Sporazum donosi kombinaciju zajma od 20 miliona evra i 2 miliona evra bespovratnih sredstava EU, podržavajući inovacije i održivu poljoprivredu u srpskim preduzećima

Evropska investiciona banka (EIB) i Erste Bank a.d. Novi Sad potpisale su sporazum vredan 22 miliona evra kako bi pružile povoljno finansiranje za digitalne i zelene projekte u Srbiji. Ključni deo ovog partnerstva je kombinacija zajma EIB od 20 miliona evra i 2 miliona evra bespovratnih sredstava Evropske unije. Ova inicijativa, koja uključuje ključnu frazu “digitalne i zelene projekte”, ima za cilj da olakša modernizaciju i održivu tranziciju malih i srednjih preduzeća (MSP), kao i srednje kapitalizovanih kompanija na domaćem tržištu.

Struktura finansiranja i fokus na inovacije

Sporazum EIB i Erste Banke predstavlja prvu realizaciju programa „Fond za inovacije i zelenu transformaciju za Zapadni Balkan“ na srpskom tržištu. Zajam od 20 miliona evra biće plasiran kroz Erste Banku, dok EU dodatno obezbeđuje 2 miliona evra bespovratne podrške. Kao rezultat, srpska preduzeća će imati priliku da apliciraju za povoljne kredite u oblastima digitalizacije, zelene tranzicije i održive poljoprivrede. S druge strane, bespovratna sredstva omogućiće korisnicima da smanje iznos otplate za 10 odsto, što ih čini još konkurentnijim na tržištu.

Podrška inovacijama i održivoj poljoprivredi

Finansijska podrška za digitalne i zelene projekte uključuje ulaganja u inovativne proizvode, procese, istraživanje i veštačku inteligenciju. Takođe, sredstva će doprineti borbi protiv klimatskih promena kroz projekte koji podstiču uštedu energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Investicije u efikasno korišćenje resursa i održivu poljoprivredu, uključujući stočarstvo i ratarstvo, takođe su deo paketa. „Pomažemo srpskim kompanijama da se modernizuju i pretvore inovacije i održivost u konkurentsku prednost“, izjavio je Richard Amor, direktor EIB za poslovanje u zemljama proširenja i susedstva EU. On je istakao značaj podrške privatnom sektoru za jačanje ekonomske otpornosti Srbije i njenu integraciju u tržište EU.

Značaj za srpsku privredu i tržište

Bespovratna sredstva Evropske unije, obezbeđena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, obuhvataju i tehničku pomoć Erste Banci za podršku kompanijama u pripremi održivih projekata. Na taj način, jača se inovacioni ekosistem Srbije i podržavaju startap kompanije. Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke, naglasila je da je ovaj finansijski instrument prvi te vrste na domaćem tržištu i donosi inovativnu podršku srpskim firmama. “Podsticanjem ulaganja u inovacije, zelene tehnologije i održivu poljoprivredu doprinosimo rastu kompanija i dugoročnoj konkurentnosti privrede,” rekla je Terzićeva. Kao rezultat, cilj projekta je dublja integracija Zapadnog Balkana sa EU i podrška dekarbonizaciji industrije i otpornosti na klimatske promene.

Dalji razvoj i podrška EU

Ovo je sedmi finansijski aranžman između EIB i Erste Banke od 2009. godine. Julian Vassallo, zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji, ocenio je da kombinacija zajma EIB i bespovratnih sredstava EU pomaže domaćim preduzećima da dođu do povoljnog finansiranja i unaprede konkurentnost. Osim toga, ova operacija potvrđuje kontinuiranu posvećenost EU razvoju privatnog sektora u Srbiji i približavanju ekonomije Jedinstvenom tržištu EU. Na kraju, digitalne i zelene projekte iz ovog programa imaće dugoročan uticaj na modernizaciju, inovacije i održivost srpske privrede.

Program obuhvata mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i zadruge, sa podrškom do 50 sati mentoringa

Razvojna agencija Srbije (RAS) pokrenula je novi program besplatne standardizovane usluge mentoringa za privredne subjekte u 2026. godini. Program “besplatni mentoring privredi” finansira se sa 11 miliona dinara, što je precizirana cifra iz zvaničnog saopštenja. Javni poziv otvoren je do 13. oktobra, a prijave se podnose akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama (ARRA), prema jasno definisanim uslovima i procedurama.

Detalji programa besplatni mentoring privredi

Program je namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, zadrugama, klasterima i subjektima socijalnog preduzetništva. U zavisnosti od potreba korisnika, mentoring obuhvata od 25 do 50 sati potpuno besplatne stručne podrške. Ova podrška realizuje se na osnovu standardizovane metodologije RAS i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Program pruža pomoć u unapređenju poslovanja, rešavanju konkretnih izazova, kao i pripremi razvojnih projekata. Osim toga, set usluga uključuje podršku za optimizaciju poslovnih procesa, unapređenje proizvodnje, marketing, pristup finansiranju, razvoj novih proizvoda i internacionalizaciju poslovanja. Poseban akcenat stavljen je na primenu “Kaizen” metoda i alata, poznatih po unapređenju efikasnosti i kvaliteta.

