Više od 5.000 pilota učestvuje u dvodnevnoj obustavi, tokom koje će biti realizovano najmanje 50 odsto letova

Nemačka nacionalna aviokompanija Lufthansa otkazuje oko 300 letova dnevno zbog dvodnevnog štrajka pilota koji je danas ponovo započeo, saopšteno je iz kompanije. Najveći poremećaji očekuju se na glavnim čvorištima u Frankfurtu i Minhenu, gde će biti prekinut deo avio-saobraćaja. U štrajku će učestvovati više od 5.000 pilota iz kompanija Lufthansa kargo, Lufthansa siti lajn i matične kompanije Lufthansa. Piloti Lufthansa siti lajna traže povećanje plata, dok piloti Lufthansa kargo i matične kompanije zahtevaju višu penziju.

Prema planu kompanije, tokom oba dana štrajka biće realizovano najmanje 50 odsto planiranih letova, dok će na dugolinijskim rutama biti obavljeno oko 60 odsto prvobitno najavljenih letova, kako prenosi Viršaftsvohe. Sindikat pilota Ferajnigung kokpit, koji je organizovao štrajk, navodi da je obustava rada ovog puta manja nego tokom prethodnog talasa protesta pre mesec dana. Predsednik sindikata Andreas Pinjero procenjuje da će svakog dana štrajka biti otkazano oko 300 letova.

Putnici čiji su letovi pogođeni otkazivanjima biće obavešteni putem elektronske pošte. Direktor za ljudske resurse u Lufthanzi Mihael Nigeman izjavio je da novi štrajk predstavlja “nepotrebnu eskalaciju” u pregovorima sa sindikatima i ocenio da trenutak nije primeren zbog problema u aviosaobraćaju izazvanih ratom na Bliskom istoku.

Cene nafte ostaju oko 100 dolara, ekonomski rast u 2026. godini niži za 0,4 procentna poena

Evropska unija saopštila je da bi inflacija u EU tokom ove godine mogla da pređe 3 odsto, ukoliko rat na Bliskom istoku dovede do toga da cene nafte brent ostanu na nivou od oko 100 dolara po barelu, a cene gasa budu povišene duže vreme. Prema poslednjim procenama, inflacija bi u tom scenariju bila 50 odsto viša od cilja Evropske centralne banke.

Šef ekonomije EU Valdis Dombrovskis izjavio je da bi ekonomski rast u 2026. godini mogao biti niži za 0,4 procentna poena u odnosu na prognozu od 1,4 odsto sa kraja prošle godine. Dombrovskis je ove podatke izneo na sastanku sa ministrima finansija zemalja članica, navode ekonomske analize.

Osim cene nafte, pretpostavlja se i da će evropske cene gasa ostati oko 75 evra po megavat-satu do kraja godine, što bi uzrokovalo rast inflacije za dodatnih 0,7 do 1 procentni poen iznad prethodno projektovanih 2,1 odsto za 2026. godinu.

Ukupno posmatrano, značajan rast inflacije mogao bi da podstakne Evropsku centralnu banku da ubrza povećanje referentnih kamatnih stopa tokom godine, navodi se u procenama. Svi navedeni podaci predstavljaju aktuelne procene na osnovu trenutne ekonomske situacije i kretanja na svetskim tržištima energenata.

Zatvaranje Ormuskog moreuza blokiralo oko trećinu svetske trgovine naftom i petinu gasa, dok EU tržište postaje najsiromašnije energentima

Ministarstvo spoljnih poslova i trgovine Mađarske upozorilo je 11. marta 2026. da Evropi preti ozbiljna nestašica energenata i najveći rast cena do sada, kao posledica eskalacije sukoba u Iranu i odluke Evropske unije da izbaci ruske energente sa tržišta. Prema rečima ministra Petera Sijarta, Mađarska može da zaštiti svoje snabdevanje zahvaljujući suverenoj energetskoj politici.

Na sednici vlade u Budimpešti, Sijarto je naveo da je rat u Iranu brzo eskalirao, a šest država koje u početku nisu imale veze sa sukobom sada su uvučene u krizu. Ove zemlje predstavljaju glavne stubove svetskog snabdevanja energijom, što dodatno ugrožava globalnu bezbednost.

Sijarto je istakao da je zatvaranje Ormuskog moreuza praktično blokiralo oko trećinu svetske pomorske trgovine naftom i petinu trgovine prirodnim gasom. Ovim potezom globalnom tržištu su uskraćene velike količine energenata, dok je snabdevanje iz drugih izvora postalo neizvesno.

Prema njegovim rečima, evropsko energetsko tržište je zbog ranijih odluka Evropske unije postalo „najzategnutije i najsiromašnije energentima u svetu“. Sijarto je izjavio: „To u suštini znači da je Brisel odsekao Evropu od dva izvora u evroazijskom regionu. Od sada osnovu evropske ekonomije mogu da čine samo udaljeniji, a samim tim i skuplji izvori energije.“

On je dodao da je dramatičan rast cena energenata već vidljiv na tržištu goriva. Prema njegovom mišljenju, trenutna kriza, zajedno sa ratom u Ukrajini, dugoročno će uticati na globalnu i evropsku bezbednost, a Evropa će najviše trpeti zbog nestašica energenata.

Sukobi su eskalirali 28. februara 2026, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli preventivne napade na Iran, nakon neuspešnih pregovora o iranskom nuklearnom programu. Iran je kao odgovor pokrenuo masovne udare na Izrael i ciljeve povezane sa SAD širom Bliskog istoka.