Javni dug Srbije dostigao 41,29 milijardi evra, evroobveznice ostaju dominantan izvor finansiranja države

Srbija je na kraju juna imala javni dug od 41,29 milijardi evra, prema podacima Uprave za dug Ministarstva finansija. Kupci evroobveznica i dalje su najveći poverioci države, sa ukupnim iznosom potraživanja od 12,41 milijardu evra. Ove brojke potvrđuju da su evroobveznice ključni instrument finansiranja za državu i da su zadržale vodeću poziciju među poveriocima.

Na drugom mestu, kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti potražuju 6,94 milijarde evra. Dug prema poslovnim bankama iznosi 5,30 milijardi evra, dok Kineska Eksport-Import banka drži 2,82 milijarde evra srpskog duga.

Valutna struktura duga Srbije i profil poverilaca

Pored toga, dug prema stranim vladama na ime kredita iznosi 2,58 milijardi evra, a prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj 2,24 milijarde evra. Valutna struktura javnog duga Srbije pokazuje visok nivo izloženosti stranim valutama: 79,1 odsto ukupnog duga denominisano je u stranoj valuti. Preciznije, 62,4 odsto javnog duga je u evrima, 11,5 odsto u američkim dolarima, dok 5,1 odsto otpada na posebna prava vučenja (SDR).

S druge strane, dinarski dug čini 20,9 odsto ukupnog javnog duga, što znači da je petina obaveza denominisana u nacionalnoj valuti. Ovakva valuta struktura ima direktan uticaj na fiskalnu stabilnost, jer izlaganje valutnim rizicima zavisi od kretanja kursa evra i dolara. Zbog toga država pažljivo prati odnos domaćeg i stranog duga.

Kupci evroobveznica i uticaj na javne finansije

Kupci evroobveznica, kao najveći poverioci, omogućavaju Srbiji pristup međunarodnim tržištima kapitala. Ove obveznice su često izdavane kako bi se obezbedila sredstva za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obaveza. Dugoročnost i relativno povoljne kamatne stope čine ih atraktivnim instrumentom za državu. Međutim, dominacija stranih valuta u portfoliju duga povećava osetljivost na promene kamatnih stopa i valutnih kurseva.

Osim toga, značajno prisustvo kineskih i međunarodnih finansijskih institucija ukazuje na diversifikaciju izvora finansiranja. Poslovne banke i domaći investitori kroz dinarske hartije od vrednosti doprinose stabilnosti i smanjenju valutnog rizika. Kao rezultat, struktura poverilaca Srbije odražava kombinaciju međunarodnih i domaćih izvora kapitala.

Makroekonomski značaj i perspektiva javnog duga

Javni dug Srbije na kraju juna ostao je ispod 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj nivo duga se smatra održivim u poređenju sa evropskim standardima. Na primer, javni dug evrozone iznosi 87,8 odsto BDP-a, što je znatno više od srpskog indeksa zaduženosti. Uporedo sa tim, aktuelna struktura duga omogućava Ministarstvu finansija da upravlja obavezama u skladu sa fiskalnom strategijom i ciljevima ekonomske politike.

Iako kupci evroobveznica nose najveći deo javnog duga Srbije, država nastoji da balansira između domaćih i međunarodnih izvora finansiranja. Povremeno otkupljivanje duga radi izdavanja novih evroobveznica deo je strategije za optimizaciju troškova i produženje ročnosti obaveza. Ovakva politika može doprineti očuvanju fiskalne stabilnosti i kredibiliteta na međunarodnom tržištu kapitala.

Turisti iz Srbije izloženi su riziku od sajber napada u Grčkoj, sa više od 372.000 detektovanih opasnosti i prevalencijom smišing i rezervacionih prevara

Kaspersky je identifikovao ukupno 372.801 sajber pretnju u Grčkoj između trećeg kvartala 2025. i drugog kvartala 2026. godine. Broj obuhvata zlonamerne veb-sajtove i druge onlajn rizike, što predstavlja ozbiljan signal za sve putnike iz Srbije koji planiraju boravak u ovoj turističkoj destinaciji. Prema podacima Kaspersky, detektovano je i 560 napada malverom usmerenih na krađu lozinki, kao i 485 slučajeva špijunskog softvera.

Sajber pretnje koje pogađaju turiste u Grčkoj

Osim što je Grčka popularna među turistima iz Srbije, sve veći broj sajber napada pokazuje da putnici moraju biti dodatno pažljivi pri korišćenju interneta na odmoru. Kaspersky je registrovao i 728 slučajeva bekdor malvera, koji omogućavaju napadačima neovlašćen pristup uređajima korisnika. Kao rezultat, gosti iz Srbije mogu se suočiti sa ozbiljnim posledicama po bezbednost ličnih i finansijskih podataka. Pored toga, u periodu turističke sezone, povećan je broj pokušaja prevara putem lažnih rezervacija i smišing (SMS phishing) napada. Turisti često nisu upoznati sa uobičajenim načinima komunikacije grčkih državnih institucija, pa tako lakše postaju žrtve poruka koje traže dodatne podatke ili uplate van zvaničnih sistema.

