Četiri i po kandidata na jedno mesto za psihologiju i medicinu, dok privreda beleži manjak inženjera i IT stručnjaka

Psihologija i medicina ostaju najtraženiji studijski programi među maturantima u Srbiji, pokazuju podaci sa prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu. Za 80 mesta na psihologiji u Novom Sadu prijavilo se 360 kandidata, što je 4,5 po mestu, dok su u Beogradu i Nišu konkurisala po 4,2 kandidata na jedno upisno mesto. Ovi podaci ukazuju na kontinuiranu popularnost studija psihologije i medicine, dok privreda istovremeno beleži deficit inženjerskog kadra.

Interesovanje kandidata i tržište rada

Psihologija je i ove godine zadržala lidersku poziciju po broju zainteresovanih, što se povezuje sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i potrebom za stručnom podrškom u društvu. U oblasti ljudskih resursa, tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 409 oglasa, uz prosečno 145 prijava po oglasu, dok je u užoj kategoriji psihologije bilo svega četiri oglasa, sa 150 prijava u proseku. To pokazuje da je broj direktno oglašenih radnih mesta za psihologe mnogo manji od interesovanja za studije.

Medicinski i ekonomski fakulteti privlače veliki broj kandidata

Na integrisanim studijama medicine u Kragujevcu za jedno budžetsko mesto konkurisalo je 4,6 kandidata, dok je u Novom Sadu za 222 mesta na medicini prijavljeno 447 kandidata. Na dentalnoj medicini u Novom Sadu konkurencija je bila 4,7 kandidata po mestu. Istovremeno, Ekonomski fakultet u Beogradu privukao je 1.924 prijavljena, a Fakultet organizacionih nauka 1.767 kandidata. Ovi fakulteti nude širok spektar poslovnih mogućnosti, od finansija i marketinga do analitike i ljudskih resursa. Međutim, u kategoriji ekonomije tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 225 oglasa, sa prosečno 79 prijava po oglasu, što ukazuje na visoku konkurenciju na tržištu.

Inženjerska zanimanja i IT sektor ostaju deficitarni

S druge strane, pojedini smerovi u oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljan broj prijavljenih, iako privreda kontinuirano traži stručnjake ovog profila. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu za 720 mesta prijavilo se 1.045 kandidata, dok je na Elektronskom fakultetu u Nišu bilo 432 kandidata na 540 budžetskih mesta. U Novom Sadu, na programu Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije za 80 mesta konkurisalo je 188 kandidata, dok je na Prirodno-matematičkom fakultetu za Računarske nauke prijavljeno 14 kandidata na 70 mesta. Istovremeno, IT sektor je zabeležio pad broja oglasa — tokom prvih šest meseci 2026. godine objavljeno je 1.633 IT oglasa u odnosu na 2.508 iz prethodnog perioda. Ipak, interesovanje za IT studije ostaje, ali je jasno da maturanti pažljivo biraju konkretan program i reputaciju fakulteta.

Implikacije za privredu i zapošljavanje

Veza između izbora studija i potreba tržišta rada u Srbiji ostaje delimično usklađena. Uporedo sa velikim interesovanjem za psihologiju i medicinu, privreda nastavlja da traži inženjere i IT stručnjake. Zapošljavanje zdravstvenih radnika delimično se realizuje i van oglasnih portala, dok mogućnost rada u inostranstvu dodatno podstiče interesovanje za medicinske studije. Analiza tržišta pokazuje da diploma više nije dovoljna za sigurno zaposlenje, već su dodatne veštine, znanje stranih jezika i iskustvo ključni faktori za isticanje među kandidatima. Ovakva situacija ukazuje na potrebu za boljem usklađivanjem obrazovnih politika i privrednih zahteva, kako bi se smanjio jaz između izbora maturanata i tražnje na tržištu rada.

Stanica na adresi Nade Dimić 2v omogućava 24-časovno snabdevanje gorivom, popust za lojalne kupce i doprinos lokalnoj infrastrukturi

MOL Serbia proširila je svoju maloprodajnu mrežu otvaranjem nove servisne stanice u Boru na adresi Nade Dimić 2v. Ova lokacija, koja je dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, pozicionirana je na putnom pravcu prema rudniku i Zaječaru. Kao rezultat, nova stanica predstavlja značajnu tačku za lokalne vozače i tranzitni saobraćaj.

Detalji ponude i infrastrukturne karakteristike

Na servisnoj stanici MOL Serbia u Boru dostupna su EVO Plus premium goriva, kao i benzin 95, benzin 100 Plus, EVO dizel i EVO Dizel Plus. Točenje je omogućeno na tri točiona mesta sa ukupno 24 pištolja, dok je za teretna vozila na jednom ostrvu obezbeđeno brzo točenje dizela putem dva pištolja visokog protoka. Pored toga, korisnicima su na raspolaganju proizvodi za autokozmetiku, autohemiju i lub, kao i dopuna za TAG uređaje za elektronsku naplatu putarine.

Povodom otvaranja, članovi MOL Move programa lojalnosti mogu ostvariti popust od 10 dinara po litru na EVO Plus goriva do kraja avgusta. Da bi iskoristili ovu pogodnost, kupci treba da skeniraju QR kod na novoj stanici i preuzmu kupon koji se koristi prilikom sledeće kupovine.

