Šest požara na otvorenom prostoru i dalje aktivno, vojska i vatrogasci angažovani širom zemlje

Požari u Srbiji trenutno predstavljaju ozbiljan izazov, posebno na području Deliblatske peščare, gde je vatrom zahvaćeno više od 700 hektara. Prema saopštenju nadležnih službi, šest požara na otvorenom prostoru i dalje gori, a angažovano je ukupno 484 pripadnika različitih jedinica.

Najveći požar registrovan je kod mesta Šumarak, u okviru područja Deliblatske peščare. Vatrogasci, zajedno sa vojskom, koriste radne mašine kako bi obuzdali vatru, praveći proseke radi sprečavanja širenja požara. Pored toga, akcije gašenja odvijaju se i iz vazduha i sa kopna, u pokušaju da se spreči dalja šteta.

Angažovanje vojske i službi na terenu

U gašenju požara u Deliblatskoj peščari uključena je i Vojska Srbije, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Pomoćnik načelnika Uprave za Vatrogasno-spasilačke jedinice, Miloš Milenković, istakao je da je stanje pod kontrolom u jutarnjim časovima, ali da će praćenje i intervencije biti nastavljeni tokom dana. „Najveće angažovanje jeste na Deliblatskoj peščari i moram naglasiti da, što se tiče samog jutra, situacija je za sada korektna. Naravno, pratiće se i u narednim satima, i najveće angažovanje danas jeste sa radnim mašinama koje će praviti proseke“, izjavio je Milenković.

Pored Deliblatske peščare, aktivni su i drugi požari širom Srbije. Nadležne službe nastavljaju borbu protiv vatrene stihije na nekoliko lokacija, a prioritet je zaštita ljudi i imovine. Zahvaljujući angažovanju iz vazduha i sa kopna, do sada je sprečeno širenje požara na dodatne površine.

Aktuelno stanje i mere zaštite

Prema poslednjim informacijama, situacija u Šumaraku je pod kontrolom, ali se vatra još uvek gasi na nekoliko mesta. Učestvuje 484 pripadnika vatrogasnih, vojnih i drugih službi, koji koriste specijalizovanu opremu i radne mašine. Takođe, angažovane su i posade koje iz vazduha prate kretanje požara i usmeravaju akcije gašenja.

Osim toga, građanima se savetuje oprez i poštovanje uputstava nadležnih službi. U međuvremenu, sve jedinice ostaju na terenu dok se požari u Srbiji potpuno ne ugase. Tokom dana očekuje se nastavak angažovanja kako bi se sprečilo izbijanje novih žarišta.

Konačno, prema saopštenju nadležnih, stanje se pažljivo prati i sve službe su spremne da reaguju u slučaju ponovnog širenja vatre. Požari u Srbiji ostaju prioritet za sve uključene institucije dokle god postoji i najmanja opasnost po ljude, prirodu i imovinu.

Prema podacima RHMZ, u 7 sati najviša temperatura zabeležena je u Loznici i Valjevu sa 23 stepena, dok je u Sjenici izmereno samo 13.

Prema najnovijim podacima koje je objavio Republički hidrometeorološki zavod, jutros u sedam sati zabeležene su značajne razlike u temperaturi širom Srbije. Najtopliji gradovi u ovom periodu bili su Loznica i Valjevo, gde je izmereno po 23 stepena Celzijusa. Ipak, u Beogradu je temperatura bila samo jedan stepen niža, što ga takođe svrstava među najtoplije u zemlji. S druge strane, najniža jutarnja temperatura zabeležena je u Sjenici, gde je u sedam sati izmereno svega 13 stepeni Celzijusa.

U većini gradova širom Srbije, prema izveštaju RHMZ, temperatura se jutros kretala oko 20 stepeni. Ove razlike mogu biti značajne za građane, posebno zbog nastavka toplotnog talasa, ali i mogućih posledica na svakodnevne aktivnosti i zdravlje.

Prognoza za naredne dane i upozorenja RHMZ

Kako je saopšteno, danas i tokom nedelje, 9. avgusta, očekuje se blago slabljenje vrućina, pa će maksimalne dnevne temperature u većini mesta biti između 32 i 36 stepeni. Međutim, prema informacijama iz istog izvora, sledeće sedmice se ponovo očekuje porast temperatura, a toplotni talas će se nastaviti sa dnevnim maksimumima od 34 do 39 stepeni.

U međuvremenu, RHMZ je izdao i upozorenje na ekstremne uslove za izbijanje i širenje požara na otvorenom. Zbog visokih temperatura i lokalnih grmljavinskih procesa, kao i jakog vetra, posebno od 7. do 9. avgusta, savetuju se povećane mere opreza. Veći deo zemlje pod žutim meteo alarmom, dok su istočna i jugoistočna Srbija, kao i Kosovo i Metohija, pod narandžastim upozorenjem.

