Prilikom skeniranja pasoša na granici, policajac proverava autentičnost dokumenta i važne podatke kroz različite baze.

Kada dođe do skeniranja pasoša na granici, mnogi putnici se pitaju šta policajac vidi na ekranu. Proces kontrole obuhvata proveru osnovnih podataka iz pasoša kroz više nacionalnih i međunarodnih baza. Policijski službenik koristi čitač koji očitava ime, prezime, datum rođenja, državljanstvo, pol, broj dokumenta, zemlju izdavanja i datum isteka. Kod biometrijskih pasoša, dodatno se proverava elektronski čip sa fotografijom i drugim podacima.

Zatim sistem automatski utvrđuje da li je pasoš važeći, da li je prijavljen kao izgubljen ili ukraden i da li postoje znaci poništenja ili izmene dokumenta. Fotografija iz pasoša se upoređuje sa osobom koja se nalazi ispred službenika, a u slučaju sumnje moguća je dodatna provera zaštitnih elemenata. Na spoljnim granicama Šengenskog prostora, kontrola je još opsežnija jer podaci prolaze kroz relevantne baze podataka kao što su Šengenski informacioni sistem (SIS), ali i Interpolove baze o ukradenim i izgubljenim putnim ispravama.

Koje informacije su dostupne policajcu na granici

Pored osnovnih podataka, policajac na ekranu vidi informacije koje su važne za graničnu kontrolu, kao što su upozorenja o traženim licima, zabrani ulaska, nestalim osobama, sudskim nalozima ili predmetima traženim zbog krađe ili krivičnog postupka. Takođe, sistem može upozoriti na prethodno prijavljen izgubljeni pasoš, pa čak i ako ga osoba kasnije pronađe, njegova upotreba može izazvati zadržavanje i dodatnu proveru.

Međutim, policijskom službeniku nije automatski dostupan kompletan životni dosije putnika. Pristup bazama podataka je ograničen važećim pravilima, a sve provere se evidentiraju i podložne su zaštiti ličnih podataka. Policajac može videti istoriju boravka u Šengenskom prostoru, važenje vize ili boravišne dozvole, kao i eventualno prekoračenje dozvoljenog boravka.

Šta policajac ne vidi tokom skeniranja pasoša

Sam pasoš policijacu ne otkriva informacije o radnom mestu, stanju na računu, kupovinama ili sadržaju mobilnog telefona. Takvi podaci nisu deo standardnog skeniranja putne isprave. Ipak, ukoliko postoji zvanično upozorenje, sumnja u identitet ili problem sa pravom ulaska, putnik može biti izdvojen radi detaljnije provere.

Duža kontrola ne znači nužno da je osoba prekršila pravila. Razlog može biti isto ili slično ime, slabije očitavanje čipa, oštećeni pasoš, nejasan pečat ili potreba za dodatnom potvrdom informacija. Tada službenik može zatražiti dodatni dokument, postaviti pitanja o putovanju ili usmeriti vozilo ka detaljnoj kontroli.

Šta se proverava u slučaju upozorenja sistema

Sistem može izdati upozorenje na osobu, dokument, vozilo ili registarske tablice. Reakcija zavisi od vrste upozorenja i može podrazumevati dodatnu proveru identiteta, razgovor sa službenikom, privremeno zadržavanje dokumenta, odbijanje ulaska ili angažovanje druge nadležne službe.

Zbog toga nekoliko sekundi tišine nakon što policajac skenira vaš pasoš nije samo rutinska radnja. U tom kratkom vremenu proveravaju se autentičnost dokumenta, pravo prelaska granice i eventualna upozorenja iz svih dostupnih sistema. Na taj način, proces kontrole pasoša osigurava sigurnost granica i putnika.

Meteorolozi beleže prvi sneg ove jeseni na planinama, dok se prema najavama već sledeće nedelje očekuje toplije vreme.

Prvi sneg ove jeseni zabeležen je jutros na Goliji, dok je popodne sneg provejavao i na Kopaoniku. Iako je tek septembar, meteorolozi procenjuju da će vreme narednih dana u Srbiji biti promenljivo, a najavljeno je i otopljenje. Prema rečima meteorologa Ivana Ristića, trenutna situacija sa snegom ne treba da zavara građane, jer će već tokom sledeće sedmice temperature ponovo porasti.

Danas je sunce obasjalo Beograd, ali su se tokom dana javili i pljuskovi sa gradom. U planinskim predelima, naročito na Goliji, sneg je već formirao beli pokrivač. Ristić ističe da se ovaj razvoj vremenskih prilika može očekivati u septembru, a vreme u narednim danima biće tipično za oktobar.

Vremenska prognoza: šta donosi naredna nedelja?

