Connect with us

Domaće

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Objavljeno pre

1 sat

,

Inflacija u Srbiji usporila na 1,9 odsto, pad cena u julu beleži tržište Foto Izvor: Pixabay / itkannan4u

Pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u julu, dok su inflatorni pritisci veći u Crnoj Gori i EU

Inflacija u Srbiji dodatno je usporila u julu 2026. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Potrošačke cene u julu bile su 0,2 odsto niže nego u junu, dok je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto. Ovo smanjenje ukazuje da su inflatorni pritisci u Srbiji trenutno u opadanju, što je značajan signal za domaće tržište.

Potrošačke cene i kretanja po sektorima

U odnosu na decembar prošle godine, cene su u proseku porasle za 2,5 odsto. Najveći doprinos padu cena u julu dala je grupa Hrana i bezalkoholna pića, gde su cene pale za dva odsto u odnosu na prethodni mesec. Cene odeće i obuće smanjene su za 0,7 odsto, dok je obrazovanje pojeftinilo za 0,6 odsto. S druge strane, proizvodi i usluge iz grupe Rekreacija, sport i kultura poskupeli su za 6,2 odsto. Alkoholna pića i duvan bili su skuplji za 1,3 odsto, a cene u grupi zdravlja porasle su za 0,8 odsto. Transport je zabeležio rast od 0,5 odsto, a cene nameštaja, opreme za domaćinstvo i održavanja stana, kao i restorana i hotela, porasle su po 0,3 odsto. Dodatno, rast od po 0,2 odsto zabeležen je u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, kao i u sektorima lične nege, socijalne zaštite i informisanja.

Poređenje sa regionom i Evropskom unijom

Uporedo sa tim, inflacija u Crnoj Gori ubrzala je na 3,8 odsto u julu, prema podacima crnogorske Uprave za statistiku Monstat. Potrošačke cene u Crnoj Gori porasle su za 0,8 odsto u julu, dok su u Srbiji beležile pad. Najveći rast zabeležen je u kategoriji transporta (10,6 odsto), alkoholnih pića i duvana (10,4 odsto) i usluga u restoranima i hotelima (5,4 odsto). Hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za 2,2 odsto, a odeća i obuća za 2,3 odsto. Takođe, harmonizovani indeks potrošačkih cena pokazuje ubrzanje inflacije u Crnoj Gori na 3,9 odsto. U Italiji je godišnja inflacija u julu iznosila 2,9 odsto, ali trend pokazuje postepeno usporavanje, sa 3,2 odsto u maju i tri odsto u junu. Posebno je usporio rast cena neregulisane energije, sa 13,3 na 11,4 odsto, dok su cene neprerađene hrane i usluga takođe usporile rast. U Nemačkoj je inflacija ubrzala na 2,8 odsto u julu, dok su cene energije porasle za 8,3 odsto na godišnjem nivou. Transport i energenti predstavljaju ključne faktore rasta cena u toj zemlji. Cena hrane u Nemačkoj porasla je za 0,4 odsto, dok su pojedine kategorije, poput maslaca, zabeležile pad od preko 30 odsto.

Širi ekonomski značaj i implikacije za Srbiju

Sa padom potrošačkih cena i inflacijom ispod dva odsto, Srbija ulazi u fazu stabilizacije makroekonomskih pokazatelja. Kao rezultat, domaći potrošači i privreda mogu da računaju na veću predvidivost u troškovima. Međutim, promene u cenama energenata i hrane u Evropskoj uniji i regionu ukazuju na potrebu kontinuiranog praćenja tržišnih faktora. Visoke temperature i suša, koje pogađaju poljoprivredu u Nemačkoj, mogu imati posledice i za cene na širem tržištu. U Srbiji, održavanje inflacije na niskom nivou može doprineti jačanju poverenja investitora i stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije proizvela 2,5 miliona jedinica u 2025.

Mikro kompanije čine 84,1 odsto sektora, sa 79 procenata zaposlenih žena, pokazuje analiza Privredne komore Srbije

Objavljeno pre

11 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije proizvela 2,5 miliona jedinica u 2025.

Mikro kompanije čine 84,1 odsto sektora, sa 79 procenata zaposlenih žena, pokazuje analiza Privredne komore Srbije

Prirodna i organska kozmetika iz Srbije beleži snažan rast i globalni potencijal, prema najnovijoj analizi Privredne komore Srbije (PKS). Tokom 2025. godine, domaće kompanije proizvele su 2,5 miliona jedinica ovih proizvoda i razvile 308 formulacija, dok gotovo 20 odsto proizvođača redovno izvozi na svetska tržišta. U sektoru dominiraju mikro kompanije, koje čine 84,1 odsto ukupnog broja, a čak 79 procenata zaposlenih su žene, što ovaj segment čini primerom uspešnog ženskog preduzetništva. Ove podatke objavila je Služba za organsku proizvodnju PKS-a, navodeći da se sektor razvija na osnovu domaćih sirovina, stručnog znanja i preduzetničke inicijative.

