Mnogi su se bar jednom probudili usred noći sa neprijatnim osećajem utrnulosti u ruci. Taj osećaj može da bude praćen peckanjem, slabošću ili osećajem kao da ruka „nije vaša“. Iako najčešće nije razlog za zabrinutost, trnjenje može da ukaže i na određene zdravstvene probleme ako se često ponavlja.

Najčešći uzrok je pritisak na nerv

Tokom spavanja često menjamo položaj tela, a ponekad ostanemo duže vreme u pozi koja vrši pritisak na nerve ili krvne sudove u ruci. Kada se to dogodi, prenos nervnih impulsa privremeno se usporava, pa se javlja osećaj utrnulosti i peckanja.

Čim promenite položaj i pritisak popusti, nerv ponovo normalno funkcioniše, a neprijatan osećaj uglavnom nestaje za nekoliko minuta.

Da li je problem u cirkulaciji?

Mnogi misle da je za utrnulost isključivo kriva slaba cirkulacija, ali u većini slučajeva glavni uzrok je privremeni pritisak na nerv. Ipak, položaj tela može istovremeno da utiče i na protok krvi, što dodatno doprinosi osećaju trnjenja.

Kada trnjenje nije bezazleno?

Ako se utrnulost javlja gotovo svake noći, traje dugo nakon buđenja ili je praćena bolom, slabošću mišića ili gubitkom osećaja u prstima, potrebno je obratiti se lekaru.

Takvi simptomi mogu biti povezani sa stanjima kao što su sindrom karpalnog tunela, problemi sa vratnom kičmom, dijabetes ili druga oboljenja koja utiču na nerve.

Kako smanjiti trnjenje tokom noći?

Stručnjaci savetuju da izbegavate spavanje sa rukom ispod glave ili tela i da pokušate da pronađete položaj koji ne opterećuje ramena i zglobove. Odgovarajući jastuk i dušek takođe mogu doprineti pravilnijem položaju tela tokom sna.

Redovna fizička aktivnost, istezanje i pravljenje pauza od dugotrajnog rada za računarom mogu pomoći da se smanji opterećenje nerava i zglobova.

Povremeno trnjenje ruke tokom spavanja najčešće je bezazlena posledica pritiska na nerv i prolazi samo od sebe. Međutim, ako se problem često ponavlja ili je praćen drugim simptomima, ne treba ga zanemariti, već potražiti savet lekara kako bi se utvrdio tačan uzrok.

Gotovo svima se bar jednom dogodilo da užurbano traže ključeve, iako su ih ostavili pre samo nekoliko minuta. Ako vam se to dešava često, možda pomislite da vam pamćenje slabi. Međutim, stručnjaci kažu da u većini slučajeva razlog nije ozbiljan, već je povezan sa načinom na koji mozak obrađuje informacije.

Problem nije u pamćenju, već u pažnji

Kada ostavljamo ključeve, novčanik ili telefon, često to radimo potpuno automatski, razmišljajući o nečemu drugom. Mozak tada ne registruje dovoljno jasno gde je predmet ostavljen, pa kasnije nema „zapis“ koji može lako da pronađe.

Drugim rečima, nije problem što ste zaboravili, već što informacija nije bila dovoljno obrađena u trenutku kada ste spustili ključeve.

Stres i umor otežavaju koncentraciju

Kada smo pod stresom, imamo mnogo obaveza ili smo neispavani, pažnja se rasipa na više zadataka istovremeno. Upravo tada raste verovatnoća da ćemo zaboraviti gde smo ostavili svakodnevne predmete.

Zbog toga se ovakve situacije češće dešavaju u periodima pojačanog tempa života nego kada smo odmorni i opušteni.

Rutina može da „prevari“ mozak

Ako svakog dana radite iste stvari istim redosledom, mozak mnoge radnje obavlja automatski. To štedi energiju, ali ima i jednu manu – kasnije je teško prisetiti se gde ste ostavili određeni predmet, jer taj trenutak nije ostao jasno zabeležen u sećanju.

Zato nije neobično da nekoliko minuta tražite ključeve koji su sve vreme bili na mestu na koje ih inače ostavljate.

Kada bi trebalo obratiti pažnju?

Povremeno zaboravljanje gde su ključevi ili naočare sasvim je normalna pojava i nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako su zaboravnost i problemi sa pamćenjem sve češći, ometaju svakodnevni život ili su praćeni drugim simptomima, preporučljivo je razgovarati sa lekarom kako bi se utvrdio uzrok.

