Prema najnovijem Eurobarometru, 75 odsto ispitanika vidi Uniju kao stabilnu, dok su rastući troškovi života glavna briga.

Evropska unija je prema najnovijem istraživanju Eurobarometra za proleće doživljena kao ključna oaza stabilnosti među građanima širom kontinenta. U isto vreme, troškovi života i globalna nesigurnost ostaju najveća briga stanovništva, kako je objavljeno. Čak 75 odsto ispitanika navodi Evropsku uniju kao stabilno okruženje, što predstavlja povećanje od osam procentnih poena u odnosu na prethodni period.

Troškovi života u Evropskoj uniji i percepcija građana

Iako većina građana visoko vrednuje bezbednost, mir i kvalitet života koji nude evropske integracije, društvena klima oscilira između zabrinutosti i nade. Pre svega, rastući troškovi života u Evropskoj uniji ističu se kao centralna tema. Štaviše, 74 odsto učesnika istraživanja smatra da članstvo u Uniji donosi direktnu korist, pri čemu navode zaštitu mira i jačanje bezbednosti kao glavne prednosti.

Jedinstvo članica i zahtevi građana

U uslovima sve izraženijih geopolitičkih previranja, 90 odsto Evropljana zahteva veće jedinstvo među državama članicama. Zbog toga, dosledno promovisanje međunarodnog prava i zajednički nastupi na globalnoj sceni postaju posebno važni. Osim toga, rezultati Eurobarometra ukazuju na to da Evropljani žele snažniji odgovor Unije na ekonomske izazove.

Stabilnost Unije kao odgovor na nesigurnost

Građani su, prema ovom istraživanju, svesni nestabilnosti sa kojima se suočava čitav svet. Uprkos tome, Evropska unija ostaje za većinu oaza stabilnosti i sigurnosti. Na taj način, podrška integracijama i zajedničkim politikama ostaje visoka i stabilna, dok su ekonomska pitanja i dalje u centru pažnje. Konačno, Eurobarometar potvrđuje da su troškovi života u Evropskoj uniji i dalje ključan izazov za građane, ali i da poverenje u institucije Unije raste.

Predlog zakona predviđa carine od 100 odsto za kupce ruske nafte i gasa, usmeren na finansiranje vojnih operacija.

Senat SAD zvanično je usvojio predlog zakona kojim se uvode najstrože sankcije do sada protiv Rusije i Irana. Ovaj predlog, koji je sada upućen na razmatranje u Predstavnički dom, predviđa sekundarne carine od 100 odsto za države koje nastave kupovinu ruske nafte i gasa. Na taj način, primena mera posebno stavlja Kinu i Indiju pred izbor između trgovine sa Moskvom i pristupa američkom tržištu.

Sekundarne carine kao deo novog paketa sankcija

Usvojeni zakonski tekst, nazvan u čast pokojnog senatora Lindzija Grejama, donosi radikalne finansijske i trgovinske mere. Posebno se izdvaja uvođenje sekundarnih carina od 100 odsto na države koje i dalje kupuju rusku naftu i gas. Ovaj potez ima za cilj da umanji prihode koje Rusija koristi za finansiranje svojih vojnih operacija. Takođe, paket sankcija uključuje oštre restrikcije prema ruskoj „floti u senci“ — mreži starijih i prenamenjenih tankera koji služe za zaobilaženje međunarodnih ograničenja cena nafte. Osim toga, zakon predviđa i dodatne mere usmerene na finansijske i energetske poluge Rusije.

Uticaj na globalnu trgovinu energentima

Uvođenje sekundarnih carina od 100 odsto ima potencijal da značajno utiče na globalnu trgovinu energentima. Države koje nastave saradnju sa Rusijom u oblasti nafte i gasa moraće da biraju između postojećih trgovinskih odnosa i pristupa američkom tržištu. Na taj način, novi paket sankcija ima za cilj da dodatno izoluje Rusiju i Iran na međunarodnoj sceni.

Reakcije i sledeći koraci

Predlog zakona sada čeka razmatranje u Predstavničkom domu. Prema dostupnim informacijama, ukrajinski predsednik je pozdravio pristup „mir kroz snagu“ koji donosi novi paket sankcija. Ipak, ostaje da se vidi kako će države pogođene sekundarnim carinama reagovati na ovu odluku Senata SAD. Ove mere predstavljaju deo šire strategije pritiska na ključne izvore finansiranja vojnih aktivnosti Rusije i Irana. U međuvremenu, međunarodna pažnja usmerena je na razvoj situacije i moguće posledice na svetsko tržište energenata.

Prema podacima Eurostata, izdvajanja za nauku i razvoj dostigla su 130,2 milijarde evra, sa značajnim razlikama među članicama.

Države članice Evropske unije povećale su ulaganja u nauku i razvoj za 61 odsto u poslednjih deset godina, prema podacima Eurostata. U 2025. godini izdvojeno je ukupno 130,2 milijarde evra, što predstavlja 0,69% bruto domaćeg proizvoda Unije. Ovaj trend ukazuje na kontinuirani rast izdvajanja, ali i dalje postoje značajne razlike među državama članicama.

Rast ulaganja u nauku i razvoj u Evropskoj uniji

Prema poslednjim podacima, ulaganja evropskih vlada u nauku i razvoj (GBARD) dostigla su 130.200 miliona evra u 2025. godini. Ovo je povećanje od 2,4% u odnosu na prethodnu godinu, kada je izdvojeno 127.144 miliona evra. U poređenju sa 2015. godinom, kada je za te namene izdvojeno 81.138 miliona evra, rast iznosi čak 60,5%. Na nivou Unije, prosečna budžetska alokacija za nauku i razvoj iznosila je 288,9 evra po stanovniku, što je rast od 57,7% u odnosu na 183,2 evra iz 2015. godine.

Razlike među državama članicama

Iza prosečnih brojki Unije kriju se duboke nejednakosti među državama članicama Evropske unije u pogledu ulaganja u nauku i razvoj. Dok su pojedine zemlje značajno povećale svoja izdvajanja, druge beleže manji rast ili stagnaciju. Prema zvaničnim podacima, Luksemburg prednjači po visini ulaganja po stanovniku, dok je Rumunija jedina zemlja koja je zabeležila pad izdvajanja u ovom periodu.

Ipak, prosečan rast ulaganja ukazuje na to da Evropska unija prepoznaje značaj nauke i razvoja za svoj ekonomski i tehnološki napredak. Pored toga, kontinuirano povećanje budžeta može doprineti jačanju konkurentnosti Unije na globalnom tržištu.

Značaj povećanja budžeta za nauku i razvoj

Povećanje budžeta za nauku i razvoj ima višestruki značaj za države članice Evropske unije. Veća ulaganja omogućavaju unapređenje istraživačkih kapaciteta, razvoj novih tehnologija i podsticanje inovacija. Takođe, ovakav trend može imati pozitivan uticaj na privredni rast i zapošljavanje u čitavoj Uniji.

Kao rezultat ovog rasta, naučno-istraživačke institucije i inovativne kompanije dobijaju više sredstava za realizaciju projekata. Međutim, zbog postojećih razlika u ulaganjima, pojedine zemlje i dalje zaostaju za najrazvijenijim članicama.

Na kraju, podaci Eurostata potvrđuju da je Evropska unija u poslednjoj deceniji napravila značajan iskorak u izdvajanjima za nauku i razvoj. Međutim, izazov ostaje smanjenje nejednakosti među članicama i obezbeđivanje ravnomernijeg razvoja unutar Unije.