Ministarstvo finansija predlaže povećanje minimalca za 9,2 odsto, a sindikati insistiraju na dostizanju 650 evra tokom 2027.

Minimalna zarada u Srbiji biće povećana na 405 dinara po satu od 1. januara 2027. godine, prema predlogu Ministarstva finansija. Ova odluka rezultat je prve runde pregovora Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj je istaknuto da predloženo povećanje iznosi 9,2 odsto u odnosu na važećih 371 dinar. Time bi ukupna minimalna mesečna zarada dostigla 70.470 dinara (oko 600 evra), što je posebno važno za zaposlene sa najnižim primanjima.

Detalji predloga i reakcije poslodavaca

Predloženo povećanje minimalca za 2027. godinu izazvalo je različite reakcije među socijalnim partnerima. Predstavnici Unije poslodavaca Srbije smatraju da realne mogućnosti privrede omogućavaju povećanje minimalne zarade za oko osam odsto, što bi odgovaralo zbiru inflacije i rasta bruto domaćeg proizvoda. Poslodavci ističu da su njihovi stavovi blizu predlogu Ministarstva finansija, ali će konačan stav izneti na narednom sastanku. Osim toga, poslodavci zahtevaju da svako povećanje minimalca bude praćeno merama za rasterećenje privrede, poput smanjenja poreza i doprinosa na zarade.

Stavovi sindikata i problem kompresije zarada

S druge strane, sindikati zahtevaju da se u pregovorima razmatra i pitanje ukupnih zarada, posebno u javnom sektoru, zbog sve izraženije kompresije plata. Zoran Ristić, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, naglasio je potrebu da minimalna zarada tokom 2027. godine dostigne 650 evra, u skladu sa ranijim obećanjem Vlade Srbije. On ističe da ni planiranih 650 evra nije dovoljno za pokrivanje osnovnih životnih troškova, ako se ima u vidu prosečna potrošačka korpa. Vlada je prepoznala problem kompresije, ali smatra da je sada prioritet isključivo utvrđivanje minimalne cene rada.

Uticaj povećanja minimalca na privredu i zaposlene

Povećanje minimalca ima značajne implikacije za poslovanje kompanija i standard zaposlenih. Prema rečima Ljiljane Pavlović, rukovodioca Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, rast minimalne zarade mora biti održiv i utemeljen na realnim ekonomskim pokazateljima. Poslodavci podržavaju rast životnog standarda, ali upozoravaju na rizik smanjenja zaposlenosti, odlaganja investicija i prelaska dela poslovanja u sivu zonu. U poslednjih pet godina, fiskalno rasterećenje rada doprinelo je povećanju neoporezivog dela zarade sa 16.300 dinara u 2020. na 34.221 dinar mesečno u 2026. godini. Osim toga, privreda se suočava sa visokim troškovima energije, sirovina i radne snage, što dodatno otežava održavanje konkurentnosti.

Dalji tok pregovora i očekivanja

Nastavak pregovora o minimalnoj zaradi zakazan je za 12. avgust, kada se očekuje približavanje stavova socijalnih partnera. Sindikati ostaju pri zahtevu da se jasno definiše vreme kada će minimalac dostići 650 evra. Poslodavci, sa druge strane, traže nastavak politike poreskog rasterećenja i povećanje neoporezivog dela zarade. Kao rezultat, ishodi pregovora imaće direktan uticaj na standard zaposlenih i troškove poslovanja u Srbiji. Minimalna zarada u Srbiji tako ostaje centralna tema socijalnog dijaloga, sa fokusom na balans između potreba zaposlenih i mogućnosti privrede.

Obveznici u Beogradu imaju rok do 14. avgusta za izmirenje poreza na imovinu, izbegavajući zakonsku kamatu

Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda saopštio je da rok za uplatu poreza na imovinu za treći kvartal 2026. godine ističe 14. avgusta. Prema Zakonu o porezima na imovinu, obaveza plaćanja poreza na imovinu reguliše se tromesečno, sa rokom dospeća od 45 dana od početka svakog kvartala. Takođe, iz Sekretarijata su podsetili da redovno izmirivanje poreza omogućava izbegavanje zakonom propisane kamate na kašnjenje i pokretanje prekršajnog postupka.

Obaveze i procedure u vezi sa porezom na imovinu

Na teritoriji Beograda, svi obveznici poreza na imovinu dužni su da uplate iznos za treći kvartal najkasnije do 14. avgusta. Plaćanje poreza na imovinu u Srbiji odvija se tromesečno, a ovaj model omogućava bolju kontrolu i ravnomernije opterećenje budžeta građana i pravnih lica. U slučaju kašnjenja, automatski se obračunava zakonska kamata, a može biti pokrenut i prekršajni postupak protiv obveznika. Zbog toga je pravovremeno izmirivanje obaveza ključno kako bi se izbegli dodatni troškovi i sankcije.

