Kompanija Shein planira inicijalnu javnu ponudu, analitičari procenjuju vrednost između 22 i 25 milijardi dolara

Shein Global Holdings Ltd, kineska kompanija za elektronsku trgovinu i brzu modu, cilja procenu vrednosti između 30 i 40 milijardi dolara pred najavljenu inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO). Prema izveštaju Bloomberg Intelligence-a, procenjena vrednost kompanije trenutno iznosi između 22 i 25 milijardi dolara. Analitičari ističu da je ova procena rezultat detaljne analize prognozirane zarade za 2027. godinu, uzimajući u obzir izazove sa transportom i carinama koji su obeležili 2026. godinu.

Bloomberg Intelligence navodi da procenjenu vrednost Shein-a čini 13 do 15 puta projektovane zarade za 2027. godinu. Ovaj odnos, poznat kao P/E (price-to-earnings) multiplikator, koristi se za vrednovanje kompanija uzimajući u obzir očekivane profite u stabilnijem periodu. Analitičari Catherine Lim i Jason Zhu očekuju da će zarada Shein-a dostići 1,67 milijardi dolara u 2027. godini, uz godišnji rast od oko 20 odsto do 2029. godine. Kao rezultat toga, vrednovanje se bazira na normalizovanim izgledima za rast i profitabilnost, a ne na slabijim performansama iz 2026. godine.

Procena vrednosti Shein-a i tržišni izazovi

Procena Shein-a od 22 do 25 milijardi dolara značajno je niža od vrednosti koju su investitori tražili, a koja je iznosila oko 30 milijardi dolara. Takođe, ova suma je manje od polovine vrednosti od 66 milijardi dolara koju je kompanija dostigla tokom runde finansiranja 2023. godine. Na vrhuncu 2022. godine, Shein je bio procenjen na približno 100 milijardi dolara. S druge strane, pad procene odražava usporavanje rasta i pojačane regulatorne i trgovinske pritiske sa kojima se kompanija suočava.

Shein se nalazi na raskršću između kineskih platformi za e-trgovinu i globalnih trgovaca brzom modom. Njegov lanac snabdevanja omogućava brzu reakciju na promene potrošačkih trendova, što je ključna karakteristika segmenta brze mode. Međutim, evropske regulatorne promene i povećane takse, poput nedavne takse EU za paketiće iz Kine, dodatno komplikuju poslovanje. Kompanija je u julu saopštila da su rast prihoda i profitabilnost usporili, što dodatno pritiska njenu tržišnu vrednost.

Izjave analitičara i tržišne implikacije

Analitičari Bloomberg Intelligence-a naglašavaju: „Vrednovanje Shein-a trebalo bi da bude zasnovano na normalizovanim izgledima za rast i zaradu počev od 2027. godine, a ne na oslabljenoj osnovi iz 2026. godine.“ Lim i Zhu dodaju da bi vrednost između 30 i 40 milijardi dolara zahtevala od investitora jasnu promenu tržišnog miksa i besprekornu primenu evropskih regulatornih pravila.

Shein planira da se pozicionira iznad prosečne vrednosti globalnih konkurenata u sektoru e-trgovine i brze mode, kao i platformi povezanih sa Kinom. Pored toga, nastavak regulatornih i trgovinskih izazova mogao bi imati značajan uticaj na investitore i dalji razvoj kompanije. Kao rezultat ovih kretanja, investitori pažljivo prate svaki korak Shein-a uoči zvaničnog izlaska na berzu.

Konzorcijum predvođen Amitom Batijom i sa Džefom Bezosom blizu dogovora sa Fenvej sports grupom, što bi Liverpul vrednovalo na istorijski visok iznos

Džef Bezos, osnivač Amazona, nalazi se u finalnoj fazi pregovora o kupovini oko jedne trećine vlasničkog udela u engleskom fudbalskom klubu Liverpul. Prema dostupnim informacijama, vrednost transakcije iznosi 5,9 milijardi dolara, što bi Liverpul dovelo među najvrednije sportske kolektive u istoriji fudbala. U investicionoj grupaciji učestvuju i Eduardo Saverin, suosnivač Fejsbuka, kao i konzorcijum koji predvodi Amit Batija, bivši akcionar Kvins Park Rendžersa i zet magnata Lakšmija Mitala.

Dogovor konzorcijuma i Fenvej sports grupe

Prema navodima, vlasnik Liverpula, kompanija Fenvej sports grupa (FSG), mogao bi već ove nedelje da objavi zvanični sporazum. Transakcija bi Liverpul vrednovala na 5,9 milijardi dolara, što predstavlja jednu od najviših procena vrednosti za neki fudbalski klub do sada. FSG je kupio Liverpul još 2010. godine. Tokom 16 godina vlasništva, značajno je povećao vrednost kluba. Kao rezultat, kompanija je poslednjih godina tražila ulazak spoljnog investitora, ali je istovremeno insistirala na zadržavanju kontrole nad ključnim odlukama.