Prema najnovijim prognozama, tokom ove nedelje temperature će se kretati između 16 i 21 stepen, posebno u radnim danima. „Na Goliji pada sneg, već se zabelelo. Da vas ne zavara prvo sunce u Beogradu. Zahladneće, biće pljuskova kiše, temperatura će biti u popodnevnim časovima oko 15, 16 stepeni, a i na Kopaoniku će posle podne provejavati sneg. Mislim da će i tamo da zabeli, a onda dolazi do pauze sutra i prekosutra, pa kiša u petak. Dakle, ova nedelja će biti u znaku oktobra. Temperatura će biti između 16 i 21, pogotovo radnim danima a onda od nedelje opet otopljenje“, izjavio je Ivan Ristić.

Osim toga, Ristić dodaje da građani mogu očekivati kratkotrajan period hladnijeg vremena, ali i povratak toplijih dana već od sledeće nedelje. Na taj način, iako je prvi sneg pao ranije nego što je uobičajeno, to nije pokazatelj da će zima stići pre vremena.

Kako se menja vreme u Srbiji?

U većim gradovima Srbije, kao što su Subotica, Novi Sad, Niš, Čačak i Leskovac, temperature su jutros bile između 1 i 8 stepeni. Ipak, prema najavama meteorologa, otopljenje će doneti prijatnije temperature tokom sledeće nedelje. U međuvremenu, građani treba da budu spremni i na kišu i na sunčane intervale, jer će vreme biti promenljivo.

Konačno, iako je sneg već pao na planinama, prema prognozama stručnjaka, stanovnici Srbije mogu očekivati stabilizaciju vremena i blago otopljenje, što je karakteristično za prelaz iz septembra u oktobar. Vremenske prilike ostaju tema interesovanja kako za građane, tako i za meteorologe, koji pomno prate dalji razvoj situacije.

Osamogodišnjem Kosti Markoviću neophodno je dalje lečenje zbog neuroblastoma, a sredstva se prikupljaju za transplantaciju.

Osmogodišnji dečak Kosta Marković iz Srbije vodi tešku bitku sa retkim i agresivnim malignim tumorom nadbubrežne žlezde, poznatim kao neuroblastom. Prema saopštenju nadležnih, bolest zvana neuroblastom kod njega je dijagnostikovana kao slabo diferentovana, stadijum CS IV, sa sekundarnim metastazama u kostima i koštanoj srži. Zbog toga je u toku prikupljanje novca za transplantaciju koštane srži i nastavak lečenja u zemlji i inostranstvu.

Kosta je već prošao više ciklusa hemioterapija, a tokom poslednje hospitalizacije završena je indukciona faza lečenja. Nakon toga, sprovedena je hirurška intervencija kojom su uklonjeni tumori i limfni čvorovi, a uzorci su poslati na patohistološku analizu. Kontrolna MIBG scintigrafija pokazala je regresiju tumorskih promena, međutim, histopatološki su potvrđene mikrometastaze neuroblastoma u koštanoj srži.

Dalje lečenje i potreba za transplantacijom koštane srži

Zbog postojanja mikrometastaza, Kosti je neophodno dalje lečenje, uključujući transplantaciju koštane srži. Sredstva koja se trenutno prikupljaju namenjena su ne samo za samu transplantaciju, već i za specijalističke preglede, laboratorijske analize, terapije i sve prateće troškove koji su deo njegovog tretmana. Ovo je izuzetno važan korak kako bi Kosta imao šansu za oporavak i nastavak lečenja, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu, gde su dostupne određene procedure koje nisu moguće u našoj zemlji.

Osim toga, prikupljena sredstva olakšaće i putne troškove porodici, što je dodatno važno s obzirom na kompleksnost i dugotrajnost lečenja ovakve vrste maligniteta. Prema dostupnim informacijama, porodica i prijatelji apeluju na sve ljude dobre volje da podrže ovu humanitarnu akciju i pomognu Kosti da dobije šansu za izlečenje.

Podrška zajednice i značaj humanitarnih akcija

Humanitarne akcije za prikupljanje novca za transplantaciju koštane srži i dalje traju. Štaviše, veliki broj građana, organizacija i pojedinaca uključuje se u pomoć, jer je svaki doprinos važan. Na taj način, zajednica pokazuje solidarnost i spremnost da podrži porodice koje se suočavaju sa teškim zdravstvenim izazovima.

Zbog toga je važno informisati javnost o značaju ranog dijagnostikovanja i savremenih terapija, ali i o tome koliko je podrška u vidu donacija presudna za decu poput Koste, kojima ovakvi tretmani predstavljaju jedinu šansu za ozdravljenje.