Poljski državljanin iz Ostrovjeca, bez krivičnog dosijea, usmrtio devet osoba u pucnjavi na Glavnom trgu u Krakovu.

U masovnoj pucnjavi koja se dogodila u Krakovu, prema policijskim izveštajima, devet osoba izgubilo je život. Napad je izvršio Mihal Oksinjski (24), poljski državljanin iz Ostrovjeca Svjentokšiskog, koji je imao dozvolu za vatreno oružje i prethodno nije imao krivični dosije. Napad se desio u subotu na Glavnom trgu, kada je napadač iz vozila u pokretu otvorio vatru i usmrtio šest osoba na licu mesta. Još tri tela pronađena su kasnije u njegovoj kući, za koje se sumnja da su članovi njegove porodice.

Kako je objavljeno, policija je u automobilu osumnjičenog pronašla veliki broj komada vatrenog oružja i municije. Takođe, među žrtvama pucnjave na Glavnom trgu su četiri poljska državljanina, jedan britanski državljanin i jedna žena koja nije Poljakinja, izjavio je vojvoda Malopoljske, Kšištof Klenčar. Prema njegovim rečima, među povređenima ima i osoba koje su zbrinute u bolnici, ali detalji o njihovom stanju nisu saopšteni.

Detalji napada u Krakovu

Prema policijskim nalazima, Mihal Oksinjski je bio fasciniran desničarskim ideologijama. Ipak, prema dosadašnjim informacijama, najverovatnije je delovao sam. Napad je počeo juče popodne, kada je iz automobila pucao na prolaznike na Glavnom trgu u Krakovu. Nakon što je usmrtio šest osoba na licu mesta, policija je pronašla još tri tela u njegovoj kući, za koja se sumnja da pripadaju njegovim roditeljima i sestri.

U međuvremenu, istražitelji su izjavili da je napadač u svom automobilu imao zalihe oružja i municije. Policija je takođe saopštila da je napadač ranije oštetio jedno vozilo, a zatim došlo do razmene vatre između njega i policajaca. Međutim, tokom intervencije, napadač je ubrzo savladan.

Tok istrage i reakcije zvaničnika

Prema rečima lokalnih zvaničnika, identitet žrtava je potvrđen, a istraga o motivima napada i dalje traje. S druge strane, vlasti su istakle da je napadač imao dozvolu za vatreno oružje, što je izazvalo dodatna pitanja o bezbednosti i kontroli naoružanja. Istovremeno, policija i dalje prikuplja dokaze i sprovodi razgovore sa svedocima događaja.

Pored toga, vojvoda Malopoljske Kšištof Klenčar izjavio je da su među žrtvama četiri poljska državljanina, jedan britanski državljanin i još jedna žena koja nije poljske nacionalnosti. On je naglasio da su svi povređeni zbrinuti u bolnici, a porodice žrtava obaveštene o tragediji.

Istraga o ovom tragičnom događaju u Krakovu još uvek traje, a javnost očekuje dodatne informacije o motivima i svim okolnostima napada. Policija apeluje na građane da obaveste nadležne ukoliko poseduju bilo kakve informacije u vezi sa ovim slučajem.

Vreme na Mitrovdan tradicionalno najavljuje kakva će biti zima, a narodno predanje povezuje sunce, mraz i sneg sa zimskim mesecima.

Danas se obeležava Mitrovdan, jedan od najvećih srpskih praznika, a vreme na ovaj dan prema narodnom verovanju otkriva kakva nas zima čeka. Prema tradiciji, sunce, mraz ili sneg na Mitrovdan mogu biti nagoveštaj hladnih meseci koji dolaze.

Na Mitrovdan mnogi generacijama posmatraju nebo kako bi naslutili kakva će biti zima. Ako se pojavi mraz, veruje se da nas očekuje duga i hladna zima sa mnogo snega. S druge strane, sunčan dan znači da će zima biti blaža, dok sneg koji padne na ovaj praznik, prema predanju, može da se zadrži sve do aprila.

Šta vreme na Mitrovdan znači za zimu?

Još od davnina, narod je verovao da su sunce i sneg na Mitrovdan pokazatelji zime. “Mitrovdanak, zima na vratima” — ova izreka jasno ukazuje na značaj ovog dana kao prekretnice između jeseni i zime. Mnogi smatraju da praznik označava trenutak kada jesen predaje štafetu hladnijim mesecima.