Struktura sektora i potencijal za rast

Analiza PKS-a obuhvatila je proizvođače kozmetike na bazi prirodnih sastojaka, a podaci su prikupljeni anketiranjem i terenskim posetama. Do sada je anketom obuhvaćena polovina identifikovanih proizvođača, dok se terenske posete nastavljaju radi potpune slike sektora. Kompanije su razvrstane po poslovnim modelima: proizvođači gotovih proizvoda, prerađivači sirovina, integrisani proizvođači koji sami uzgajaju i prerađuju sirovine, kao i kreatori robnih marki. Takvo detaljno sagledavanje omogućava da se bolje identifikuju potrebe sektora i usmeri podrška. Pre svega, cilj je jačanje kapaciteta, konkurentnosti i međunarodne pozicije domaćih proizvođača.

Žensko preduzetništvo i izvozna orijentacija

Osim toga, udeo žena u sektoru ostaje značajan, sa 79 procenata zaposlenih, što dodatno naglašava važnost podrške ženskom preduzetništvu. „Takvo sagledavanje omogućava da se obuhvati ceo lanac vrednosti – od uzgoja biljaka i prerade sirovina do gotovog proizvoda – i da se podrška usmeri prema specifičnim potrebama kompanija. Cilj je jačanje njihovih kapaciteta, konkurentnosti i mogućnosti za rast“, izjavila je Ivana Slijepčević iz Službe za organsku proizvodnju PKS-a. Domaći proizvođači prirodne i organske kozmetike već pokazuju potencijal za nastup na međunarodnim tržištima. Neki redovno izvoze, dok drugi planiraju širenje poslovanja van Srbije. U tom kontekstu, PKS planira dodatnu podršku razvoju i internacionalizaciji, uključujući povezivanje sa naučno-istraživačkim institucijama i saradnju sa programima poput švajcarskog SIPPO-a.

Dalji koraci i širi značaj za privredu

Dalje aktivnosti biće usmerene na unapređenje proizvodnje, razvoj inovativnih proizvoda i jačanje saradnje sa relevantnim institucijama. Kao rezultat toga, očekuje se da će sektor prirodne i organske kozmetike iz Srbije nastaviti da jača konkurentnost i povećava izvoz. Ovaj trend može doprineti ukupnom ekonomskom rastu i pozicioniranju Srbije na globalnom tržištu kozmetike, pri čemu žensko preduzetništvo ostaje ključni faktor razvoja.

Pročitaj još

Domaće

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Objavljeno pre

21 minut

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji donosi rast vrednosti do 530.000 evra

Kolekcionari ulažu u umetnine, satove i vina, slike dostižu 530.000 evra dok privatne kolekcije premašuju stotine hiljada evra

Investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji poslednjih godina beleži rast, a vrednost pojedinih umetničkih dela i predmeta dostiže i 530.000 evra. Prema rečima Vladimira Vasića, izvršnog direktora BBS Capital Investment Group, građani sada sve češće ulažu u umetnine, luksuzne satove, vina i oldtajmere. Takva ulaganja prate globalne preporuke, po kojima ovakva imovina treba da čini 10-15 odsto ukupne imovine investitora.

Rast vrednosti kolekcionarskih predmeta

Vasić navodi da pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas vrede stotine hiljada evra. Kao primer izdvaja sliku Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, koja je prodata za oko 530.000 evra. Zanimljiv je i slučaj slike „Selo“ Save Šumanovića, koja je prvobitno procenjena na 1.500 evra, ali je na aukciji dostigla 64.000 evra. Ipak, Vasić ističe da tržišta umetnina i luksuznih predmeta imaju svoje cikluse i rizike, uključujući ograničenu likvidnost i mogućnost falsifikata. Vrednost predmeta zavisi isključivo od spremnosti kupca da plati određenu cenu.

Umetnine i privatne kolekcije kao investicija

Prema Nikoli Kusovcu, istoričaru umetnosti i procenitelju, tržište umetnina po količini novca nalazi se odmah iza naftne industrije. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, pa kolekcionari najvrednija dela često kupuju u Beču i Budimpešti. On naglašava da privatne kolekcije, koje često sadrže dela domaćih i svetskih majstora, premašuju vrednost od nekoliko hiljada evra. Među najznačajnijim je zbirka Vase Mićića, nekadašnjeg direktora „Puteva Užice“, koja sadrži oko 300 dela poznatih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo te zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru, a uključuje slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Save Šumanovića i drugih.

