Interesovanje maturanata za psihologiju, medicinu i FON raste, dok poslodavci i dalje traže stručnjake iz mašinstva, elektrotehnike i građevine

Psihologija, medicina i stomatologija zadržale su vrh liste izbora maturanata u upisnom roku za školsku 2026/2027. godinu. Prema podacima o upisu, psihologija je privukla 4,5 kandidata po mestu u Novom Sadu i po 4,2 kandidata u Beogradu i Nišu.

Najveća tražnja za psihologijom i zdravstvima

Zanimanje za psihologiju poslednjih godina ima jasnu vezu sa sve većom pažnjom prema mentalnom zdravlju. U Novom Sadu za 80 mesta konkurisalo je 360 kandidata, dok su stomatologija i medicina imale još veće interesovanje. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu za 52 mesta prijavila su se 242 kandidata, odnosno 4,7 po mestu. Na medicini u Kragujevcu konkurisalo je 4,6 kandidata po mestu, a u Novom Sadu za 222 mesta bilo je 447 prijavljenih. Osim toga, prvi put se beleži i rast broja oglasa u stomatologiji – sa 77 na 110 u prvih šest meseci 2026. godine. Zdravstveni sektor je objavio ukupno 515 oglasa, što je gotovo jednako kao prethodne godine kada ih je bilo 508.

Tržište rada i potreba za tehničkim strukama

Uporedo sa tim, fakulteti poput Fakulteta organizacionih nauka (FON) i ekonomskih fakulteta beleže konstantno interesovanje. Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavilo se 1.924 kandidata, dok je FON zabeležio 1.767 prijava. Diplome ovih fakulteta otvaraju mogućnosti rada u finansijama, marketingu, analitici, menadžmentu i ljudskim resursima. Ipak, kategorija ekonomije imala je 225 oglasa na tržištu rada u prvih šest meseci, a svaki oglas prosečno je privukao oko 79 prijava. S druge strane, pojedini smerovi iz mašinstva, elektrotehnike i građevine nisu imali dovoljan broj kandidata, iako poslodavci upravo te profile najviše traže.

Diskrepancija između želja mladih i potreba tržišta

Podaci sa sajta Poslovi Infostud pokazuju da se želje mladih i potrebe tržišta rada samo delimično poklapaju. U oblasti ljudskih resursa, objavljeno je 409 oglasa u prvih šest meseci, sa prosečno oko 145 prijava po oglasu. U užoj kategoriji psihologije, bilo je svega četiri oglasa, uz prosečno 150 prijava. To ukazuje da broj direktno oglašenih pozicija za psihologe ostaje znatno manji od interesovanja za studije. Mogućnosti za zapošljavanje često se nalaze izvan striktno definisanih radnih mesta.

Implikacije za buduće studente

Praksa, poznavanje stranih jezika i digitalnih alata, kao i razvijene poslovne veštine, postaju ključni faktori za izdvajanje na konkurentnom tržištu. Diploma sama po sebi više nije dovoljna za lak ulazak u struku. Uporedo sa tim, odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo dodatno utiče na popularnost ovih studija, jer tamo mogu računati na bolje zarade i uslove rada. S obzirom na aktuelne trendove, očekuje se da će diskrepancija između želja maturanata i potreba poslodavaca ostati izazov za tržište rada u narednim godinama.

Tržišna vrednost nafte brent približila se 80 dolara, dok su evropski indeksi i gas fjučersi zabeležili pozitivna kretanja

Cena nafte brent porasla je na 79,76 dolara po barelu, uz rast od 0,39 odsto u četvrtak, pokazuju najnoviji podaci sa berzi. Američka referentna nafta WTI zabeležila je nešto manji rast od 0,18 odsto, dostigavši 75,364 dolara po barelu. Ovakvo kretanje potvrđuje da je optimizam na tržištu nafte i dalje prisutan, što osigurava stabilnost u sektoru energetike.

Evropski indeksi i cena nafte brent

Evropski berzanski indeksi nastavili su rast četvrti dan zaredom, iako nešto blažim tempom nego ranije. Nemački DAX indeks porastao je za 0,02 odsto, francuski CAC 40 za 0,61 odsto, a britanski FTSE za 0,18 odsto. S druge strane, moskovski MOEX takođe je zabeležio rast od 0,61 odsto. Fjučersi za prirodni gas za septembar na amsterdamskoj berzi TTF otvorili su dan cenom od 53,4 evra za megavat-sat. Takođe, cena zlata porasla je na 4.258,48 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica zabeležila pad na 6,4034 dolara za bušel.

