Connect with us

Svet

Evropska unija uvodi sankcije direktorima ruskih fabrika raketa Iskander i Sarmat

Savet Evropske unije doneo je odluku o novim merama protiv ruskih vojnoindustrijskih rukovodilaca zbog napada na Ukrajinu

Objavljeno pre

2 months

,

Evropska unija uvodi sankcije direktorima ruskih fabrika raketa Iskander i Sarmat – sankcije Evropske unije Foto Izvor: Pixabay.com

Savet Evropske unije doneo je odluku o novim merama protiv ruskih vojnoindustrijskih rukovodilaca zbog napada na Ukrajinu

Savet Evropske unije usvojio je novi paket restriktivnih mera protiv pet vodećih rukovodilaca u ruskom vojno-industrijskom sektoru, kao odgovor na nastavak vojne agresije na Ukrajinu. Odluka podrazumeva proširenje crne liste, a među obuhvaćenima su i direktori fabrika koje proizvode balističke rakete „Iskander“ i „Sarmat“. Ove mere deo su šire strategije Evropske unije sa ciljem ograničavanja ruskih vojnih kapaciteta.

Detalji sankcija Saveta Evropske unije

Prema zvaničnoj odluci, sankcije obuhvataju rukovodioce kompanija koje su uključene u razvoj, proizvodnju i isporuku vojne tehnologije za ruske oružane snage. Na listu sankcionisanih uvršćen je Ramil Najlevič Badgutdinov, generalni direktor Fabrike „Metalist“ iz Serpuhova, čije preduzeće proizvodi precizne elektromehaničke komponente za balističke rakete „Iskander-M“. Takođe, među sankcionisanim je i Aleksandar Jurevič Djukarev, generalni direktor Krasnojarske mašinograditeljske fabrike, odgovorne za proizvodnju balističkih raketnih sistema velike razorne moći, uključujući interkontinentalne rakete RS-28 „Sarmat“.

Ostali pojedinci sa liste nalaze se na čelu firmi koje razvijaju vojne komunikacione sisteme, softver za bespilotne letelice i tehnologiju za vojne svemirske programe. Sve sankcije usvojene su u okviru postojećih pravnih mehanizama Evropske unije za delovanja koja ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.

Mere obuhvaćene paketom sankcija

Sankcije uključuju zamrzavanje imovine svih označenih lica na teritoriji država članica Evropske unije. Pored toga, zabranjeno je direktno ili indirektno pružanje finansijskih sredstava u korist sankcionisanih lica. Takođe, Savet Evropske unije uspostavio je zabranu ulaska i tranzita ovih pojedinaca kroz zemlje članice.

Na taj način, Evropska unija nastoji da smanji mogućnost pristupa resursima i finansijama za ključne aktere ruske vojne industrije. Ove mere predstavljaju deo kontinuiranih napora EU u odgovoru na vojne akcije usmerene na civilno stanovništvo i infrastrukturu Ukrajine.

Širi kontekst sankcija Evropske unije

Paket sankcija Saveta Evropske unije odražava odlučnost članica da utiču na tok sukoba u Ukrajini putem ekonomskih i pravnih instrumenata. Odluka o stavljanju na crnu listu rukovodilaca iz sektora balističkih raketa „Iskander“ i „Sarmat“ ima za cilj ograničavanje daljeg razvoja i upotrebe vojne tehnologije u sukobu.

Osim toga, ovakve mere služe kao signal međunarodnoj zajednici o nastavku politike pritiska na pojedince i kompanije koje doprinose vojnim aktivnostima protiv teritorijalnog integriteta Ukrajine. Prema saopštenju, sve sankcije stupile su na snagu odmah po usvajanju odluke.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Vrhovni sud SAD odbio da se umeša u spor oko starateljstva između para iz Kalifornije i surogat majke

Spor uključuje surogat ugovor i dijagnozu retke bolesti srca kod novorođenčeta

Objavljeno pre

15 minutes

,

September 22, 2026

Objavio:

Vrhovni sud SAD odbio da se umeša u spor oko starateljstva između para iz Kalifornije i surogat majke

Spor uključuje surogat ugovor i dijagnozu retke bolesti srca kod novorođenčeta

Presuda Vrhovnog suda

Vrhovni sud SAD, pod vođstvom sudije Elene Kagan, odbio je da interveniše u slučaju starateljstva nad detetom rođenim sa ozbiljnim srčanim defektom. Par iz Kalifornije, Omar Ahmed i Nausheen Gilkar, suočava se sa pravnim izazovima nakon što je surogat majka, McKenna West, odbila abortus uprkos dijagnozi hypoplastic left heart syndrome kod fetusa.McKenna West, koja živi na Aljasci, rodila je dečaka prošlog meseca u Teksasu, gde su zakoni o abortusu strožiji.