Kako smanjiti ovakve situacije?

Stručnjaci savetuju da ključeve i druge važne stvari uvek ostavljate na isto mesto. Takođe, korisno je da na trenutak zastanete i svesno obratite pažnju kada spuštate predmet. Ova jednostavna navika pomaže mozgu da bolje zapamti informaciju.

Ako često zaboravljate gde ste ostavili ključeve, to najčešće nije znak lošeg pamćenja, već posledica užurbanog načina života, stresa i automatizovanih navika. Malo više pažnje u svakodnevnim situacijama može biti dovoljno da se potraga za ključevima znatno proredi.

Mnoge žene tek u srednjim godinama otkrivaju autizam, što im pomaže da razumeju sebe i pronađu podršku

Kasna dijagnoza autizma kod žena postaje sve češća tema među stručnjacima i ženama širom sveta. Iako se autizam (neurorazvojni poremećaj koji utiče na komunikaciju i ponašanje) uglavnom prepoznaje u detinjstvu, mnoge žene svoje stanje otkrivaju tek u četrdesetim ili pedesetim godinama. U Sjedinjenim Američkim Državama, ali i kod nas, žene koje dobiju ovu dijagnozu često navode veliko olakšanje. Pre svega, kasno otkrivanje objašnjava godine osećaja nepripadanja i nesigurnosti u društvenim situacijama. Zbog toga je važno da žene prepoznaju simptome i znaju kome da se obrate za pomoć.

Zašto se kod žena autizam često dijagnostikuje kasnije

Simptomi autizma kod žena mogu biti suptilni. Mnoge žene razvijaju veštine „maskiranja“ – svesno ili nesvesno prilagođavaju svoje ponašanje kako bi se što bolje uklopile u društvo. Osim toga, društvena očekivanja često zahtevaju od žena da budu prilagodljive i komunikativne, pa simptomi autizma ostaju skriveni. Na kraju, žene češće razvijaju sopstvene strategije za snalaženje, zbog čega njihovi izazovi mogu ostati neprepoznati godinama.

Uticaj kasne dijagnoze autizma kod žena na svakodnevni život

Kada žene u srednjim godinama dobiju dijagnozu autizma, mnoge kažu da im se život promenio na bolje. „Odjednom mi je ceo život dobio smisao“, iskreno je podelila jedna žena iz Amerike koja je dijagnozu dobila sa 49 godina. Zbog kasne dijagnoze, smanjuje se osećaj usamljenosti i krivice. Takođe, žene lakše razumeju svoja osećanja i ponašanja. Osim toga, kasna dijagnoza pomaže ženama da potraže podršku, razviju novo samopouzdanje i unaprede odnose sa okolinom.

Simptomi autizma kod odraslih žena

Najčešći simptomi autizma kod odraslih žena uključuju teškoće u razumevanju društvenih pravila, izraženu potrebu za rutinom i povećanu osetljivost na zvuke ili dodir. Takođe, prisutno je „maskiranje“ – prilagođavanje ponašanja kako bi se prikrili simptomi. Mnoge žene navode da su godinama osećale anksioznost i nesigurnost jer nisu razumele razloge svojih teškoća. Statistike pokazuju da se kasna dijagnoza autizma kod žena najčešće javlja između četrdesete i pedesete godine.

Mišljenje stručnjaka i važnost pravovremene dijagnoze

Psihijatar dr Milica Petrović objašnjava: „Kod žena je autizam često nevidljiv jer su one vešte u prikrivanju simptoma. Prava dijagnoza može doneti veliko olakšanje i promeniti kvalitet života.“ Ona savetuje svim ženama koje prepoznaju simptome kod sebe da potraže stručnu pomoć. „Važno je napraviti razliku između autizma i drugih poremećaja, jer je pravilno prepoznavanje ključno za dalji život“, naglašava dr Petrović.

Praktični saveti i gde potražiti pomoć

Ukoliko sumnjate na autizam u odraslom dobu, obavezno se obratite psihijatru ili psihologu koji ima iskustva u radu sa odraslima. Dostupne su i grupe podrške, kao i edukativni materijali koji olakšavaju razumevanje i prihvatanje dijagnoze. Na taj način, žene mogu lakše pronaći odgovarajuće strategije za svakodnevni život. Konačno, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.