Tržišni sentiment i valutna kretanja

Investitori ostaju optimistični zbog mogućeg ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, što bi moglo dodatno stabilizovati globalno tržište nafte brent. Pored toga, finansijski izveštaji velikih tehnoloških kompanija ukazuju na nastavak snažne potražnje za veštačkom inteligencijom. Kao rezultat toga, akcije nemačke kompanije Merk porasle su 1,5 odsto. Rajnmetal je ostvario rast od 0,8 odsto, dok je Simens, uprkos pozitivnim rezultatima, pao više od pet odsto. Na deviznom tržištu, vrednost evra iznosila je 1,15434 dolara, što odražava stabilnost evropske valute u odnosu na dolar.

Američki indeksi i širi ekonomski kontekst

Na američkom tržištu, indeks Dow Jones porastao je za 0,49 odsto i zatvoren je na 54.349,12 poena. S druge strane, S&P 500 zabeležio je pad od 0,17 odsto na 7.723,55 poena, dok je Nasdaq izgubio 0,83 odsto i završio dan na 26.363,44 poena. Ova kretanja pokazuju da je volatilnost na globalnim berzama i dalje prisutna, ali da tržište nafte brent ostaje stabilno zahvaljujući povoljnim očekivanjima investitora. U širem kontekstu, rast cene nafte ima direktan uticaj na energetski sektor, ali takođe utiče na cenu gasa i drugih sirovina. Uporedo sa tim, stabilnost evropskih indeksa i rast određenih akcija ukazuju na pozitivan sentiment među investitorima, posebno u tehnološkom sektoru. Konačno, promena cena zlata i pšenice odražava kretanja na tržištima roba, koja su podložna globalnim geopolitičkim faktorima i promenama potražnje.

Ministarstvo za rad revidiralo smernice iz 2013. i 2024. godine, najugroženiji radnici u građevinarstvu i poljoprivredi

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavilo je da rad na vrućini dobija zakonske smernice. Ova inicijativa ima za cilj da zaštiti radnike izloženih visokim temperaturama, posebno u sektorima kao što su građevinarstvo, poljoprivreda i komunalne delatnosti. Prema izjavama Mire Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, poslodavci u Srbiji su i do sada imali preporuke kako da organizuju rad tokom letnjih toplotnih talasa, ali se sada razmatra da smernice postanu obavezujuće.

Rad na vrućini i obaveze poslodavaca prema novim smernicama

Prve smernice za rad na vrućini izdate su još 2013. godine, dok je poslednja revizija urađena 2024. godine zbog izraženijeg trenda rasta temperatura. U njima su detaljno definisane zdravstvene i organizacione mere. Poslodavci su dužni da procene rizike, ograniče težak fizički rad u najtoplijem delu dana, organizuju češće rotacije radnika i obezbede prostor za odmor gde zaposleni mogu skinuti ličnu zaštitnu opremu.

Preporuka Vlade Republike Srbije još uvek je da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava težak fizički rad na otvorenom. Kao rezultat, poslodavci moraju da prilagode organizaciju posla i pruže jasna uputstva zaposlenima kako da reaguju u slučaju simptoma poput mučnine, glavobolje ili konfuzije. U slučaju toplotnog udara, preporučuje se hitan poziv službi hitne pomoći.

Inspekcija rada i evropski kontekst mera za rad na vrućini

U slučaju da poslodavci ne primene predviđene mere, zaposleni i poslodavci mogu se obratiti Inspekciji rada, koja ima ovlašćenja da naloži dodatne mere i pokrene prekršajne postupke ako je potrebno. Ove smernice izrađene su u saradnji sa socijalnim partnerima, uključujući Uniju poslodavaca, Samostalni sindikat i Sindikat „Nezavisnost“, uz podršku projekta Evropske unije.

Važno je napomenuti da, iako Evropska unija još nije donela jedinstvene propise o radu na vrućini, Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu objavila je preporuke u 2022. i 2023. godini. Zbog sve češćih toplotnih talasa, zemlje članice EU takođe razmatraju slične mere. Na taj način, Srbija se svrstava među države koje aktivno rade na unapređenju zaštite radnika u uslovima klimatskih promena.

Pre svega, primena ovih smernica znači da će radnici imati jasnije procedure i veća prava na sigurnost tokom visokih temperatura. Poslodavci, s druge strane, biće u obavezi da primenjuju zdravstvene, tehničke i organizacione mere. Zbog toga se očekuje smanjenje rizika od povreda i bolesti vezanih za rad na otvorenom u letnjem periodu.