Promena aviona izvedena je nakon što su obaveštajne službe SAD i Turske detektovale pretnju

Bezbednosne mere tokom NATO samita

U okviru mera predostrožnosti, predsednik SAD Donald Tramp tajno je prebačen iz aviona Air Force One u drugi avion koristeći kamion za catering. Ova operacija izvedena je samo dan nakon što su američke i turske obaveštajne službe otkrile verodostojnu pretnju lansiranja iranskog projektila na predsednički avion. Promena aviona dogodila se tokom godišnje konferencije NATO-a u Ankari, gde je predsednik Tramp bio prisutan. Nicole Sganga, dopisnica CBS News za nacionalnu bezbednost, potvrdila je ove informacije pozivajući se na dva zvaničnika iz oblasti sprovođenja zakona i jednog američkog zvaničnika.

Detalji o operaciji zamene aviona

Detalji ove složene operacije nisu javno objavljeni do nedavno. Tajnost i brzina izvršenja bili su ključni za uspeh operacije, naglašavajući važnost sigurnosnih procedura koje prate američkog predsednika. Ovaj incident pokazuje nivo sofisticiranosti i opreza koji karakterišu putovanja američkog predsednika, posebno u vremenima međunarodnih tenzija.

Medvedev tvrdi da Rusija može zaplenjivati brodove zbog sumnje na prevoz tereta za Kijev, pozivajući se na UNCLOS

Izjava Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, izazvala je pažnju stručne javnosti. On je na svom Telegram kanalu izneo stav da Rusija zadržava pravo da preduzme napad u neutralnim vodama na bilo koji strani trgovački brod za koji „osnovano sumnja” da prevozi teret u interesu Kijeva. Istovremeno, Medvedev je upozorio evropske zemlje da ne smeju da dodiruju ruske brodove jer bi to, kako tvrdi, predstavljalo kršenje Konvencije Ujedinjenih nacija o pravu mora (UNCLOS) iz 1982. godine.

Pravna tumačenja i međunarodni propisi

Ovakvo tumačenje prava mora izazvalo je burne reakcije. Prema članu 87 i članu 88 Konvencije UNCLOS, otvoreno more namenjeno je slobodnoj plovidbi u miroljubive svrhe za sve države. Zbog toga, tvrdnja da Rusija ima pravo na napad u neutralnim vodama na osnovu puke „dovoljne sumnje” direktno je suprotstavljena samoj konvenciji na koju se Medvedev poziva. Pravila međunarodnog humanitarnog prava i ratnog prava na moru jasno navode da neutralni trgovački brodovi ne mogu biti nasumično napadani van zone borbenih dejstava.

U slučajevima oružanog sukoba, presretanje neutralnog broda zahteva postojanje formalno objavljene i efektivne pomorske blokade, ili jasne dokaze da brod prevozi ratnu krijumčarenu robu ili učestvuje u neprijateljstvima. Dakle, napad na civilni brod neutralne zastave, van zone borbenih dejstava i samo na osnovu procene ili „sumnje”, može se u međunarodnom pravu tumačiti kao akt oružanog piratstva ili ratni zločin.

Ruski argumenti i evropski odgovor

Zanimljivo je da se Rusija, dok predlaže mogućnost napada na trgovačke brodove, istovremeno poziva na isti UNCLOS kako bi proglasila sopstvene brodove nedodirljivim. Prema članu 110 UNCLOS-a, ratni brodovi imaju pravo da na otvorenom moru zaustave i provere brod ako postoji osnovana sumnja u njegovu registraciju ili identitet.

Osim toga, značajan deo tzv. „flote u senci” koristi lažne registracije, plovi bez važećeg osiguranja ili namerno isključuje transpondere za identifikaciju. Države su, prema normama Međunarodne pomorske organizacije, dužne da pregledaju i zadrže plovila koja predstavljaju ekološku opasnost ili krše navigacione standarde.

Šira geopolitička pozadina

Najava da su ruske Oružane snage i Pacifička flota spremne da prošire operacije van Crnog mora i započnu inspekcije zapadnih brodova širom sveta, prema navodima Medvedeva, izaziva sumnju u realnu mogućnost takvih akcija. Projekcija pomorske sile na globalnom nivou zahteva logistiku i mrežu baza koju trenutno poseduje mali broj država.

U trenutku kada je Crnomorska flota morala da povuče veći deo svojih brodova zbog ukrajinskih pretnji, retorika o globalnoj kontroli mora i mogućnost napada u neutralnim vodama odražava značajan jaz između političkih izjava i realnih kapaciteta. Međunarodno pravo ne funkcioniše kao selektivni meni. Pozivanje na UNCLOS radi zaštite sopstvenih brodova, dok se istovremeno najavljuje napad na tuđe trgovačke brodove, pokazuje kontradikciju u ruskom pristupu međunarodnim propisima.

Ruski mediji povezuju militarizaciju Evrope sa sušama i vrućinama, dok Rusija izdvaja 40% budžeta za vojsku

Evropska služba za borbu protiv dezinformacija EUvsDisinfo ukazala je na novi talas narativa u ruskim medijima, gde se militarizacija Evrope dovodi u vezu sa sušama i vrućinama. Prema saopštenju ove organizacije, ruski mediji tvrde da povećanje odbrambenih kapaciteta evropskih zemalja uzrokuje širok spektar problema, uključujući ekstremne temperature i suše.

Ruski mediji i militarizacija Evrope

Kako dalje navodi EUvsDisinfo, ruski mediji izražavaju zabrinutost zbog militarizacije Evrope. Međutim, oni izostavljaju ključne razloge koji su doveli do povećanja vojnih budžeta u evropskim državama. Organizacija ističe da militarizacija Evrope predstavlja odgovor na činjenicu da Rusija izdvaja više od 40% svog federalnog budžeta za vojsku. Takođe, Rusija je pokrenula najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata, što je značajno uticalo na bezbednosnu situaciju na kontinentu.

Preusmeravanje narativa i prikrivanje činjenica

U analizi EUvsDisinfo navodi se da prokremljaski mediji sistematski pokušavaju da prikažu ulaganja članica Evropske unije i NATO-a u bezbednost kao glavni uzrok zanemarivanja klimatskih i ekoloških izazova. Pored toga, zanemaruje se činjenica da su evropske države povećale izdvajanja za odbranu tek nakon što je došlo do drastičnog narušavanja bezbednosne arhitekture u Evropi i prelaska ruske privrede na ratne osnove.

Kako je naglašeno, ovakvo prebacivanje odgovornosti deo je šire kampanje dezinformisanja čiji je cilj da se skrene pažnja sa rekordnih vojnih rashoda same Ruske Federacije.

Odnos militarizacije Evrope i klimatskih promena

Zapravo, militarizacija Evrope, prema saopštenju EUvsDisinfo, ne može biti uzrok klimatskih promena kao što su suše i vrućine, što ruski narativ pokušava da sugeriše. Umesto toga, organizacija podseća da je povećanje vojnih budžeta u Evropi reakcija na aktuelnu bezbednosnu situaciju i aktivnosti Rusije.

Kao rezultat, iz EUvsDisinfo zaključuju da prokremljaski mediji koriste ovakve tvrdnje kako bi prikrili sopstvena izdvajanja za vojsku i preusmerili pažnju javnosti sa vlastitih vojnih rashoda. Ovakvi narativi, prema analizi, deo su kontinuirane strategije dezinformisanja evropske javnosti.