Predsednik DNP izjavio da odluka Vlade Crne Gore predstavlja izdaju zajedničke istorije i pamćenja srpskog naroda.

Predsednik DNP Milan Knežević uputio je oštru kritiku na račun aktuelne Vlade Crne Gore zbog odluke da zvanična delegacija, sa zastavom Crne Gore, učestvuje na zvaničnoj komemoraciji u Zagrebu. On je izjavio da je ovakav potez, prema njegovim rečima, još jedan primer izdaje zajedničke istorije, pamćenja i duhovnosti srpskog naroda u Crnoj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj. U govoru na komemorativnom skupu povodom žrtava akcije „Oluja“, Knežević je naglasio da bi voleo da su među prisutnima i predstavnici crnogorske vlade, za koje smatra da su imali obavezu da prisustvuju događaju posvećenom sećanju na stradanje i etničko čišćenje Srba.

Kritika odluke o učešću na komemoraciji

Knežević je naveo da bi, kako kaže, bio najponosniji da je mogao da pozdravi delegaciju Vlade Crne Gore na ovom skupu. Prema njegovim rečima, prisustvo crnogorskog „Alaj barjaka“ ili „krstaš barjaka“ uz grbove Srbije i Republike Srpske bilo bi znak zajedničke istorije i borbe. Međutim, ukazao je da je zvanična Crna Gora odlučila da, kako je rekao, „svoju zastavu odnese sutra u Zagreb i postavi je pored šahovnica“, što je Knežević ocenio kao „zabadanje noža u bratsko srce i leđa srpskom narodu“.

Pored toga, Knežević je istakao da Srbi iz Crne Gore ne mogu da se pomire sa, kako je naveo, aktima „veleizdaje“ koje čine razne vlade u poslednjim decenijama. On je podsetio na političke odluke koje su, prema njegovom mišljenju, doprinele udaljavanju Crne Gore od zajedničkih interesa sa Srbijom, uključujući i priznanje nezavisnosti Kosova.

Osvrt na zajedničku prošlost i odnose

U svom obraćanju, Knežević je izjavio da je zajednička istorija, pamćenje i duhovnost toliko izdata da je to, kako smatra, dovoljno i za mrtve i za žive, kao i za one Srbe koji će se tek roditi u Crnoj Gori. On je podsetio da je Crna Gora, kako navodi, četiri puta proglasila Srbe za „genocidan narod“ i da je 2008. godine priznala nezavisnost Kosova, što je označio kao još jedan bolan korak u odnosima dva naroda.

Takođe, Knežević je naglasio da odluka Vlade Crne Gore o učešću na komemoraciji u Zagrebu izaziva nezadovoljstvo među Srbima u Crnoj Gori i regionu. Prema njegovim rečima, takav potez je protiv zajedničkih vrednosti i nasleđa koje su narodi delili tokom istorije.

Reakcije i širi kontekst

Istup Milana Kneževića deo je šireg nezadovoljstva zbog odluka koje, prema njegovom mišljenju, udaljavaju Crnu Goru od tradicionalnih veza sa Srbijom i Republikom Srpskom. U međuvremenu, tema učešća crnogorske delegacije na komemoraciji u Zagrebu izazvala je polemike i u drugim delovima regiona. U fokusu ostaje pitanje odnosa zvanične politike Crne Gore prema događajima iz prošlosti i njihovom uticaju na savremene političke odnose.

Polemika oko izjave univerzitetskog profesora o položaju Srba iz Hrvatske i događajima vezanim za Oluju izazvala je reakcije u javnosti.

Polemika vezana za tekst pod naslovom „Novo pismo jednog profesora studentima u blokadi: Ulazak u EU znači – more bez granica” izazvala je reakcije, posebno zbog načina na koji je obrađena tema vređanja Srba iz Hrvatske i događaja vezanih za Oluju. U odgovoru upućenom autoru teksta, navedenom kao „prijatelj studenata”, izražena je sumnja u dobre namere prema studentima i Srbiji, posebno zbog, kako se navodi, skrivanja identiteta.

Prema navodima iz odgovora, poseban akcenat stavljen je na reč „SI” koja se pojavljuje u rečenici profesora: „Ušli smo u sredinu leta, izbora nema na vidiku, pa je ovo period kada su oni koji si to mogu priuštiti idu negde na more.” Autor odgovora ističe da upotreba takvog izraza nije u skladu sa savremenim srpskim jezikom i dovodi u pitanje autentičnost i iskrene namere profesora.

Reakcije na upotrebu izraza i kontekst vređanja Srba

U odgovoru se dalje problematizuje način na koji je profesor izneo svoje stavove, naglašavajući važnost otvorenosti i transparentnosti u komunikaciji sa studentima. Takođe, ističe se da je od ključnog značaja kako se javno govori o temama kao što su položaj Srba iz Hrvatske i događaji vezani za Oluju, jer takve izjave mogu imati širi društveni odjek.

