome koliko još neotkrivenih struktura postoji i na koji način razumevanje njihovog nastanka može doprineti razvoju budućih tehnologija. S druge strane, nalaz iz Hirošime može imati šire implikacije za industriju materijala, jer otvara mogućnosti za istraživanje novih svojstava i primena legura nastalih u vanrednim uslovima. „Ove čestice nisu samo istopljeni ostaci, već fizički arhivi eksplozije“, naglasio je Luka Bindi. On je objasnio da detaljan zapis o uslovima tokom eksplozije može pomoći naučnicima da bolje razumeju procese koji se odvijaju u ekstremnim situacijama. Kao rezultat, ovakva istraživanja mogu postati osnova za dalji razvoj materijala u industriji, ali i za razumevanje prirodnih pojava kao što su udari meteorita ili gromova. Ova legura, pronađena u Hirošimi, za sada ostaje jedinstvena, ali njeno otkriće potvrđuje da su granice materijalnih nauka daleko šire nego što se ranije pretpostavljalo.

Studija pokazuje da Pojas i put doprinosi boljem upravljanju, smanjenju korupcije i jačanju infrastrukture u 146 država

Kineska inicijativa Pojas i put povezana je sa rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 39,6 odsto u zemljama učesnicama, pokazuju rezultati opsežne studije istraživača sa Univerziteta u Nankingu. Analiza, objavljena krajem jula, obuhvatila je podatke iz 197 zemalja i regiona u periodu od 2000. do 2023. godine. Istraživački tim je posebno istakao da je kombinovani BDP država učesnica značajno porastao tokom pet godina nakon priključenja inicijativi, a 55,3 odsto tog rasta može se povezati sa unapređenjem infrastrukture.

Efekti na upravljanje i kontrolu korupcije

Studija navodi da je Pojas i put doveo do poboljšanja političke stabilnosti, efikasnosti vlade i kontrole korupcije u 146 zemalja koje su potpisale sporazume sa Kinom. U 135 država realizovani su ili su u toku infrastrukturni projekti, uključujući izgradnju puteva, železnica, luka, energetskih i komunikacionih mreža. Osim toga, autori ističu da poboljšanje infrastrukture olakšava logistiku i smanjuje troškove trgovine, što dodatno privlači nova ulaganja i doprinosi privrednom rastu.

Smanjenje rizika i uticaj na siromaštvo

Analiza pokazuje da zemlje koje su uključene u infrastrukturne projekte inicijative Pojas i put nisu pokazale povećanje finansijske ranjivosti. Istraživači objašnjavaju da su rizici od prekomernog zaduživanja pre rezultat dugoročnih strukturnih ekonomskih problema, a ne same inicijative. Prema procenama Svetske banke, projekti povezani sa Pojasom i putem mogu do 2030. godine izvući 7,6 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva i 32 miliona iz umerenog siromaštva. Takođe, bolje razvijena transportna i energetska infrastruktura omogućava državama efikasnije upravljanje javnim uslugama i resursima.

Pojas i put u globalnom i regionalnom kontekstu

Inicijativa Pojas i put pokrenuta je 2013. godine i obuhvata investicione i infrastrukturne projekte širom Azije, Afrike i Evrope. Srbija je pristupila ovoj inicijativi 1. novembra 2015. godine, čime se pridružila grupi zemalja koje nastoje da kroz saradnju sa Kinom unaprede svoju infrastrukturu i ekonomski potencijal. Kao rezultat, učesnice beleže vidljive koristi u pogledu ekonomskog razvoja i institucionalnog jačanja. Studija zaključuje da je razvoj infrastrukture ključni pokretač rasta BDP-a i unapređenja kvaliteta upravljanja u državama koje su deo inicijative.

Zajednički projekat usmeren na smanjenje zavisnosti od Kine, eksploatacija sa dna Pacifika planirana do 2028. godine

Japan i Sjedinjene Američke Države najavili su zajednički razvoj velikih nalazišta retkih zemnih elemenata kod ostrva Minamitorišima u Pacifiku. Procene pokazuju da se u mulju na morskom dnu južno od ostrva nalazi više od 16 miliona tona minerala, što je jedan od najvećih potencijala u regionu. Ova saradnja dolazi u trenutku kada Kina drži dominantan udeo na svetskom tržištu retkih minerala, a Tokio i Vašington žele da diversifikuju izvore snabdevanja.

Detalji nalazišta i tehnološki izazovi eksploatacije

Minamitorišima, malo ostrvo udaljeno više od 1.600 kilometara jugoistočno od Tokija, leži iznad bogatih ležišta retkih zemnih elemenata kao što su itrijum, gadolinijum i disprozijum. Japanski istraživači navode da se nalazišta nalaze na dubini od oko šest kilometara, gde je pritisak vode oko 600 puta veći nego na površini. Zbog toga eksploatacija zahteva naprednu tehnologiju i značajna ulaganja, a komercijalna isplativost još nije potvrđena.

Značaj projekta i novi bezbednosni aranžmani

Japan i SAD nastoje da smanje zavisnost od Kine, od koje Japan i dalje uvozi oko dve trećine ukupnih količina retkih zemnih elemenata i gotovo sve teške elemente iz te grupe. Kina je poslednjih meseci dodatno pooštrila izvoznu kontrolu, uključujući prema SAD i Japanu, što je ubrzalo traženje alternativnih izvora. Japanska vlada je posle ovogodišnjih istraživanja saopštila da uzorci sadrže značajne količine teških retkih elemenata, koji su ključni za proizvodnju poluprovodnika, električnih vozila, magneta i vojne opreme. Kao rezultat, Japan je pojačao bezbednosno prisustvo na ostrvu Minamitorišima. U junu je rasporedio lanser protivbrodskih raketa tipa 12, sistem za elektronsko ratovanje i izviđačke dronove, a razmatra i postavljanje novih radara.

Investicije, testovi i naredni koraci

Tokio planira dodatna bušenja i izradu komercijalizacijskog plana do 2028. godine. Veliki test eksploatacije, koji obuhvata i preradu i topljenje minerala, predviđen je za februar 2027. godine. Kompanija Deep Reach Technology iz Hjustona već radi na odvojenom projektu u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni Minamitorišime i održala je prve razgovore sa japanskim zvaničnicima. Komercijalna eksploatacija nalazišta zahtevaće višegodišnje pripreme i ulaganja od više milijardi dolara, s obzirom na tehničke i regulatorne izazove. Memorandum o razumevanju o saradnji na dubokomorskoj eksploataciji potpisan je u martu, posle sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i japanske premijerke Sanae Takaiči. Ovaj projekat ima potencijal da značajno promeni globalnu ravnotežu snabdevanja retkim zemnim elementima, ali dalji razvoj zavisiće od rezultata testova i spremnosti na ulaganja.