Novi predsednik Kolumbije, Abelardo de la Espriella, zarekao se da će pobediti narko-terorizam uz podršku SAD.

Obnovljeno partnerstvo sa SAD

Sjedinjene Američke Države su obećale milijardu dolara sigurnosne pomoći Kolumbiji nakon što je na dužnost stupio novi desničarski predsednik Abelardo de la Espriella. Ova pomoć dolazi kao deo šireg sigurnosnog paketa koji ima za cilj podršku administraciji predsednika de la Esprielle u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Abelardo de la Espriella, milioner i advokat poznat po svojoj teatralnosti, preuzeo je funkciju u petak, nakon kampanje koja je bila usredsređena na bezbednosne probleme i strahove građana.

Planovi nove administracije

U svom prvom govoru nakon preuzimanja dužnosti, de la Espriella je izjavio da namerava ‘nemilosrdno pobediti narko-terorizam’, dodajući da je ‘opcija dijaloga potpuno iscrpljena’ – aludirajući na neuspele mirovne pregovore prethodne administracije sa gerilcima. Nakon četiri godine diplomatskih nesuglasica sa SAD, gospodin Trump sada ima željnog saveznika u Bogoti. Kolumbija ostaje najvažniji saveznik Sjedinjenih Država u borbi protiv narkotika i jedan od ključnih trgovinskih partnera na zapadnoj hemisferi.

Savet Evropske unije doneo je odluku o novim merama protiv ruskih vojnoindustrijskih rukovodilaca zbog napada na Ukrajinu

Savet Evropske unije usvojio je novi paket restriktivnih mera protiv pet vodećih rukovodilaca u ruskom vojno-industrijskom sektoru, kao odgovor na nastavak vojne agresije na Ukrajinu. Odluka podrazumeva proširenje crne liste, a među obuhvaćenima su i direktori fabrika koje proizvode balističke rakete „Iskander“ i „Sarmat“. Ove mere deo su šire strategije Evropske unije sa ciljem ograničavanja ruskih vojnih kapaciteta.

Detalji sankcija Saveta Evropske unije

Prema zvaničnoj odluci, sankcije obuhvataju rukovodioce kompanija koje su uključene u razvoj, proizvodnju i isporuku vojne tehnologije za ruske oružane snage. Na listu sankcionisanih uvršćen je Ramil Najlevič Badgutdinov, generalni direktor Fabrike „Metalist“ iz Serpuhova, čije preduzeće proizvodi precizne elektromehaničke komponente za balističke rakete „Iskander-M“. Takođe, među sankcionisanim je i Aleksandar Jurevič Djukarev, generalni direktor Krasnojarske mašinograditeljske fabrike, odgovorne za proizvodnju balističkih raketnih sistema velike razorne moći, uključujući interkontinentalne rakete RS-28 „Sarmat“.

Ostali pojedinci sa liste nalaze se na čelu firmi koje razvijaju vojne komunikacione sisteme, softver za bespilotne letelice i tehnologiju za vojne svemirske programe. Sve sankcije usvojene su u okviru postojećih pravnih mehanizama Evropske unije za delovanja koja ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.

Mere obuhvaćene paketom sankcija

Sankcije uključuju zamrzavanje imovine svih označenih lica na teritoriji država članica Evropske unije. Pored toga, zabranjeno je direktno ili indirektno pružanje finansijskih sredstava u korist sankcionisanih lica. Takođe, Savet Evropske unije uspostavio je zabranu ulaska i tranzita ovih pojedinaca kroz zemlje članice.

Na taj način, Evropska unija nastoji da smanji mogućnost pristupa resursima i finansijama za ključne aktere ruske vojne industrije. Ove mere predstavljaju deo kontinuiranih napora EU u odgovoru na vojne akcije usmerene na civilno stanovništvo i infrastrukturu Ukrajine.

Širi kontekst sankcija Evropske unije

Paket sankcija Saveta Evropske unije odražava odlučnost članica da utiču na tok sukoba u Ukrajini putem ekonomskih i pravnih instrumenata. Odluka o stavljanju na crnu listu rukovodilaca iz sektora balističkih raketa „Iskander“ i „Sarmat“ ima za cilj ograničavanje daljeg razvoja i upotrebe vojne tehnologije u sukobu.

Osim toga, ovakve mere služe kao signal međunarodnoj zajednici o nastavku politike pritiska na pojedince i kompanije koje doprinose vojnim aktivnostima protiv teritorijalnog integriteta Ukrajine. Prema saopštenju, sve sankcije stupile su na snagu odmah po usvajanju odluke.

Prema najnovijem Eurobarometru, 75 odsto ispitanika vidi Uniju kao stabilnu, dok su rastući troškovi života glavna briga.

Evropska unija je prema najnovijem istraživanju Eurobarometra za proleće doživljena kao ključna oaza stabilnosti među građanima širom kontinenta. U isto vreme, troškovi života i globalna nesigurnost ostaju najveća briga stanovništva, kako je objavljeno. Čak 75 odsto ispitanika navodi Evropsku uniju kao stabilno okruženje, što predstavlja povećanje od osam procentnih poena u odnosu na prethodni period.

Troškovi života u Evropskoj uniji i percepcija građana

Iako većina građana visoko vrednuje bezbednost, mir i kvalitet života koji nude evropske integracije, društvena klima oscilira između zabrinutosti i nade. Pre svega, rastući troškovi života u Evropskoj uniji ističu se kao centralna tema. Štaviše, 74 odsto učesnika istraživanja smatra da članstvo u Uniji donosi direktnu korist, pri čemu navode zaštitu mira i jačanje bezbednosti kao glavne prednosti.

Jedinstvo članica i zahtevi građana

U uslovima sve izraženijih geopolitičkih previranja, 90 odsto Evropljana zahteva veće jedinstvo među državama članicama. Zbog toga, dosledno promovisanje međunarodnog prava i zajednički nastupi na globalnoj sceni postaju posebno važni. Osim toga, rezultati Eurobarometra ukazuju na to da Evropljani žele snažniji odgovor Unije na ekonomske izazove.

Stabilnost Unije kao odgovor na nesigurnost

Građani su, prema ovom istraživanju, svesni nestabilnosti sa kojima se suočava čitav svet. Uprkos tome, Evropska unija ostaje za većinu oaza stabilnosti i sigurnosti. Na taj način, podrška integracijama i zajedničkim politikama ostaje visoka i stabilna, dok su ekonomska pitanja i dalje u centru pažnje. Konačno, Eurobarometar potvrđuje da su troškovi života u Evropskoj uniji i dalje ključan izazov za građane, ali i da poverenje u institucije Unije raste.