Uticaj na strukturu vlasništva i sportski sektor

Učešće Džefa Bezosa donelo bi dodatni kapital i globalnu prepoznatljivost Liverpulu. S druge strane, njegov ulazak u vlasničku strukturu signalizira nastavak trenda velikih privatnih investicija u evropski fudbal. Fenvej sports grupa je, tokom svog vlasništva, podržavala razvoj infrastrukture i sportskih rezultata. Klub je 2025. godine osvojio titulu prvaka Engleske, ali sada ulazi u period tranzicije. Trener Arne Slot napustio je klub, a stručni štab je promenjen. Takođe, iz ekipe je otišao i nekada ključni golgeter Salah, što dodatno menja sportski i finansijski balans.

Pozicija Liverpula na tržištu i buduće promene

Odlazak Majkla Edvardsa, jednog od najvažnijih ljudi za sportsko planiranje, dodatno utiče na organizacionu strukturu. On je bio ključan u stvaranju ekipe koja je 2020. godine osvojila prvu titulu prvaka Engleske za Liverpul posle tri decenije. Uporedo sa tim, investicija od 5,9 milijardi dolara ukazuje na rast vrednosti fudbalskih klubova na globalnom tržištu. Takav potez odražava povećano interesovanje velikih investitora za profesionalni sport i njegov marketinški potencijal. Kao rezultat toga, dolazak Džefa Bezosa mogao bi doneti dodatne promene u strategiji, s obzirom na njegov finansijski kapacitet i iskustvo u vođenju globalnih kompanija. U ovom trenutku, Liverpul ostaje jedan od najvažnijih brendova u engleskom i evropskom fudbalu. Vrednovanje na 5,9 milijardi dolara potvrđuje poziciju kluba kao ključnog igrača u industriji sporta i zabave.

Kineske kompanije prodale su 171.800 električnih automobila u zapadnoj Evropi za pet meseci, uprkos carinama do 35,3 odsto

Kineski proizvođači električnih automobila zabeležili su snažan rast prodaje u Evropi od januara do maja ove godine. Prema aktuelnim podacima, prodaja električnih automobila kineskih marki dostigla je 171.800 vozila u zapadnoj Evropi tokom prvih pet meseci. Udeo kineskih proizvođača na tržištu električnih vozila sada iznosi 14,2 odsto, što predstavlja rast od gotovo pet procentnih poena u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ovi rezultati ostvareni su uprkos tome što su na snazi evropske carine na kineska vozila, koje za pojedine proizvođače dostižu čak 35,3 odsto, uz postojeću standardnu uvoznu carinu od 10 odsto.

Prodaja kineskih automobila jača i pored carinskih barijera

Kineski proizvođači su, uprkos visokim carinama, uspeli da zadrže konkurentsku prednost, pre svega zahvaljujući povoljnijim cenama i širokoj paleti modela. Britanska vlada nije pratila Evropsku uniju po pitanju dodatnih carina, zbog čega je Velika Britanija činila približno četvrtinu ukupne prodaje kineskih električnih automobila u 18 najvećih zapadnoevropskih tržišta. Italija je takođe značajno tržište za kineske proizvođače, sa oko petinom ukupne prodaje. Taj rezultat delimično je posledica specifičnih državnih subvencija koje su omogućile dodatno snižavanje cena. Na primer, kineski proizvođač Lipmotor plasirao je veliki broj modela T03 u Italiju, gde je zahvaljujući državnim podsticajima cena ovog vozila u jednom trenutku pala na oko 5.000 evra.

Kontekst tržišta i uticaj carina na konkurenciju

Ovi podaci ukazuju da carine, iako povećavaju cenu kineskih električnih automobila, nisu eliminisale njihovu konkurentsku prednost u pogledu tehnologije, cene i širine ponude. Evropska komisija uvela je dodatne dažbine zbog ocene da kineski proizvođači imaju koristi od državnih subvencija, što im omogućava da vozila nude po nižim cenama. Kao rezultat toga, tržište električnih vozila u zapadnoj Evropi postaje sve izazovnije za domaće i druge strane proizvođače. Prelazak na električna vozila i promene u carinskoj politici direktno utiču na strukturu evropske automobilske industrije, dok kineski proizvođači nastavljaju da povećavaju svoj tržišni udeo.

Perspektiva i značaj za evropsko tržište

Prodaja kineskih električnih automobila u Evropi pokazuje otpornost ovih kompanija na regulatorne izazove i carinske prepreke. Pored toga, državne subvencije u pojedinim evropskim zemljama, kao što je Italija, dodatno su podstakle plasman pristupačnih modela. Dominacija kineskih proizvođača u segmentu električnih vozila naglašava potrebu evropskih proizvođača da unaprede konkurentnost kroz inovacije i strategije prilagođene novim tržišnim uslovima. Takođe, rast tržišnog udela kineskih kompanija može uticati na dalji razvoj politike carina i subvencija u Evropskoj uniji. Na kraju, jasno je da kineski električni automobili osvajaju Evropu uprkos carinama, menjajući balans snaga u automobilskoj industriji.