Američka vojska planira slanje podrške uključujući policijske snage i medicinsko osoblje

Planovi za vojnu podršku

Američka vojska razmatra mogućnost da svojoj Južnoj Komandi pruži dodatne policijske snage, medicinsko osoblje i druge podrške u naredna četiri meseca. Ova odluka dolazi u trenutku kada administracija predsednika Trampa vrši intenzivan ekonomski pritisak na Kubu i poziva na političke reforme na ostrvu.

Potencijalno slanje trupa

Iako dokument ne precizira broj trupa ni lokaciju njihovog slanja, jasno je da se radi o planiranju vojnih operacija usmerenih ka Kubi. U dokumentu se navodi da bi šest tipova formacija moglo biti potrebno u periodu od 90 do 120 dana, što ukazuje na ozbiljnost i hitnost situacije.

Revizija Vlade otkrila neopravdane troškove i planove za prodaju nepotrebnih objekata

Neefikasno korišćenje sredstava

U jednom danu januara, Agencija za imigraciju i carine (ICE) potrošila je više novca nego bilo kog drugog dana tokom mandata predsednika Trumpa, pokazuju federalni zapisi o trošenju. Agencija je unapred isplatila milijarde dolara kompaniji Chicago Title Insurance na ime escrow računa za sticanje objekata za zadržavanje. Prema rečima portparola Ministarstva za unutrašnju bezbednost, u naredna dva meseca, ICE je iskoristio 1,07 milijardi dolara od tih sredstava za kupovinu 11 skladišta koja je planirala pretvoriti u megacentre za zadržavanje, od kojih sada planira prodati sedam.

Gubitak miliona dolara

Ostatak novca ostao je kod firme mesecima nakon što je ICE napustio plan o skladištima. U julu i avgustu, ICE je prebacio 2,2 milijarde dolara iz Chicago Title u kupovinu četiri objekta za zadržavanje od CoreCivic-a, privatne kompanije za zatvore kojoj plaća da nastavi sa njihovim operacijama. U žurbi da proširi kapacitete za zadržavanje, ICE je rasipao milione dolara poreskih obveznika, otkrila je revizija Vlade. Agencija nije uzela u obzir dugoročne troškove pri sticanju centara za zadržavanje i izgubila je 20 miliona dolara na nepovratnim troškovima kupovine skladišta koja više ne planira koristiti, pokazala je revizija. Još više novca može biti izgubljeno ako ICE proda skladišta po ceni nižoj od plaćene.

Benjamin Netanjahu tokom govora u Generalnoj skupštini UN podigao pejdžer, podsećajući na detonaciju komunikacionih uređaja Hezbolaha u Libanu u septembru 2024.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izazvao je pažnju tokom obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kada je pred delegatima podigao pejdžer, simbolično podsećajući na masovno detoniranje komunikacionih uređaja pripadnika Hezbolaha širom Libana u septembru 2024. godine. Ovaj gest, koji je izazvao reakcije u sali, imao je jasnu poruku, a tema “napad pejdžerima u Libanu” ponovo je postala predmet diskusije na međunarodnom nivou.

Netanjahu je tokom govora upitao delegate: “Sećate se pejdžera? Sećate se ovoga? Hezbolah ih se sigurno seća”, istovremeno pokazujući uređaj. Na ovaj način, izraelski premijer je aludirao na događaje iz septembra 2024. godine, kada su hiljade pejdžera, koje su koristili pripadnici Hezbolaha, eksplodirale širom Libana.

Detalji napada pejdžerima u Libanu

Operacija na koju se Netanjahu pozvao izvedena je 17. i 18. septembra 2024. godine. Prvog dana, prema izveštaju libanskih vlasti, eksplodirale su hiljade pejdžera. Već narednog dana detonirane su i stotine modifikovanih radio-stanica. Kao rezultat, prema zvaničnim podacima, poginulo je 39 ljudi, dok je više od 3.400 ranjeno. Među žrtvama i povređenima bili su i civili, uključujući decu, kao i ljudi koji su se nalazili u blizini uređaja.

U prvim nedeljama nakon napada Izrael nije zvanično preuzeo odgovornost. Ipak, portparol izraelskog premijera Omer Dostri kasnije je u novembru 2024. potvrdio da je Netanjahu lično odobrio ovu operaciju. Taj podatak dodatno je potvrdio značaj ovog događaja na regionalnu bezbednost.

Kako je realizovan napad pejdžerima u Libanu

Kasnije su dvojica bivših visokih operativaca Mosada, u američkoj emisiji, otkrila da je operacija planirana godinama. Izraelska obaveštajna služba, prema njihovom svedočenju, napravila je mrežu fiktivnih kompanija kako bi se infiltrirala u Hezbolahov lanac snabdevanja. Pejdžeri su izgledali kao obični komercijalni uređaji, a kupci nisu znali da iza prodaje stoji Mosad.

Prema podacima jednog od bivših agenata, do septembra 2024. Hezbolah je imao približno 5.000 takvih pejdžera. Mosad je, osim toga, modifikovao i radio-stanice, kojih je Hezbolah nabavio više od 16.000. Ove informacije dodatno osvetljavaju obim i planiranje napada pejdžerima u Libanu.

Reakcija međunarodne zajednice i značaj događaja

Napad pejdžerima u Libanu ostavio je ozbiljne posledice po civilno stanovništvo i izazvao je brojne reakcije međunarodne zajednice. S druge strane, Netanjahuov gest u UN podsetio je delegate na ovaj događaj i otvorio nova pitanja o metodama obaveštajnog delovanja u savremenim sukobima. Tema bezbednosti u regionu i dalje je u fokusu, a napad pejdžerima u Libanu ostaje važna tačka u političkim odnosima Izraela i Libana.

Na kraju, Netanjahuovo podizanje pejdžera u UN simbolično je osvetlilo događaj koji je u velikoj meri oblikovao bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku. Ovaj slučaj još jednom pokazuje značaj tehnoloških sredstava i obaveštajnih operacija u savremenim međunarodnim odnosima.