Connect with us

Srbija

Požari u Srbiji: Šest aktivnih žarišta, najteže u Deliblatskoj peščari

U Kovinu proglašena vanredna situacija, a četiri lokacije označene kao najkritičnije prema zvaničnim podacima

Objavljeno pre

2 months

,

Požari u Srbiji: Šest aktivnih žarišta, najteže u Deliblatskoj peščari Foto Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

U Kovinu proglašena vanredna situacija, a četiri lokacije označene kao najkritičnije prema zvaničnim podacima

Na teritoriji Srbije trenutno gori šest požara na otvorenom prostoru, a najkritičnije tačke su evidentirane u mestu Šumarak u Deliblatskoj peščari, na planini Stolovi, u Magliču kod Kraljeva i u Gabrovnici kod Zaječara, prema saopštenju Operativnog tima Republičkog štaba za vanredne situacije. Situacija sa požarištima u Srbiji dodatno je pogoršana u poslednjim danima, zbog čega je u opštini Kovin uvedena vanredna situacija. Ovi događaji su izazvali ozbiljne probleme u snabdevanju vodom i strujom, a nadležni apeluju na oprez građana i racionalnu potrošnju vode.

Najveći požar trenutno je u Deliblatskoj peščari, gde je vatra zahvatila oko 700 hektara površine. Na terenu je 125 vatrogasaca-spasilaca sa 29 vozila i dva kvada, uz podršku pripadnika Vojske Srbije, helikoptera Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i teške mehanizacije javnih preduzeća “Srbijavode” i “Vojvodinašume”. Zbog požara koji je zahvatio dalekovod, naselja Dubovac i Šumarak ostala su bez električne energije i vode, a vodosnabdevanje je privremeno rešeno agregatima. U Kovinu je, zbog ove elementarne nepogode, zvanično proglašena vanredna situacija.

Najkritičnija požarišta i trenutno stanje

Pored Deliblatske peščare, požar na planini Stolovi proširio se na oko 200 hektara suve trave, niskog rastinja i šume. Intervencija vatrogasaca je u toku, a uslovi na terenu otežavaju gašenje. U mestu Maglič kod Kraljeva, požar je zahvatio približno 170 hektara, ali je lokalizovan tokom popodnevnih časova. Požar u Gabrovnici kod Zaječara obuhvatio je oko 100 hektara i lokalizovan je još u četvrtak, ali ekipe ostaju na terenu zbog povremenih pojava dima.

Problemi sa vodosnabdevanjem i preporuke građanima

Zbog povećane potrošnje vode i korišćenja hidranata za gašenje, u Kovinu je zabeležen pad pritiska u vodovodnoj mreži. Nadležni ističu da se, zbog visokih temperatura i nepovoljnih vremenskih uslova, pažljivo prate i rizici po vodosnabdevanje i stanje na rekama. Građanima se savetuje maksimalan oprez u korišćenju vode, kao i odgovorno ponašanje na otvorenom prostoru kako bi se sprečilo nastajanje novih požara.

U međuvremenu, dežurne ekipe nastavljaju obilazak terena na svim kritičnim lokacijama kako bi blagovremeno reagovale na eventualne nove pojave dima ili širenje vatre. Prema navodima Operativnog tima, situacija se stalno prati i usklađuje sa aktuelnim okolnostima na terenu.

Zbog trenutnog obima požara u Srbiji, nadležni pozivaju građane na dodatnu opreznost i saradnju sa službama zaštite i spasavanja, kako bi se posledice ovih elementarnih nepogoda svele na minimum. Pre svega, važno je pratiti zvanične informacije i postupati po uputstvima relevantnih službi.

Povezano
Pročitaj još

Srbija

Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora: Zašto se danas posebno poštuju u crkvi

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen trima sestrama iz Vitinije, poznatim po dobroti i čudotvorstvu.

Objavljeno pre

14 minutes

,

September 23, 2026

Objavio:

Svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora: Zašto se danas posebno poštuju u crkvi – svete mučenice Minodora Mitrodora i Nimfodora

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen trima sestrama iz Vitinije, poznatim po dobroti i čudotvorstvu.

Danas se u pravoslavnom kalendaru obeležava praznik posvećen svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora. Ove tri rođene sestre iz Vitinije, prema žitijama, bile su poznate po izuzetnoj dobroti, isposništvu i postu, zbog čega ih Srpska pravoslavna crkva posebno poštuje. Vernici širom Srbije, među kojima su i žitelji gradova kao što su Subotica, Novi Sad, Beograd, Niš, Čačak i Leskovac, danas se okupljaju u hramovima kako bi obeležili uspomenu na njihovu žrtvu i posvećenost veri.