Komfor potrošača i održivi razvoj

Stanica u Boru uključuje Fresh Corner, uređen prema novom konceptu sa 20 mesta za sedenje u zatvorenom prostoru i dodatnih 16 na otvorenoj terasi. Takođe, obezbeđeno je 11 parking mesta, kompresor za gume i posebno uređen prostor za reciklažni otpad, čime MOL Serbia doprinosi održivosti i odgovornijem odnosu prema životnoj sredini.

„Otvaranje nove servisne stanice u Boru predstavlja još jedan važan korak u realizaciji naše strategije razvoja u Srbiji. Nastavljamo da ulažemo u širenje mreže i unapređenje kvaliteta usluge kako bismo bili još dostupniji našim potrošačima i odgovorili na njihove potrebe. Verujemo da će nova lokacija doprineti razvoju lokalne zajednice i dodatno učvrstiti poziciju MOL Serbia kao pouzdanog partnera vozačima širom zemlje“, izjavio je Milenko Janković, generalni direktor MOL Serbia.

Strategija rasta i značaj za lokalnu zajednicu

Direktorka maloprodaje Biljana Mališić naglasila je važnost korisničkog iskustva: „Naš cilj je da svaka poseta MOL servisnoj stanici bude mnogo više od zaustavljanja radi točenja goriva – želimo da ponudimo jedinstveno i sveobuhvatno iskustvo pauze na putu koja u prijatnom ambijentu i uz kvalitetnu gastro ponudu zadovoljava sve savremene potrebe ljudi u pokretu. Verujemo da će nova stanica u Boru postati omiljena destinacija kako lokalnih kupaca, tako i svih koji prolaze ovim važnim putnim pravcem.“

Otvaranjem ove stanice, MOL Serbia nastavlja strategiju ulaganja u maloprodajnu infrastrukturu i unapređenje kvaliteta usluge, čime potvrđuje posvećenost razvoju tržišta Srbije i jačanju partnerskog odnosa sa potrošačima.

Banka zabeležila rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto i jačanje kapitalne pozicije uz stabilnu kreditnu aktivnost

OTP Grupa ostvarila je konsolidovanu dobit od 1,56 milijardi evra u prvom polugodištu 2026. godine. Neto dobit posle oporezivanja iznosila je 580 milijardi forinti (1,56 milijardi evra), što je dva odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazao je finansijski izveštaj. Kreditna aktivnost banke nastavila je ubrzano da raste, dok su ključni pokazatelji kvaliteta portfelja ostali povoljni.

Prihodi i operativni troškovi nastavili rast

Prijavljena konsolidovana dobit posle oporezivanja dostigla je 483 milijarde forinti (1,30 milijardi evra). Na taj rezultat su uticali godišnji posebni porezi, nadzorne naknade i druge jednokratne stavke koje su evidentirane početkom godine. Dobit pre oporezivanja porasla je tri odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je rast bez uticaja kursnih razlika iznosio osam odsto.Na ukupne prihode značajno je uticao rast neto kamatnih prihoda od 13 odsto. Kada se isključi uticaj kursa, taj rast je 19 odsto. Neto kamatna marža poboljšana je za 31 bazni poen i sada iznosi 4,61 odsto. Ovakav rezultat postignut je zahvaljujući rastu obima poslovanja i povoljnim maržama na ključnim tržištima, uključujući Mađarsku i Uzbekistan.Operativni troškovi povećani su za 12 odsto, odnosno 16 odsto bez uticaja kursa. Povećanje je prvenstveno posledica rasta zarada usled inflacije, povećanja broja zaposlenih i ulaganja u informacionu tehnologiju.

Kvalitet portfelja i struktura kreditiranja

Osnovni pokazatelji kvaliteta portfelja ostali su stabilni. Udeo kredita u fazi 3 smanjen je za 0,3 procentna poena u odnosu na kraj 2025. godine, na 3,2 odsto. Ukupni troškovi rizika pali su za 16 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, uprkos dodatnim rezervisanjima zbog ograničenja kamatnih stopa u Mađarskoj.Konsolidovani obim kredita klijentima koji donose prihod povećan je za osam odsto u prvom polugodištu, odnosno 17 odsto na godišnjem nivou bez uticaja kursnih razlika. Stambeni krediti ostali su glavni pokretač rasta, uz povećanje od 12 odsto zahvaljujući programu Home Start. Potrošački krediti porasli su sedam odsto, a lizing segment beleži snažan rast.

Kapitalna pozicija i perspektive za 2026. godinu

Depoziti klijenata povećani su za šest odsto kada se isključi uticaj kursnih razlika, a neto odnos kredita i depozita iznosio je 78 odsto krajem juna. Ova struktura potvrđuje uravnoteženost izvora finansiranja, što podržava nastavak rasta kreditiranja.Na kraju juna, stopa osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosila je 17,6 odsto, dok je ukupna stopa adekvatnosti kapitala dostigla 20,3 odsto. Emisija instrumenata dopunskog kapitala Tier 2 vredna milijardu evra predstavljala je najveću transakciju u istoriji banke i dodatno je ojačala ukupnu kapitalnu poziciju.Uprava OTP Grupe izmenila je deo očekivanja za 2026. godinu. Neto kamatna marža u prvom polugodištu dostigla je 4,61 odsto, što je iznad 4,34 odsto iz 2025. godine. Organski rast kredita, prilagođen za kursne razlike, mogao bi ostati na oko 15 odsto. Očekuje se da će profil kreditnog rizika biti sličan prošlogodišnjem, dok bi odnos troškova i prihoda mogao blago da poraste.