Investicija u Jug Bogdanovcu može doneti 400 novih radnih mesta, uz podršku Ministarstva privrede Srbije

Norveška kompanija koja se bavi proizvodnjom ribolovačke opreme razmatra izgradnju fabrike u opštini Merošina. Planirana investicija u naselju Jug Bogdanovac donela bi otvaranje 400 novih radnih mesta, što bi značajno uticalo na lokalnu privredu i zaposlenost. Predstavnici kompanije su obišli potencijalnu lokaciju tokom avgusta 2026. godine, uz prisustvo predstavnika Ministarstva privrede Srbije.

Norveška kompanija planira fabriku u Merošini: detalji investicije i ekonomski efekti

Lokacija u Jug Bogdanovcu raspolaže potrebnom infrastrukturom, a nalazi se u blizini trase auto-puta čija je izgradnja u toku. Ova zona već ima prostor predviđen za razvoj privrednih aktivnosti, zbog čega predstavlja atraktivnu priliku za ulaganje. Procena investitora je da bi izgradnja novog pogona omogućila otvaranje oko 400 radnih mesta, što bi doprinelo smanjenju nezaposlenosti u regionu.

Osim toga, učešće Ministarstva privrede dodatno povećava šanse za realizaciju projekta. Tokom obilaska, pomoćnik ministarke privrede Igor Crnoborac istakao je spremnost Ministarstva da pruži podršku investitoru. Predsednik Opštine Merosina Saša Jovanović predstavio je ekonomske potencijale opštine i mogućnosti za buduće investicije. Ovakva ulaganja imaju potencijal da unaprede lokalnu infrastrukturu, povećaju prihode budžeta i doprinesu razvoju malih i srednjih preduzeća.

Podrška institucija i značaj za lokalnu zajednicu

Na sastanku je učestvovao i načelnik Nišavskog upravnog okruga Petar Babović sa saradnicima. On je predstavio prednosti Nišavskog okruga i potencijal za privlačenje novih investitora. Ulaganje norveške kompanije u fabriku ribolovačke opreme moglo bi da podstakne razvoj pratećih industrija i pruži nove poslovne prilike stanovnicima regiona.

Kao rezultat, realizacija ove investicije bi Merošinu pozicionirala kao atraktivnu destinaciju za međunarodne kompanije. Pored toga, blizina auto-puta će olakšati logistiku i distribuciju proizvoda kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. U međuvremenu, očekuje se nastavak razgovora između norveškog investitora i domaćih institucija, kako bi se stvorili uslovi za početak gradnje i otvaranje radnih mesta.

Na kraju, izgradnja fabrike predstavljala bi značajan doprinos lokalnoj ekonomiji i dugoročnu korist za Merošinu i širi region.

Austrijske kompanije pojačavaju prisustvo na srpskom tržištu, fokus na tehnologiju, energetiku i održivi razvoj

Srbija i Austrija nastavljaju da unapređuju ekonomske odnose kroz intenziviranje privredne saradnje i razvoj novih poslovnih mogućnosti. Na sastanku zamenika predsednika Privredne komore Srbije Mihaila Vesovića sa novim direktorom Trgovinskog predstavništva Austrije u Srbiji, Andreasom Hajdentalerom, naglašeno je da austrijske kompanije imaju značajno prisustvo u Srbiji. Dodatni prostor za saradnju identifikovan je u oblastima tehnologije, energetike i održivog razvoja, saopštila je Privredna komora Srbije.

U saopštenju se ističe da kalendar bilateralnih aktivnosti tokom jeseni otvara nove prilike za privrednu saradnju Srbije i Austrije. Posebno je izdvojena najavljena poseta saveznog ministra privrede, energetike i turizma Austrije Volfganga Hatmansdorfera i predsednice Privredne komore Austrije Marte Šulc, planirana za kraj septembra. Ova poseta biće prilika za dalje jačanje institucionalnog dijaloga i definisanje konkretnih oblasti za intenzivniju saradnju kompanija dve zemlje.

Privredna saradnja Srbije i Austrije u fokusu jeseni

Uporedo sa tim, planira se i uzvratna poseta srpske privredne delegacije Beču u drugoj polovini oktobra. Tokom te posete biće organizovana konferencija „Serbian Day“, na kojoj će austrijskoj poslovnoj zajednici biti predstavljeni potencijali srpske privrede i mogućnosti za nova partnerstva. Na sastanku je posebno naglašena važnost specijalizovane izložbe Ekspo 2027 za pozicioniranje Srbije kao investicione i poslovne destinacije. Austrija je među zemljama koje su najdalje odmakle u pripremama za učešće na izložbi i već je predstavila idejni koncept svog nacionalnog paviljona.

