Connect with us

Domaće

Ugostiteljske usluge u Srbiji poskupele 5,6 odsto tokom jula prema podacima RZS

Rast cena hrane i pića doveo do ukupnog poskupljenja, u Vojvodini veći rast od republičkog proseka prema statistici

Objavljeno pre

1 sat

,

Ugostiteljske usluge u Srbiji poskupele 5,6 odsto tokom jula prema podacima RZS – cene ugostiteljskih usluga u Srbiji Foto Izvor: Pexels / Andres Idda Bianchi

Rast cena hrane i pića doveo do ukupnog poskupljenja, u Vojvodini veći rast od republičkog proseka prema statistici

Ugostiteljske usluge u Srbiji poskupele su za 5,6 odsto tokom jula, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Ove podatke objavio je Republički zavod za statistiku, ističući da je najveći doprinos rastu dala upravo kategorija hrane. Cena hrane u ugostiteljskim objektima povećana je za 7,4 odsto, dok su gotova jela poskupela 10,8 odsto. Takođe, variva su zabeležila rast cena od 9,1 odsto, a hleb 8,4 odsto.

Alkoholna i bezalkoholna pića poskupela su u proseku 6,8 odsto. Jedini segment u kojem je zabeleženo pojeftinjenje su prenoćišta, gde su cene smanjene za 3,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda rasta troškova u sektoru ugostiteljstva, što ima direktan uticaj na potrošače ali i na poslovanje preduzeća u ovom sektoru.

Cene ugostiteljskih usluga u Srbiji i trendovi po regionima

Pored ukupnog povećanja, cene ugostiteljskih usluga u Srbiji varirale su po regionima. U Vojvodini je zabeležen snažniji rast cena, gde su usluge hotela i restorana poskupele 10,0 odsto. Unutar te regije, cena hrane porasla je za 11,8 odsto, alkoholna pića za 8,6 odsto, dok su bezalkoholna pića skuplja za 9,7 odsto. Prenoćišta u Vojvodini poskupela su najmanje – njihov rast iznosio je 3,0 odsto.

Ovakva regionalna razlika naglašava potrebu za praćenjem kretanja cena na lokalnom nivou, posebno jer su u nekim oblastima troškovi za krajnje korisnike rasli brže od republičkog proseka. S obzirom na strukturu ugostiteljskog sektora, rast cena može uticati na turistički promet i navike potrošnje stanovništva.

Uticaj poskupljenja na sektor i tržište

Nastavak rasta cena u ugostiteljstvu može imati važne posledice na konkurentnost sektora i kupovnu moć građana. Rast troškova hrane, a posebno gotovih jela i variva, ukazuje na pritiske iz lanaca snabdevanja i promene u nabavnim cenama sirovina. S druge strane, pojeftinjenje prenoćišta može biti povezano sa sezonskim ponudama ili pokušajem privlačenja više gostiju u periodima niže tražnje.

Povećanje cena ugostiteljskih usluga u Srbiji, posebno u Vojvodini, prati širi trend rasta životnih troškova u sektoru usluga. Ovi podaci služe kao važan indikator za analizu inflacije i opšte ekonomske stabilnosti, jer sektor ugostiteljstva ima značajan uticaj na svakodnevni budžet građana i turističku ponudu zemlje.

Povezano
Pročitaj još

Domaće

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Objavljeno pre

5 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Socijalna prava u fokusu evropskih integracija, socijalna pomoć niža od potrošačke korpe – socijalna prava u evropskim integracijama

Studija FES ukazuje da socijalna prava u Srbiji zaostaju, socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo iznosi 147 evra dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra

Socijalna prava u evropskim integracijama Srbije ostaju nedovoljno zastupljena u ključnim ekonomskim reformama, pokazuje najnovija studija fondacije Friedrich-Ebert-Stiftung (FES). Studija „The Social Dimension of EU Enlargement in the Western Balkans“ ističe da konkretna poboljšanja za građane izostaju, uprkos rastu zaposlenosti i približavanju pojedinih pokazatelja tržišta rada proseku Evropske unije. Analizom programa ekonomskih reformi za period 2022–2025, kao i obaveza iz procesa pristupanja EU, utvrđeno je da dugoročna socijalna konvergencija ne može biti svedena samo na povećanje zapošljivosti i razvoj veština.