Prema predanju, sestre su odrasle u hrišćanskom duhu i u jednom trenutku odlučile su da napuste svakodnevni život u gradu. Povukle su se u pustinju Vitinije sa ciljem da se približe Bogu i duhovno uzvise kroz čistotu i devičanstvo. Njihova odanost veri i trud u postu i molitvi, kako se navodi, doveo ih je do toga da zadobiju dar čudotvorstva.

Život i isposništvo sestara iz Vitinije

Sestre Minodora, Mitrodora i Nimfodora nisu tražile slavu. Ipak, njihova dela i snaga molitve privukli su pažnju ljudi koji su im dovodili bolesnike radi isceljenja. Vremenom, njihove vrline i čuda postala su poznata i izvan pustinje. Uprkos tome, sestre su ostale skromne i predane svom asketskom načinu života.

Međutim, kada je za njih čuo knez Fronton, naredio je da ih dovedu pred sud. Prema predanju, bio je iznenađen njihovom lepotom jer, iako su bile isposnice, njihova lica zračila su mirom i blagodaću. Knez im je obećavao razne privilegije i pokušao da ih nagovori da napuste svoj put, ali one su ostale dosledne svojim uverenjima.

Zašto se danas ne rade određene stvari

Na dan svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora, narod tradicionalno izbegava teške poslove kao znak poštovanja prema njihovoj žrtvi. Osim toga, vernici se podsećaju na važnost devičanske čistote, molitve i poniznosti. Zato mnogi danas izdvajaju vreme za odlazak u crkvu, molitvu i razmišljanje o duhovnim vrednostima koje su sestre iz Vitinije ostavile kao primer.

Zbog toga, ovaj praznik je prilika da se setimo šta znači istrajati u veri i dobroti, čak i kada to nije lako. Takođe, naglašava se značaj molitve i pomoći drugima, što su svete mučenice Minodora, Mitrodora i Nimfodora svojim životom i pokazale.

Na kraju, njihovo stradanje i odanost veri ostaju inspiracija za mnoge pravoslavne vernike. Obeležavanje ovog dana podseća na snagu zajednice i važnost čuvanja duhovnih vrednosti.

Pročitaj još

Srbija

Kilometarske kolone na izlazu iz Srbije: Gde kamioni najduže čekaju na granici

Putnička vozila prolaze bez zadržavanja, dok kamioni na nekim prelazima čekaju i do sedam sati prema saopštenju.

Objavljeno pre

7 hours

,

September 22, 2026

Objavio:

Kilometarske kolone na izlazu iz Srbije: Gde kamioni najduže čekaju na granici

Putnička vozila prolaze bez zadržavanja, dok kamioni na nekim prelazima čekaju i do sedam sati prema saopštenju.

Kilometarske kolone na izlazu iz Srbije tokom večeri izazivaju velike gužve za teretna vozila, dok putnička vozila prolaze bez čekanja, kako pokazuju poslednje informacije. Na graničnim prelazima nema zadržavanja za automobile, ali kamioni čekaju i više sati, posebno na ključnim tačkama.

Prema saopštenju Uprave granične policije, situacija na putničkim terminalima graničnih prelaza u Srbiji je stabilna i nema zastoja za ovaj tip saobraćaja. Međutim, teretna vozila na izlazu iz zemlje nailaze na značajne zastoje.

Gde su najveća zadržavanja za kamione

Na graničnom prelazu Batrovci kamioni na izlazu iz Srbije čekaju oko sedam sati, što je trenutno najduže vreme čekanja. Osim toga, na prelazima Šid i Bezdan zadržavanja traju do četiri sata, dok je na Kelebiji i Sremskoj Rači vreme čekanja oko tri sata.

Pored toga, prema poslednjem izveštaju Auto Moto Saveza Srbije, teretna motorna vozila na graničnom prelazu Horgoš čekaju oko 90 minuta. Ova informacija može biti korisna svim vozačima kamiona koji planiraju izlazak iz zemlje u večernjim satima.

Stanje na autoputevima i naplatnim rampama

Na naplatnim stanicama na autoputevima širom Republike Srbije nema zadržavanja za nijedan tip vozila. To znači da su eventualni zastoji prisutni isključivo na graničnim prelazima i to najviše pogađa vozače teretnih vozila.