Osim toga, dugogodišnja i razvijena saradnja između Privredne komore Srbije i Privredne komore Austrije ocenjena je kao ključna za povezivanje poslovnih zajednica. Na sastanku su, osim Mihaila Vesovića i Andreasa Hajdentalera, učestvovali i dosadašnji direktor Trgovinskog predstavništva Austrije u Srbiji Jirgen Šreder, kao i savetnice predsednika PKS Nada Knežević i Ivana Adamović.

Nove prilike za austrijske investitore u Srbiji

Sagovornici su se složili da događaji poput Ekspo 2027 mogu dodatno podstaći austrijske investitore da razmotre ulaganja u Srbiju, posebno u sektore sa visokim potencijalom rasta. Osim toga, bilateralne inicijative i razmena privrednih delegacija omogućavaju kompanijama iz obe zemlje da identifikuju zajedničke interese i razviju nove projekte.

Kalendar aktivnosti tokom jeseni, uključujući najavljene posete i tematske konferencije, osmišljen je da olakša direktan kontakt između srpskih i austrijskih kompanija. Kao rezultat, očekuje se da će ove mere doprineti povećanju trgovinske razmene i investicija, uz fokus na sektore tehnologije, energetike i održivog razvoja.

Na kraju, dugoročna saradnja između Privredne komore Srbije i austrijskih partnera ostaje snažna osnova za pokretanje novih bilateralnih inicijativa i dalji razvoj privredne saradnje Srbije i Austrije.

Nordijske zemlje dominiraju po uslovima za žene, Srbija ispred regiona ali iza EU proseka, prema WPS indeksu

Danska je zauzela prvo mesto prema najnovijem Indeksu žena, mira i bezbednosti, dok se Srbija nalazi na 29. mestu od ukupno 181 analizirane zemlje. Nordijske zemlje nastavljaju da prednjače kada je reč o uslovima za život žena, a ključni ekonomski podaci iz indeksa pokazuju značajne razlike među državama. Ovi rezultati izveštaja za 2025/2026. godinu, koji objavljuje Georgetown Institut za žene, mir i bezbednost, naglašavaju položaj žena u Danskoj, Islandu, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj. Danska je postigla skor od 0,939, što je najviše u svetu. Srbija, s druge strane, ima relativno povoljne uslove, ali se i dalje nalazi iza većine zemalja Evropske unije.

Indeks žena, mira i bezbednosti: glavni rezultati

Prema indeksu, Nordijske zemlje ostvaruju najbolje rezultate zahvaljujući visokom nivou obrazovanja žena, velikom učešću žena na tržištu rada, snažnoj pravnoj zaštiti i političkoj zastupljenosti. Pored toga, regione severne Evrope karakterišu niske stope nasilja nad ženama i razvijene socijalne politike. U prvih deset nalaze se i Luksemburg, Belgija, Holandija, Austrija i Novi Zeland. S druge strane, Srbija se nalazi na 29. mestu, što je značajno bolje od većine zemalja regiona, ali i dalje ispod proseka Evropske unije. Kao rezultat, ove pozicije ukazuju na potrebu za dodatnim unapređenjima u ekonomskom i pravnom položaju žena.

Gde su uslovi najlošiji za žene

Na dnu liste nalaze se Avganistan, Jemen, Centralnoafrička Republika, Sirija, Sudan, Haiti, Demokratska Republika Kongo, Burundi, Južni Sudan i Mjanmar. Više od 70 odsto žena u 12 najlošije rangiranih zemalja živi na udaljenosti manjoj od 50 kilometara od područja oružanih sukoba. To povećava rizik od raseljavanja i rodno zasnovanog nasilja. Indeks žena, mira i bezbednosti meri ne samo rodnu ravnopravnost, već i sposobnost društava da ženama obezbede sigurnost, ekonomske prilike, zdravstvenu zaštitu i učešće u donošenju odluka.

Ekonomija i ženska uključenost: analiza po regionima

Rezultati pokazuju da zemlje sa stabilnim institucijama i razvijenim sistemima socijalne zaštite uglavnom ostvaruju visoke rezultate. Takođe, ekonomska inkluzija žena i dostupnost pravne zaštite povezane su sa boljim ukupnim položajem žena. U državama pogođenim dugotrajnim sukobima ili političkom nestabilnošću, žene se suočavaju sa brojnim izazovima – od ograničenog pristupa radu i obrazovanju do povećanog rizika od nasilja. Pored toga, u ovim društvima je mogućnost ekonomskog osamostaljivanja žena značajno smanjena.

Implikacije za Srbiju i region

Srbija, iako se nalazi iznad regionalnog proseka prema indeksu žena, mira i bezbednosti, i dalje zaostaje za većinom članica Evropske unije. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za daljim unapređenjem ekonomskih i institucionalnih uslova za žene. Fokus na povećanje političke zastupljenosti, pravne zaštite i pristupa tržištu rada može dodatno unaprediti poziciju Srbije u budućim izveštajima. Indeks žena, mira i bezbednosti ostaje važan instrument za praćenje napretka i identifikaciju oblasti u kojima su promene najpotrebnije.