Detalji surogat ugovora

Ugovor o surogatstvu omogućio je paru pravo da zahteva prekid trudnoće u slučaju fetalne abnormalnosti. Međutim, West je odlučila da nastavi trudnoću nakon što je ultrazvuk pokazao da beba pati od stanja koje sprečava normalan protok krvi kroz srce. Ovaj potez doveo je do pravnih komplikacija i različitih imenovanja deteta od strane bioloških roditelja i surogat majke – Gilkar i Ahmed su dete nazvali Rumi, dok ga West naziva Gabriel.

Pozadina i implikacije slučaja

Slučaj baca svetlo na složene etičke i pravne dileme vezane za surogatstvo i prava na abortus u SAD. Dok par nastoji da ostvari prava nad detetom, West se zalaže za svoje stavove protiv abortusa, što dodatno komplikuje situaciju. Odluka Vrhovnog suda može postaviti presedan za buduće slučajeve koji uključuju surogat ugovore i prava roditelja.

Pročitaj još

Svet

Bela kuća isključila CNN i druge medije iz praćenja predsednika

CNN, MS NOW i POLITICO podneli tužbu protiv administracije zbog kršenja Prvog amandmana

Objavljeno pre

1 hour

,

September 22, 2026

Objavio:

Bela kuća isključila CNN i druge medije iz praćenja predsednika – zabrana pristupa medijima

CNN, MS NOW i POLITICO podneli tužbu protiv administracije zbog kršenja Prvog amandmana

U nedavnom potezu koji je izazvao kontroverze, predsednik Tramp je zabranio pristup Beloj kući za novinare CNN-a, MS NOW-a i POLITICA, optužujući ih za širenje lažnih vesti. Ova odluka usledila je nakon što su pomenuti mediji kritički izveštavali o predsednikovim politikama i postupcima.

Odgovor medija na zabranu

Tri medijske kuće su brzo reagovale, podnoseći tužbu protiv predsednika i njegove administracije. Oni tvrde da je zabrana prekršila Prvi amandman Ustava SAD, koji garantuje slobodu štampe, kao i prava novinara na pravičan postupak.

Sudski proces je zakazan za sredu, a novinari traže hitno vraćanje svojih akreditacija. U međuvremenu, ostale mreže koje čine televizijski bazen – CBS News, ABC News, NBC News i Fox News – izrazile su solidarnost sa CNN-om suspendovanjem zajedničkog praćenja predsednikovih aktivnosti.

Šire implikacije za slobodu štampe

Ovaj incident baca svetlo na važnost slobode štampe i potencijalne posledice koje politički pritisci mogu imati na objektivno izveštavanje. Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvi potezi mogli ugroziti temelje demokratskog društva ako mediji ne budu mogli slobodno da izveštavaju o vlasti.

Pročitaj još

Svet

SAD povećava broj izbegličkih mesta za belce iz Južne Afrike

Trumpova administracija planira prijem do 17,500 Afrikanera u narednih 12 meseci.

Objavljeno pre

1 hour

,

September 22, 2026

Objavio:

SAD povećava broj izbegličkih mesta za belce iz Južne Afrike – Afrikaneri kao izbeglice

Trumpova administracija planira prijem do 17,500 Afrikanera u narednih 12 meseci.

Administracija predsednika Trumpa najavila je planove za povećanje broja izbegličkih mesta za belce iz Južne Afrike, poznate kao Afrikaneri, na ukupno 17,500 u fiskalnoj godini 2027. Ova odluka dolazi usred kontinuiranih tvrdnji o njihovom progonu zbog rase.

Dodatna izbeglička mesta za Afrikanere

Prema obaveštenju poslatom Kongresu, nova kvota izbegličkih mesta biće iskorišćena primarno za Afrikanere, koje administracija smatra žrtvama rasne opresije u post-aparthejdskoj Južnoj Africi. Ova grupa je prethodnih godina već bila predmet sličnih mera.

Druga Trumpova administracija je, iako je generalno smanjila prijem izbeglica iz drugih delova sveta, napravila izuzetak za Afrikanere, navodeći da su oni posebno ugroženi.

Odgovor Južne Afrike

Vlada Južne Afrike oštro je demantovala optužbe o progonu Afrikanera, ističući da nema dokaza koji bi podržali tvrdnje o rasno motivisanom nasilju ili nepravdi. Međutim, SAD insistiraju na svojoj politici, uprkos međunarodnim kritikama.

Pročitaj još

U Trendu