Značaj za razvoj sektora i uslovi prijave

Besplatni mentoring privredi omogućava kontinuiranu stručnu podršku domaćim privrednim subjektima. Na taj način, program jača kapacitete kompanija i doprinosi stvaranju uslova za održiv rast i razvoj privrede. Zainteresovani mogu naći sve informacije o javnom pozivu, uslovima i načinu prijave na zvaničnoj stranici RAS, kao i na internet stranicama akreditovanih regionalnih razvojnih agencija. Važno je napomenuti da je ova usluga deo stalnih aktivnosti Razvojne agencije Srbije, usmerenih na podršku privredi i jačanje konkurentnosti preduzeća. U situaciji kada mikro, mala i srednja preduzeća često nemaju interne resurse za razvoj, ovakvi programi predstavljaju značajan instrument podrške. Kao rezultat, omogućavaju im brže prevazilaženje prepreka i bolju pripremljenost za tržišne izazove.

Impakti programa i širi ekonomski kontekst

Besplatni mentoring privredi, sa budžetom od 11 miliona dinara, ima potencijal da direktno utiče na unapređenje poslovanja brojnih kompanija. S obzirom na strukturu domaće privrede, ovakve inicijative mogu doprineti povećanju inovacija, efikasnosti i održivosti. Pored toga, program podstiče uvođenje savremenih poslovnih praksi i razvoj novih proizvoda i usluga, što je posebno važno za konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu. Uključivanje “Kaizen” metodologije dodatno doprinosi unapređenju procesa i jačanju kulture stalnog poboljšanja u kompanijama svih veličina. Program takođe može doprineti većoj otpornosti preduzeća na promene u ekonomskom okruženju. Time se podržava stabilnost i dinamika rasta sektora mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije firmi poput Iritela, Utva silosa i Imtel komunikacija, uz ukupno više od 36.000 akcija iz portfelja Akcionarskog fonda

Akcionarski fond saopštio je da će u trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi uključiti ukupno 36.548 akcija deset akcionarskih društava iz svog portfelja. Ova odluka obuhvata prodaju akcija preduzeća kao što su Iritel AD Beograd, Utva silosi AD Kovin, Imtel Komunikacije AD Beograd i drugih, potvrdilo je Ministarstvo privrede. Odluka o prodaji akcija, kako navode, sprovodi se u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala i Pravilima Beogradske berze.

Ponuda uključuje 10.410 akcija Iritela iz Beograda, 6.828 akcija Utva silosi iz Kovina i 570 akcija Imtel Komunikacija iz Beograda. Takođe, u prodaju ulaze 3.818 akcija Stoteksa AD Novi Sad, 1.056 akcija Ukrasa AD Novi Pazar i 1.982 akcije Podunavlja AD Bačka Palanka. Akcionarski fond prodaje i 885 akcija Trgocentra ASD Leskovac, 4.574 akcije Univerzala AD Kanjiža, 3.790 akcija GP Stig AD Požarevac i 3.205 akcija Metaloplastike AD Čajetina.

Finansijski rezultati i značaj kompanija u portfelju

Među navedenim preduzećima, Iritel AD Beograd se izdvaja kao finansijski najjača kompanija prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre. U 2025. godini Iritel je ostvario poslovne prihode od 1,2 milijarde dinara, dok je neto dobit iznosila 38,5 miliona dinara. Poslovni dobitak je bio 33 miliona, a kompanija je zapošljavala 141 radnika. Prihodi su pali oko 9,3 odsto na godišnjem nivou, dok je neto dobit smanjena za 36,3 odsto u odnosu na 2024. godinu. Kao rezultat, ova kretanja ukazuju na izazove u poslovnom okruženju i pad profitabilnosti.

S druge strane, Utva silosi AD Kovin se ističe po ukupnoj aktivi, koja je 2025. godine iznosila oko 6 milijardi dinara. To ukazuje na značajnu imovinu u silosima, zemljištu i skladišnim kapacitetima. Ova kompanija ima važnu ulogu u logističkoj i skladišnoj infrastrukturi Srbije.

Uslovi prodaje i tržišni kontekst

Trgovanje akcijama Akcionarskog fonda odvijaće se na Beogradskoj berzi, prema svim važećim pravilima tržišta kapitala. Ova transakcija može imati uticaj na likvidnost i vrednost akcija navedenih preduzeća. Pored toga, uključivanje većih paketa akcija povećava interesovanje investitora, što može doprineti većoj transparentnosti i dinamici trgovanja na domaćem tržištu.

Imtel Komunikacije AD Beograd predstavlja tehnološku firmu sa nišom u svom sektoru. U 2025. godini kompanija je ostvarila 56 miliona dinara poslovnih prihoda, uz 53 miliona rashoda, dok je neto dobit iznosila jedan milion dinara. Imtel je zapošljavao 13 radnika. Ovi rezultati pokazuju stabilno, ali skromno poslovanje u poređenju sa većim akterima iz portfelja.

Implikacije za tržište i akcionare

Prodaja akcija iz portfelja Akcionarskog fonda može uticati na vlasničku strukturu navedenih kompanija, kao i na potencijalnu promenu upravljačke kontrole u pojedinim društvima. S obzirom na propisane procedure i transparentnost, ovaj proces omogućava svim zainteresovanim investitorima da ravnopravno učestvuju u kupovini akcija na berzi.

Na kraju, ovakvi potezi Akcionarskog fonda predstavljaju deo šire strategije upravljanja državnim portfeljem i optimizacije vlasničke strukture u domaćim privrednim društvima. U međuvremenu, tržište kapitala u Srbiji nastavlja da jača svoju ulogu kao platforma za investicije i razvoj poslovnog sektora.