Kako smišing i rezervacione prevare ugrožavaju putnike

Smišing napadi, u kojima se prevaranti lažno predstavljaju kao lokalne institucije, posebno su opasni za strane goste. U takvim porukama često se navodi potreba za dodatnom taksom, porezom ili administrativnom obavezom, što putnici iz Srbije teže prepoznaju kao prevaru. Istovremeno, otmica rezervacije smeštaja (reservation hijacking) postaje sve češća, naročito zbog velikog broja hotela, vila i privatnog smeštaja u Grčkoj. Prevaranti koriste stvarne podatke o rezervaciji i od turista traže dodatnu potvrdu plaćanja neposredno pred dolazak. Zbog visokih cena i ograničenog broja slobodnih mesta tokom sezone, žrtve često reaguju ishitreno i postaju meta sajber kriminalaca.

Kaspersky brošura za sigurna putovanja: preporuke za digitalnu bezbednost

Kako bi putnicima omogućio sigurnije korišćenje interneta, Kaspersky je predstavio Brošuru za sigurna putovanja. Projekat objedinjuje stručnost ove kompanije sa lokalnim znanjem međunarodnog tima i donosi praktične savete za bezbedno ponašanje na mreži u više od 20 zemalja. Preporučuje se izbegavanje javnih Wi-Fi mreža bez zaštite, korišćenje kompleksnih lozinki i pažljivo proveravanje svih poruka i zahteva za uplatu. Kao rezultat, povećava se nivo zaštite ličnih i finansijskih podataka tokom boravka u inostranstvu. S obzirom na podatke o 372.801 sajber pretnji u Grčkoj i 560 detekcija malvera za krađu lozinki, turisti iz Srbije treba da planiraju digitalnu bezbednost kao deo svakog putovanja.

Javna rasprava o nacrtu zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama traje do 19. avgusta uz brojne predloge za unapređenje procedura

Ministarstvo privrede Republike Srbije pokrenulo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koja traje do 19. avgusta. Svi zainteresovani učesnici mogu slati primedbe, predloge i sugestije elektronskom poštom ili tradicionalnim putem na adresu Ministarstva, čime se omogućava široko učešće privrednika i građana.

Javno-privatno partnerstvo i koncesije u fokusu nove regulative

Nacrt zakona detaljno uređuje uslove i način izrade, predlaganja i odobravanja projekata javno-privatnog partnerstva (JPP), subjekte nadležne za predlaganje i realizaciju, kao i prava i obaveze javnih i privatnih partnera. Novi zakon takođe propisuje oblik i sadržaj ugovora o JPP sa ili bez elemenata koncesije, čime se povećava pravna sigurnost i transparentnost. Zakon obuhvata i zaštitu prava u postupku izbora privatnog partnera, uslove i način dodele koncesije, kao i položaj i nadležnost Komisije za JPP. Osim toga, utvrđuju se posebna pravila za slučajeve gde se primenjuju međunarodne procedure, a izuzeci važe za projekte koji bi ugrozili bezbednost Srbije ili su zasnovani na specifičnim međunarodnim ugovorima.

Javna rasprava o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama: ključne promene i principi

U tekstu nacrta naglašena su načela zaštite javnog interesa, efikasnosti, transparentnosti, sprečavanja korupcije i sukoba interesa. Načela jednakog i pravičnog tretmana, slobodne tržišne utakmice i zaštite životne sredine biće osnov za buduće ugovore. Kao rezultat toga, davalac koncesije mora primenjivati i načela slobode kretanja robe, pružanja usluga i zabrane diskriminacije. Rok trajanja javnih ugovora ograničen je na minimum pet, a maksimum 50 godina, bez mogućnosti produženja osim u izuzetnim slučajevima. Takođe, zakon se neće primenjivati na projekte gde bi otkrivanje informacija ugrozilo bezbednost ili gde su u pitanju međunarodni ugovori ili telekomunikaciona infrastruktura.

Dalji koraci i značaj za privredu

Tokom javne rasprave o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, nacrt zakona biće predstavljen putem prezentacija, okruglog stola i online sastanaka, a informacije o terminima biće dostupne na sajtu Ministarstva i portalu e-Konsultacije. Očekuje se da će novi zakon doprineti boljem upravljanju javnim resursima, podstaći investicije i unaprediti saradnju države i privatnog sektora u realizaciji infrastrukturnih i drugih razvojnih projekata. Konačno, jasno definisana pravila i transparentne procedure trebalo bi da povećaju poverenje učesnika i olakšaju realizaciju velikih javnih projekata, što je od posebnog značaja u trenutnim ekonomskim uslovima.