Ako na Mitrovdan bude mraza, prema narodnom predanju, sledi duga i hladna zima sa obilnim snegom. Međutim, ako je sunčano, prognoza je povoljnija, jer tada ljudi očekuju blažu zimu. Zanimljivo je da sneg na ovaj dan ima posebno značenje — narod kaže da će se tada sneg zadržati sve do aprila i veruje se da je tada Sveti Dimitrije stigao na belom konju.

Mitrovdan kao praznik i narodne tradicije

Mitrovdan je posvećen Svetom Dimitriju i zauzima važno mesto u srpskoj tradiciji. Pored toga što je značajan verski dan i jedna od najčešćih slava u Srbiji, ovaj praznik je i vreme kada se, prema predanju, hajduci rastajali i odlazili kod jataka kako bi prezimili, dogovarajući ponovni susret za Đurđevdan.

Narodna verovanja i izreke koje prate Mitrovdan i danas se prenose s kolena na koleno. Zbog toga, mnogi i dalje obraćaju pažnju na to kakvo je vreme na ovaj praznik, verujući da upravo ti znaci mogu da otkriju šta nas čeka tokom zime. Na taj način, Mitrovdan ostaje važan datum, ne samo zbog duhovnog značaja, već i zbog bogatstva narodnih običaja i verovanja koja ga prate.

Više od 850.000 ljudi bez električne energije, napadi zahvatili Dnjipropetrovsk, Harkov i Kijev, potvrđuju nadležni

Masovni nestanak struje pogodio je Ukrajinu nakon serije ruskih napada na energetsku infrastrukturu, prema saopštenju nadležnih. U noći između subote i nedelje više od 600.000 stanovnika Dnjipropetrovske oblasti ostalo je bez električne energije, dok je u Harkovskoj oblasti prijavljeno gotovo 250.000 korisnika bez napajanja. Prema podacima kompanije DTEK, zadatak vraćanja struje dodatno otežavaju ponovljeni napadi na ključne objekte.

Detalji napada i posledice po stanovništvo

Napadi su tokom noći ozbiljno oštetili važne objekte u centralnom delu zemlje. Kompanija DTEK saopštila je da je njeno osoblje neprekidno na terenu, ali da su popravke komplikovane zbog ponovljenih udara. “Više od 600.000 stanovnika regiona ostalo je bez struje posle noćnog napada na važne energetske objekte”, navela je kompanija. S druge strane, u Harkovskoj oblasti, gradonačelnik Zlatopilja, Mykola Baksheyev, izjavio je da je ruski dron pogodio kritičnu infrastrukturu, usled čega je skoro 250.000 domaćinstava ostalo bez napajanja električnom energijom.

Situacija u Kijevu i drugim regionima

Novi talas napada izazvao je prekid struje i u centru Kijeva 7. novembra. Prema rečima predsednika Volodimira Zelenskog, noćni napadi doveli su do “raširenih nestanaka struje širom zemlje”. U Žitomirskoj oblasti čak 140 stambenih zgrada ostalo je bez grejanja, što dodatno otežava svakodnevni život građana, naročito imajući u vidu temperature koje se kreću oko nule.

Napad na humanitarni centar i nove žrtve

Zelenski je potvrdio i napad ruskog drona na selo Komišuvaha u Zaporoškoj oblasti, gde su u toku bile spasilačke operacije nakon ranijeg napada na centar za distribuciju pomoći. Broj žrtava u tom napadu porastao je na 55, dok su nadležne službe prethodno navele 50 poginulih. “Jutros su Rusi napali Komišuvahu FPV dronom, gde spasilačke ekipe pokušavaju da pronađu još ljudi pod ruševinama”, naveo je predsednik.

Šira slika i izjava vlasti

Prema saopštenju ukrajinskog ministarstva energetike, dan ranije masovni napadi na energetske objekte uzrokovali su prekide napajanja u pet oblasti i značajno otežali prenos električne energije u Kijevu. Iako ekipe konstantno rade na otklanjanju posledica, obim štete i nastavak napada znatno usporavaju obnovu.

Ovi događaji dešavaju se u trenutku kada, kako je ranije izjavio predsednik Ukrajine, Rusija pojačava napade pred trilateralne razgovore planirane za narednu sedmicu. Napad na energetsku infrastrukturu dodatno komplikuje svakodnevni život i sigurnost za stotine hiljada građana širom zemlje.