Diverzifikacija i trendovi na tržištu kolekcionarstva

Kolekcionar Jovan Mandić ukazuje da kolekcionarstvo u Srbiji obuhvata i satove, keramiku, stare reklamne table, igračke i industrijski dizajn. On navodi primer emajlirane reklame iz autoindustrije, koja je služila kao krov na poljskom toaletu, a kasnije prodata za nekoliko hiljada evra. Keramika Žolnaj iz Mađarske, koja se pre deset godina mogla nabaviti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama dostiže i 50.000 evra. Vasić dodaje da vrednost često stvara i potpis dizajnera, pa limitirani i ručno oslikani modeli frižidera nastali u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike mogu premašiti cenu od 50.000 evra. Kao rezultat, investitorsko kolekcionarstvo u Srbiji postaje način diverzifikacije kapitala, pri čemu strast i potencijalni prinos idu ruku pod ruku. Iako rekordne aukcije privlače pažnju javnosti, najveći deo vrednih predmeta i dalje ostaje skriven u privatnim zbirkama, što samo potvrđuje značaj ovog tržišta za domaći investicioni ekosistem.

Pročitaj još

Domaće

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Objavljeno pre

56 minuta

,

avgust 12, 2026

Objavio:

Mala i srednja preduzeća pretrpela 86% sajber incidenta u poslednjih godinu dana

Kaspersky istraživanje otkriva da su fišing i AI ranjivosti najčešće pretnje, dok samo 14% MSP nije doživelo napad

Mala i srednja preduzeća širom sveta suočila su se sa ozbiljnim izazovima u oblasti sajber-bezbednosti tokom protekle godine. Prema najnovijem istraživanju kompanije Kaspersky, čak 86% MSP pretrpelo je neki oblik sajber incidenta u poslednjih 12 meseci. Ključni podatak izveštaja ukazuje da je samo 14% preduzeća sa manje od 500 zaposlenih uspelo da izbegne napad, što dodatno potvrđuje rastuću učestalost i sofisticiranost pretnji na globalnom nivou.

Najčešći sajber incidenti i njihova struktura

Prema rezultatima globalnog istraživanja koje je sproveo Kaspersky centar za interna istraživanja, prosečno preduzeće doživelo je tri različite vrste bezbednosnih incidenata tokom godine. Na vrhu liste nalaze se fišing napadi, koji su činili 23% svih slučajeva, dok 18% incidenata otpada na iskorišćavanje ranjivosti povezanih sa veštačkom inteligencijom. Pored toga, 15% preduzeća prijavilo je iskorišćavanje softverskih ranjivosti, kompromitovanje poslovne elektronske pošte, kao i napade deepfake sadržajem i na lanac snabdevanja. Iako su napadi tipa nultog dana (zero-day) i napadi preko poverenja na poslednjim mestima, čak 8% organizacija je i njih iskusilo.

Tržišni kontekst i implikacije za MSP sektor

Iluzija da mala i srednja preduzeća mogu ostati neprimećena od strane sajber-kriminalaca brzo nestaje. Digitalizacija poslovanja ubrzava se globalno, a troškovi pokretanja sajber napada opadaju, što omogućava napadačima da koriste iste metode protiv MSP kao i protiv velikih korporacija. Kao rezultat, fišing, kompromitovanje poslovne elektronske pošte i napadi vezani za AI ranjivosti sada predstavljaju realan rizik za kompanije u fazi rasta. S druge strane, masovni napadi malverom i ransomver su nešto izraženiji kod kompanija sa više od 500 zaposlenih, ali i mala preduzeća nisu pošteđena.

Preporuke za jačanje sajber otpornosti

Na osnovu prikupljenih podataka, Kaspersky preporučuje MSP sektorima da ulažu u jačanje korporativne zaštite i kontinuiranu edukaciju zaposlenih. Posebno se ističe potreba za obezbeđenjem protiv fišing napada i zaštitom od ranjivosti povezanih sa naprednim tehnologijama, kao što je veštačka inteligencija. Uporedo sa tim, preporučuje se i redovan monitoring softverskih sistema i ažuriranje bezbednosnih politika kako bi MSP mogao efikasno da odgovori na nove tipove pretnji. Ove preporuke su ključne jer, prema istraživanju, digitalna transformacija povećava izloženost malih i srednjih preduzeća novim vrstama sajber napada. Važno je napomenuti da sve preporuke dolaze direktno iz izveštaja i ne uključuju dodatne prognoze ili ekstrapolacije.

Pročitaj još

U Trendu