Osim toga, prema navodima iz odgovora, korišćenje izraza i način obraćanja studentima može uticati na tumačenje namera autora teksta i njegovog odnosa prema osetljivim društvenim pitanjima. Autor odgovora smatra da izbegavanje ličnog identiteta i poseban izbor reči mogu navesti čitaoce da dovedu u pitanje iskrenost iznetih stavova.

Pitanje otvorenosti i odgovornosti u javnom govoru

U nastavku odgovora, autor insistira na važnosti otvorenosti u javnoj komunikaciji, posebno kada se radi o pitanjima koja se tiču nacionalnog identiteta i istorijskih događaja kao što su položaj Srba iz Hrvatske i Oluja. Na taj način, naglašava se da javne ličnosti, a posebno univerzitetski profesori, imaju dodatnu odgovornost za izrečene stavove i njihove posledice.

Iako se ne iznose dodatni detalji o samom sadržaju originalnog teksta, odgovor ukazuje na potrebu za većom transparentnošću i preciznošću u javnim istupima, kako bi se izbegle moguće pogrešne interpretacije i negativne reakcije. Konačno, postavlja se pitanje da li je način komunikacije profesora primeren temi i očekivanjima akademske zajednice.

Aleksandar Vučić istakao je u Mrkonjić Gradu važnost jedinstva srpskog naroda i osudio upotrebu termina koji dele Srbe.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve akcije Oluja u Mrkonjić Gradu. Tokom obraćanja, istakao je značaj jedinstva srpskog naroda i osvrnuo se na pitanje upotrebe imena za Srbe iz različitih krajeva, naglašavajući da je važno da se narod ne deli po veštačkim osnovama.

„Jeste li čuli čuvenu Tuđmanovu rečenicu sa Briona da Srbi ‘praktično nestanu’. To nam je govorio Pavelić i Luburić i svi su to želeli. Mnogo ste Srba proterali i pobili, ali evo nas opet u Mrkonjić Gradu, koji ste spalili, diže se srpski narod, dolaze nova pokolenja i nikad vam nećemo dozvoliti da nas gazite!“ izjavio je Vučić tokom svečanosti.

Jedinstvo srpskog naroda i značaj imena

Predsednik Vučić je naglasio da upotreba izraza poput „srbijanski“, „hrvatski“ ili „bosanski“ Srbin nije prihvatljiva. Prema njegovim rečima, korišćenje prisvojnih prideva za Srbe ima za cilj da se narod podeli, što, kako je istakao, nikada nije bio deo srpske tradicije. „Koliko puta smo izgovorili sintaksu hrvatski Srbin, kosovski Srbin, a nikad niste izgovorili srpski Hrvat, nikad niste to čuli jer mi nismo prevaranti. Nikada nisu mogli da podnesu Srbe, koristili su prisvojne prideve. Nismo mi ni hrvatski ni bosanski ni srbijanski, mi smo samo Srbi, nemojte da nas delite, nemojte da nam izmišljate imena da ne bismo mi vama počeli da izmišljamo imena“, istakao je Vučić.

Takođe, podvukao je da Srbi bez obzira na to iz kog dela dolaze, pripadaju istom narodu i ne treba praviti razlike među njima. „Ne zovu ni Ugljanina Srbijanac, ima da nas zovete Srbi, da nas poštujete, jer mi istom rodu pripadamo i nema nikakve razlike iz Srba iz Pirtoa, Nikšića, Kosovske Mitrovice.“

Poruke sa Dana sećanja u Mrkonjić Gradu

Govoreći iz Mrkonjić Grada, predsednik je podsetio na stradanja Srba tokom akcije Oluja i na potrebu poštovanja srpskog naroda. On je naveo da je mnogo Srba proterano i ubijeno, ali da narod opstaje i da dolaze nova pokolenja.

Tokom obraćanja, Vučić je pozvao da se izbegava upotreba izraza koji bi mogli da podele ili uvrede Srbe. Naglasio je i da će, ukoliko se praksa izmišljanja imena nastavi, srpska strana odgovoriti na sličan način. „Ne budete li promenili ponašanje, mi ćemo da promenimo ponašanje pa ćete da vidite kako izgleda kad vam budemo davali imena i nadimke“, poručio je Vučić.

Pored toga, predsednik je naglasio važnost poštovanja svih Srba, bez obzira na njihovo poreklo ili mesto rođenja. U tom kontekstu je pomenuo i da se ni druge istaknute ličnosti iz Srbije ne nazivaju „Srbijancima“, već je važno da se koristi jedinstveno ime – Srbi.

Važnost očuvanja nacionalnog identiteta

Na kraju svog obraćanja, predsednik Vučić je istakao da je održavanje jedinstva srpskog naroda i poštovanje nacionalnog identiteta ključno za budućnost. Prema njegovim rečima, zajedništvo i međusobno poštovanje su temelji na kojima treba graditi odnose u regionu. Ovakve poruke sa Dana sećanja služe kao podsećanje na važnost solidarnosti i zajedničkog identiteta među Srbima.