Informacije i podrška za obveznike poreza na imovinu

Obveznici poreza na imovinu mogu sve potrebne informacije dobiti pozivom na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet-stranici Grada Beograda. Rad sa strankama odvija se svakog radnog dana od 8 do 14 časova, dok je sredom produženo do 18.30 časova. Ova organizacija rada omogućava efikasniju komunikaciju i rešavanje svih nedoumica u vezi sa porezom na imovinu. Osim toga, obveznici mogu lično podneti zahteve ili konsultovati službenike na opštinskim šalterima u navedenom radnom vremenu. Redovno informisanje i kontakt sa nadležnim službama posebno je važno u periodima dospeća kvartalnih obaveza.

Širi ekonomski značaj pravovremenog plaćanja poreza na imovinu

Porez na imovinu predstavlja važan prihod lokalnih budžeta, a njegova naplata direktno utiče na finansiranje javnih usluga i investicija u infrastrukturu. Pravovremena uplata poreza od strane građana i pravnih lica doprinosi stabilnosti javnih finansija Grada Beograda. Na taj način, lokalna samouprava obezbeđuje sredstva za projekte od javnog značaja. Uporedo sa tim, redovno izmirivanje poreza smanjuje administrativne troškove naplate i rasterećuje sistem od dodatnih prekršajnih postupaka. Kao rezultat, građani i privreda mogu očekivati bolju i bržu realizaciju komunalnih i razvojnih projekata na teritoriji Beograda.

Ukupna proizvodnja nuklearne energije porasla 1,3 odsto zahvaljujući rastu iz Kine, SAD i dalje vodeći proizvođač

Kina je 2025. godine podigla globalnu proizvodnju nuklearne energije na rekordnih 2.845 teravat-sati (TWh), prema najnovijim podacima iz Statističkog pregleda svetske energetike. Ovaj rezultat predstavlja rast od 1,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a ključni doprinos dao je upravo rast kineske proizvodnje. Bez kineskog učešća, globalna proizvodnja nuklearne energije bi zapravo zabeležila pad.

Nuklearna energija i dalje ima značajnu ulogu u svetskoj energetici, ali njen udeo u ukupnom potrošačkom miksu beleži blago smanjenje jer ukupna potrošnja energije raste brže od razvoja nuklearnog sektora. Kina je povećala svoju proizvodnju za više od 34 TWh u 2025. godini, čime je praktično preuzela celokupan neto rast na globalnom nivou. S druge strane, Sjedinjene Američke Države zadržale su prvo mesto sa 826 TWh proizvedene električne energije iz nuklearnih elektrana, što čini 29 odsto svetske proizvodnje.

Rast proizvodnje predvodi Kina, SAD i dalje vodeći

Posmatrano po državama, Kina je na drugom mestu, sa 485 TWh, odnosno 17,1 odsto globalne proizvodnje. Francuska je treća sa 390 TWh (13,7 odsto), a slede Rusija sa 219 TWh, Južna Koreja sa 185 TWh, Japan sa 94 TWh i Kanada sa 85 TWh. Ove zemlje zajedno čine najveći deo svetske proizvodnje nuklearne energije, što potvrđuje visoke prepreke za ulazak i potrebu za velikim investicijama i dugoročnim planiranjem.

Vredno je napomenuti da je Kina, tokom prethodne decenije, praktično utrostručila svoju proizvodnju nuklearne energije. Proizvodnja u Kini porasla je sa 171 TWh u 2015. na 485 TWh u 2025, što predstavlja rast od gotovo 314 TWh. Uporedo sa tim, bez kineskog doprinosa, ostatak sveta je 2025. proizveo 44 TWh manje nego pre deset godina. Takođe, SAD su 2015. godine imale 839 TWh, što je tek neznatno više od rezultata iz 2025.

Rekord posle skoro dve decenije i širi kontekst tržišta

Globalna proizvodnja nuklearne energije dostigla je prethodni maksimum još 2006. godine sa 2.803 TWh, a sadašnji rekord iz 2025. viši je samo 1,5 odsto. Period između ova dva rekorda nije obeležen ubrzanom ekspanzijom, već sporim rastom koncentrisanim u svega nekoliko zemalja. U poslednjih deset godina, globalna proizvodnja porasla je sa 2.576 TWh na 2.845 TWh, odnosno 10,5 odsto, što je oko jedan odsto godišnje prosečno.

Uprkos rekordnom nivou, udeo nuklearne energije u ukupnom svetskom energetskom miksu blago je pao, jer su drugi izvori energije rasli još brže. Ova činjenica jasno pokazuje da rekord više odražava ubrzanu ekspanziju Kine nego široku globalnu renesansu nuklearne energije. Francuska i Japan su tokom 2025. godine takođe povećali proizvodnju, ali daleko skromnije u poređenju sa Kinom.

Važno je istaći da samo mali broj država ima kapacitet i ekonomske resurse za razvoj nuklearne energetike u većem obimu. Kao rezultat, promene na svetskoj lestvici proizvodnje najčešće zavise od nekoliko ključnih tržišnih aktera. S obzirom na sadašnji trend, Kina bi u narednih pet godina, ukoliko nastavi ovim tempom, mogla da pretekne SAD i postane vodeći svetski proizvođač nuklearne energije.