Jutarnje temperature i značaj za građane

Ovako izražene temperaturne razlike, uključujući jutarnje temperature u Srbiji, posebno su važne za planiranje aktivnosti i zdravlje stanovništva. Preporučuje se redovno praćenje prognoza i poštovanje upozorenja, posebno na područjima gde su temperature značajno niže ili više od prosečnih vrednosti.

Osim toga, građani treba da budu oprezni zbog mogućnosti požara na otvorenom, kao i zbog visokih temperatura koje mogu negativno uticati na osetljive grupe. RHMZ nastavlja da redovno objavljuje podatke i preporuke kako bi građani bili informisani i spremni za promene vremena.

Dr Predrag Lalević otkriva šta je Josip Broz Tito rekao o Draži Mihailoviću, prisutni ostali iznenađeni njegovim rečima

Razgovor koji je vodio Titov lekar dr Predrag Lalević otkriva kako je Josip Broz Tito govorio o Draži Mihailoviću, što je iznenadilo prisutne na brodu Galeb. Prema njegovim rečima, Tito je izneo svoje mišljenje o Draži pred Jovankom Broz i Milošem Minićem, a taj trenutak ostao je zabeležen kao poseban deo odnosa iz perioda posle Drugog svetskog rata.

Dr Predrag Lalević bio je lični lekar Josipa Broza Tita gotovo 16 godina, od 1964. godine. Ovaj anesteziolog iz Peći, koji je preminuo u Beogradu 2009. godine u 91. godini, svedočio je brojnim važnim događajima u životu maršala. Posebno je značajan susret na brodu Galeb, gde je prema njegovoj izjavi, Tito otvoreno govorio o Draži Mihailoviću.

Šta je Tito rekao o Draži Mihailoviću?

Prema sećanju dr Lalevića, tokom jednog razgovora na Galebu, Tito je ispričao kako mu je Draža Mihailović tražio 500 pušaka. Dok je prepričavao dogovor sa svojim saradnicima o slanju pušaka, Tito je napravio pauzu, a zatim izgovorio: „Moram da priznam, Draža je bio moja slabost.“ Prisutni za stolom, među kojima je bila i Jovanka Broz, ostali su zatečeni tom izjavom. Lalević navodi da je Tito tada dodao: „Verujte mi, da nije bilo izbegličke vlade u Londonu, Draža bi se borio zajedno sa nama.“

Ovaj detalj iz razgovora izazvao je iznenađenje kod svih prisutnih. Jovanka Broz je, prema rečima Lalevića, pocrvenela kad je čula Titove reči. Lalević je kasnije ispričao ovu priču Blaži Mandiću, Titovom sekretaru za štampu, ali mu Mandić nije poverovao. „Ne bih ni ja sebi verovao da nisam čuo i video svojim očima“, dodao je Lalević.

Neotkrivena tajna o mestu streljanja Draže Mihailovića

Jedna od tema koja je ostala bez odgovora tokom tog razgovora bila je sudbina Draže Mihailovića nakon suđenja. Jovanka Broz je pitala Tita gde je streljan Mihailović, ali Tito nije želeo da odgovori na to pitanje. Prema Laleviću, samo su Tito i Miloš Minić znali gde je sahranjen vođa četnika iz Drugog svetskog rata.

Draža Mihailović je 15. jula 1946. godine osuđen na smrt streljanjem zbog navodnih ratnih zločina koje su počinile jedinice pod njegovom komandom. Nakon što je njegova molba za pomilovanje odbijena, Mihailović je streljan 17. jula u Lisičjem potoku u Beogradu. Ipak, do danas nije poznato gde se nalazi njegov grob, iako se pretpostavlja da određene službe znaju tu informaciju.

Rehabilitacija Draže Mihailovića i istorijski kontekst

Viši sud u Beogradu je 2015. godine poništio presudu kojom je Dragoljub Draža Mihailović bio osuđen na smrt. Sud je naveo da je suđenje bilo političko-ideološki proces komunističkog režima. Prema odluci suda, Mihailović je rehabilitovan i smatra se neosuđivanim, a njegova građanska prava su vraćena.

Takođe, značajno je napomenuti doprinos dr Lalevića medicini u Srbiji. On je, osim što je bio poznat kao Titov lekar, dao veliki doprinos razvoju anesteziologije. Zahvaljujući njemu, u bolnici „Dr Dragiša Mišović“ osnovana je prva jugoslovenska škola anestezije, a kasnije i Institut za anesteziologiju i reanimatologiju.

Na kraju, razgovor na Galebu ostaje zanimljiv istorijski detalj koji osvetljava odnos Josipa Broza Tita prema Draži Mihailoviću, ali i otvara pitanja koja ni decenijama kasnije nisu u potpunosti razjašnjena.