Iako su putnička vozila oslobođena čekanja, važno je napomenuti da se teretni saobraćaj suočava sa znatno dužim vremenom prolaska na granicama. Zbog toga su preporuke nadležnih da vozači kamiona blagovremeno planiraju svoje putovanje i prate aktuelne informacije o stanju na prelazima.

Na kraju, situacija sa kilometarskim kolonama na izlazu iz Srbije može se promeniti u toku večeri, pa se savetuje redovno informisanje o najnovijem stanju na putu. Ove informacije posebno su važne za prevoznike i vozače koji planiraju međunarodne rute.

Pročitaj još

Srbija

Ivan iz Babušnice susreo se sa najotrovnijom zmijom Evrope: Poskok bio spreman za napad

Lovac Ivan Živković iz Babušnice našao se licem u lice sa poskokom, koji je poznat kao najopasnija zmija na Balkanu.

Objavljeno pre

7 hours

,

September 22, 2026

Objavio:

Ivan iz Babušnice susreo se sa najotrovnijom zmijom Evrope: Poskok bio spreman za napad – napad poskoka u Babušnici

Lovac Ivan Živković iz Babušnice našao se licem u lice sa poskokom, koji je poznat kao najopasnija zmija na Balkanu.

Dugogodišnji lovac iz Babušnice, Ivan Živković, nedavno je doživeo dramatičan trenutak kada se našao oči u oči sa najotrovnijom zmijom u Evropi. Susret sa poskokom dogodio se na travnatom terenu, a zmija je zauzela karakterističan “S” položaj, što je jasan znak da je spremna za napad. Ovaj događaj izazvao je veliku pažnju na društvenim mrežama, gde su mnogi korisnici komentarisali Ivanovu hrabrost.

Među komentarima ispod videa mogle su se pročitati reči priznanja, ali i šaljivi opisi opasnosti koju nosi susret sa poskokom. Tako je neko napisao: “Koja hrabrost prići ovako blizu, svaka čast”, dok je drugi korisnik istakao: “Video sam mnogo poskoka, ali ovako velikog nikad!”. Ipak, najviše pažnje privukle su opaske o ozbiljnosti situacije: “Ovaj kad te zvekne, direkt kapela” i “Ako nisi u dobrim čizmama, onda si u Hitnoj”. Ovi komentari najbolje oslikavaju koliko je susret sa ovom zmijom rizičan.

Susret sa poskokom: šta ga čini najopasnijom zmijom Evrope

Poskok (Vipera ammodytes) je jedna od najpoznatijih i najotrovnijih vrsta zmija na Balkanu. Prepoznatljiv je po rogiću na vrhu njuške, zbog čega ga je lako razlikovati od drugih zmija. Najčešće dostiže dužinu od 50 do 70 centimetara, mada se ponekad mogu naći i veći primerci. Rasprostranjen je širom Balkana, uključujući Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, Albaniju i Grčku.

Ova zmija preferira kamenite, sunčane i suve terene, ali se može naći i u brdskim predelima. Hrani se malim sisarima, gušterima i pticama. Ujed poskoka može biti veoma opasan zbog količine i jačine njegovog otrova. Zbog toga se poskok smatra najopasnijom zmijom u regionu, ali je važno napomenuti da ova vrsta uglavnom izbegava kontakt sa ljudima i retko napada bez razloga.

Reakcije javnosti i značaj ovakvih susreta

Susret Ivana Živkovića sa poskokom ponovo je otvorio pitanje bezbednosti tokom boravka u prirodi na Balkanu. Pored poskoka, Srbija je dom još dve vrste otrovnica – šarke i šargana. Ipak, napad poskoka u Babušnici pokazuje koliko je važno biti oprezan prilikom kretanja po prirodnim staništima zmija. Mnogi su u komentarima izrazili divljenje Ivanovoj hrabrosti, ali i podsetili na neophodnost zaštitne opreme.

Iako se ovakvi susreti ne dešavaju svakodnevno, prema iskustvu lovaca i meštana, poskok najčešće reaguje defanzivno i neće napasti ako se ne oseća ugroženo. Zbog toga je preporučljivo izbegavati nagle pokrete i obavezno nositi čvrstu obuću prilikom šetnje kroz travu ili kamenjare.

Na kraju, ovakvi događaji skreću pažnju na bogatstvo i raznovrsnost faune Balkana, ali i na odgovornost svakog pojedinca da poštuje prirodu i njene stanovnike.

Pročitaj još

U Trendu