Adekvatnost socijalne pomoći i rizik od siromaštva

Posebno zabrinjava podatak da socijalna pomoć za tročlano domaćinstvo u Srbiji iznosi 147 evra, dok je minimalna potrošačka korpa 337 evra, a prag rizika od siromaštva doseže 368 evra. Zbog toga socijalna pomoć ne pokriva ni polovinu osnovnih životnih potreba. Uvođenje digitalne „socijalne karte“ dovelo je do smanjenja broja korisnika, što otvara pitanje isključenosti Roma i drugih ranjivih grupa iz sistema socijalne zaštite. Pored toga, studija navodi da su aktivne mere na tržištu rada nedovoljno usmerene na mlade, žene i dugoročno nezaposlene. Preporučuje se jačanje pilot-programa Garancije za mlade, usklađivanje radnog zakonodavstva sa standardima EU i povećanje obuhvata predškolskog obrazovanja za decu iz ugroženih sredina.

Digitalizacija javnih usluga i zdravstvena zaštita

U oblasti digitalizacije javnih usluga, kao rezultat je uveden program elektronskih zdravstvenih kartona, ali to ne rešava problem nedostatka medicinskog osoblja i njihovog odlaska iz zemlje. Visoki izdaci građana za zdravstvenu zaštitu iz sopstvenog budžeta i neispunjene potrebe za lečenjem predstavljaju značajan socijalni rizik. Štaviše, studija ističe raskorak između digitalnih inovacija i stvarnih kapaciteta javnog sektora.

Preporuke za pristupni proces i jačanje socijalnih prava

FES preporučuje da Srbija ranije otvori socijalna poglavlja 19, 26 i 28 u pregovorima sa EU, uz snažnije uključivanje sindikata, poslodavaca i civilnog društva. Napredak bi trebalo pratiti kroz indikatore Evropskog stuba socijalnih prava, kako bi se merili konkretni ishodi za građane, a ne samo broj usvojenih zakona ili sprovedenih aktivnosti. Evropske integracije, prema studiji, mogu povratiti poverenje građana samo ako vidljivo poboljšaju kvalitet svakodnevnog života. Socijalna prava treba da budu ravnopravna sa vladavinom prava, demokratskim institucijama i ekonomskim kriterijumima, jer predstavljaju temelj održivog društvenog razvoja.

Pročitaj još

Domaće

Tajvan proizvodi više od 50% mikročipova, globalna zavisnost bez presedana

Prekid proizvodnje mikročipova na Tajvanu ugrozio bi auto-industriju, medicinu i svakodnevnu elektroniku širom sveta

Objavljeno pre

20 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Tajvan proizvodi više od 50% mikročipova, globalna zavisnost bez presedana – mikročipovi sa Tajvana

Prekid proizvodnje mikročipova na Tajvanu ugrozio bi auto-industriju, medicinu i svakodnevnu elektroniku širom sveta

Tajvan je postao ključan za savremenu ekonomiju, jer proizvodi više od 50% svih najnaprednijih mikročipova. Zbog toga, globalna ekonomija postaje sve zavisnija od ovog ostrva, što je dovelo do pojave termina „Silicon Shield“. U slučaju prekida proizvodnje mikročipova na Tajvanu, posledice bi pogodile ne samo Silicijumsku dolinu i kineske fabrike, već i auto-industriju u Nemačkoj, medicinsku opremu u Evropi, tehnološke kompanije u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i milione domaćinstava.

Kako su mikročipovi sa Tajvana postali osnov globalne ekonomije

Proizvodnja mikročipova na Tajvanu odvija se u fabrici TSMC, koja je najveći svetski proizvođač najsavremenijih čipova. Ovi čipovi su neophodni za rad veštačke inteligencije, telekomunikacija, automobila, aviona, industrijske proizvodnje, finansijskih sistema i svakodnevnih elektronskih uređaja. Zbog toga se pitanje mikročipova smatra jednim od najvažnijih ekonomskih i geopolitičkih pitanja današnjice. Knjiga „Chip War: The Fight for the World’s Most Critical Technology“ američkog istoričara Krisa Milera ističe da države koje kontrolišu razvoj i proizvodnju čipova imaju veliku prednost u ekonomiji, odbrambenoj industriji i globalnoj politici. Upravo zahvaljujući TSMC, Tajvan je dobio globalni značaj i postao centralna tačka geopolitičkih tenzija između Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Geopolitički značaj Tajvana i posledice za svet

Zbog strateške važnosti mikročipova, Tajvan je postao predmet nadmetanja između Kine i SAD. Kina smatra Tajvan svojim teritorijalnim delom i ulaže stotine milijardi dolara u razvoj sopstvene poluprovodničke industrije, kako bi smanjila zavisnost od stranih proizvođača. S druge strane, SAD nastoji da očuva tehnološku prednost i ograničava izvoz najnaprednijih čipova i proizvodne tehnologije Kini. Kao rezultat toga, mikročipovi više nisu samo deo elektronike, već resurs koji određuje ekonomsku moć i nacionalnu bezbednost. Nestašica čipova dovela bi do zastoja u proizvodnji automobila, medicinske opreme, računara, mobilnih telefona i televizora, ali i do prekida lanca snabdevanja za ceo svet.

Rast potražnje za naprednim čipovima i svakodnevna upotreba

Sve više elektronskih uređaja koristi napredne čipove. Na primer, gledanje filma u 4K rezoluciji preko streaming servisa ili set-top box uređaja znači obradu 14 do 16 GB podataka po dvočasovnom filmu. Kao rezultat toga, raste potreba za snažnijim memorijskim i procesorskim čipovima. Telefoni danas obrađuju višestruko više podataka nego pre deset godina, automobili postaju računari na točkovima, a televizori koriste veštačku inteligenciju. Svaki prekid ili nestašica mikročipova na Tajvanu može izazvati globalne poremećaje, što potvrđuje koliko je globalna ekonomija postala zavisna od jednog ostrva.

Pročitaj još

Domaće

Intel emituje akcije u vrednosti od 15 milijardi dolara zbog rasta AI potražnje

Tehnološki gigant povećava kapitalne izdatke dok globalna potrošnja za AI dostiže 765 milijardi dolara ove godine

Objavljeno pre

25 minuta

,

avgust 11, 2026

Objavio:

Intel emituje akcije u vrednosti od 15 milijardi dolara zbog rasta AI potražnje – Intel akcije AI

Tehnološki gigant povećava kapitalne izdatke dok globalna potrošnja za AI dostiže 765 milijardi dolara ove godine

Intel je najavio ponudu redovnih akcija u vrednosti od 15 milijardi dolara, reagujući na snažan rast potražnje za računarskom snagom potrebnom za veštačku inteligenciju. Ova emisija dolazi u trenutku kada ukupna globalna potrošnja na AI infrastrukturu prema proceni Goldman Sachs-a dostiže 765 milijardi dolara u 2026. godini. Akcije Intela pale su četiri odsto u jutarnjem trgovanju nakon objave ove vesti.

Rast AI potražnje podstiče nove investicije

Tokom poslednjih godina, tehnološki giganti su investirali bilione dolara u razvoj i izgradnju infrastrukture za veštačku inteligenciju. Intel je među kompanijama koje intenzivno ulažu u fizičku AI, namenski dizajniran silicijum i napredno pakovanje. Sredstva prikupljena emisijom akcija koristiće se za poslovne potrebe, uključujući kapitalne izdatke i obrtni kapital.
Ukupna potrošnja na AI infrastrukturu trebalo bi, prema Goldman Sachs-u, da dostigne 1,2 biliona dolara do 2027. godine. Amazon je dao najviše projekcije investicija među velikim kompanijama, dok je ukazano i na potencijalnu krizu u sektoru memorijskih čipova. Povećana tražnja za AI rešenjima direktno utiče na rast kapitalnih izdataka i konkurenciju među vodećim proizvođačima čipova.

Finansijski rezultati i planovi Intela

Prošlog meseca Intel je zabeležio najbrži rast prihoda u gotovo 15 godina i povećao projekciju kapitalnih izdataka na 20 milijardi dolara. Snažna potražnja kupaca podstakla je ovu odluku. Prema rečima finansijskog direktora kompanije David Zinsner, većina investicija biće usmerena na fabričku opremu. On je za CNBC izjavio da se kompanija priprema za „značajno povećanje“ ulaganja u 2027. godini.
Vredno je napomenuti da su akcije Intela tokom 2026. godine porasle 175 odsto i čak pet puta u poslednjih godinu dana, što reflektuje poverenje tržišta u AI strategiju kompanije. Odluka američke vlade da preuzme deset odsto udela u Intelu dodatno je ojačala domaću proizvodnju čipova.

Detalji emisije akcija i širi uticaj na tržište

Ponuda uključuje i 30-dnevnu opciju kojom se omogućava osiguravačima emisije kupovina dodatnih 2,25 milijardi dolara običnih akcija. Kao rezultat, Intel obezbeđuje dodatnu fleksibilnost za buduće investicije. Ovaj potez se uklapa u širu sliku ubrzane trke za tehnološkom dominacijom na polju veštačke inteligencije.
Osim toga, rast izdataka u AI sektoru menja konkurentski pejzaž i povećava pritisak na druge igrače da ubrzaju sopstvene inovacije. Fizička veštačka inteligencija i napredno pakovanje čipova postaju ključne oblasti za dugoročni rast, što potvrđuje i nedavna strategija Intela. Investitori i analitičari pažljivo prate sledeće poteze kompanije, imajući u vidu snažan uticaj AI potražnje na celokupno tehnološko tržište.

Pročitaj još

U Trendu