Vodostaj kod Bezdana spustio se na -120 cm, uz rekordno niske vrednosti i u Bratislavi, Budimpešti i Hrvatskoj

Ekstremno nizak vodostaj Dunava zabeležen je tokom leta kod više ključnih tačaka na reci, a ova situacija nije viđena još od 1909. godine. Prema zvaničnim podacima, vodostaj kod Bezdana trenutno iznosi -120 cm, što je blizu istorijskog minimuma iz prošlog veka. Slične vrednosti registrovane su duž celog toka reke, uključujući i Bratislavu, gde je 27. jula zabeležen najniži nivo vode još od 1876. godine, kada su počela merenja.

Ekstremno nizak vodostaj Dunava i istorijski podaci

Osim toga, 28. jula kod Budimpešte izmeren je novi minimum od svega 32 cm, dok je hrvatski deo toka Dunava čak 17 centimetara ispod prethodnog minimuma koji je zabeležen 2022. godine. Na taj način, ono što je pre dve godine izgledalo kao izuzetak, danas poprima obrise novog obrasca ponašanja reke.

Zbog toga se postavlja pitanje da li su uzrok ekstremno nizak vodostaj Dunava isključivo vremenske prilike ili postoje i dublji razlozi za ovakvo stanje. Za sada, podaci pokazuju da su rekordno niske vrednosti registrovane na više mernih mesta istovremeno.

Uticaj na region i potencijalni uzroci

Kao rezultat ovog trenda, kriza je pogodila i Srbiju, a sve oči su uprte u planinsko područje koje predstavlja glavni izvor vode za moćnu reku. Ipak, zvanične analize i detaljnije razmatranje uzroka tek predstoje. Štaviše, stručnjaci ističu da treba razdvojiti pojmove koji se često mešaju kada se govori o vodenim bilansima i hidrološkim promenama.

U međuvremenu, podaci pokazuju da se ekstremno nizak vodostaj Dunava ponavlja na više tačaka duž reke, što izaziva zabrinutost kod stručnjaka i javnosti. Pre svega, ovakve promene mogu imati dugoročne posledice na vodosnabdevanje, energetiku i rečni saobraćaj u regionu.

Konačno, ostaje da se vidi da li će naredni period doneti promene u vodostaju ili će ekstremno nizak vodostaj Dunava postati nova realnost za zemlje kroz koje reka protiče.

Neočekovana reakcija na biljku oleander mogla je imati ozbiljne posledice po zdravlje, par upozorava druge putnike

Jedan mladić iz Srbije doživeo je trovanje oleanderom u Grčkoj tokom letovanja, što je moglo imati ozbiljne posledice. Njegova partnerka je javno podelila iskustvo kako bi upozorila druge na moguće opasnosti od ove biljke. Situacija se dogodila dok su boravili u Grčkoj, a incident je počeo kao bezazlen gest.

Prema njenim rečima, mladić je pokušao da otkine cvet oleandera zubima, jer nije uspeo rukom. Zbog gorčine koju je odmah osetio, partnerka mu je savetovala da ispljune deo biljke. Srećom, nije progutao ni deo biljke, što je možda sprečilo ozbiljnije posledice. Međutim, po povratku sa puta, saznali su da je svaki deo oleandera izuzetno otrovan.

Trovanje oleanderom u Grčkoj upozorilo turiste na rizik

Zbog toga je njihova priča pokrenula diskusiju među putnicima koji često nisu svesni opasnosti od ukrasnih biljaka. Oleander je široko rasprostranjen u mediteranskim zemljama, uključujući Grčku, ali i u drugim delovima Evrope. Iako izgleda privlačno, sva njegova tkiva sadrže toksine koji mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.

Takođe, partnerka mladića ističe da je cilj objave bio da spreči druge da ponove sličnu grešku. Pre svega, mnogi ljudi nisu informisani o prirodi biljaka koje ih okružuju tokom putovanja. Na taj način, ovakva iskustva postaju važna upozorenja. Štaviše, informisanost može spasiti život.

Reakcije javnosti i značaj informisanosti o oleanderu

Na društvenim mrežama, ova objava izazvala je brojne komentare i pitanja o trovanju oleanderom u Grčkoj i sličnim mediteranskim destinacijama. Mnogi korisnici istakli su da su i sami često u kontaktu s ovom biljkom, ne znajući koliko može biti opasna. Pored toga, neki su podelili svoja iskustva i savete o pažljivom pristupanju nepoznatim biljkama prilikom putovanja.

Konačno, par je poručio da su zahvalni što je situacija prošla bez posledica. Njihova objava služi kao podsetnik svim putnicima da obrate pažnju na biljke i druge potencijalno opasne elemente u novim sredinama. Kao rezultat, ova priča o trovanju oleanderom u Grčkoj postala je važna tema među turistima.

Retko viđeni ostaci utvrđenja iz 18. veka postali vidljivi usled povlačenja reke, potvrđuje istraživač Nenad Šeguljev.

Nizak vodostaj Dunava otkrio je ostatke utvrđenja Insel Schanz (Ostrvski šanac) u blizini Petrovaradinske tvrđave, što je izazvalo pažnju javnosti. Prema navodima istraživača Nenada Šeguljeva, autor bloga „Moja tvrđava“, ovo utvrđenje sagrađeno je sredinom 18. veka na području tadašnjeg Ratnog ostrva, koje je tada razdvajalo Vodeni grad i Ratno ostrvo. Danas glavni tok Dunava prolazi preko mesta gde se nalazilo ovo ostrvo, dok je leva obala rukavca postala desna obala reke.

Karakteristike utvrđenja Insel Schanz

Ostaci utvrđenja Insel Schanz svedoče o značajnoj istorijskoj ulozi ovog lokaliteta. Šeguljev ističe da je osnovna namena utvrđenja bila da spreči neprijateljske trupe da se približe Petrovaradinskoj tvrđavi sa Dunava i Ratnog ostrva. Utvrđenje je izgrađeno kao poljska fortifikacija sa četiri jednaka bastionska fronta, rovom ispunjenim vodom i skrivenim putem sa dva zborišta.

Potreba za ovakvom fortifikacijom javila se nakon velike opsade Petrovaradina 1694. godine, kada su osmanske snage koristile pozicije na Ratnom ostrvu za bombardovanje Vodenog grada i austrijskih položaja na levoj obali Dunava, uključujući pontonski most i šajke.

Promene toka reke i zaborav utvrđenja

Tokom vremena, glavni tok Dunava promenio je pravac i sada prelazi preko nekadašnjeg Ratnog ostrva, što objašnjava zašto su ostaci utvrđenja Insel Schanz danas retko vidljivi. Leva obala nekadašnjeg rukavca sada predstavlja desnu obalu reke. Šeguljev napominje da je šira javnost za ovo utvrđenje poslednji put čula 1999. godine, kada je tokom izgradnje podvodnog gasovoda došlo do oštećenja radne mašine na tom mestu.

Osim toga, aktuelni nizak vodostaj Dunava omogućio je da se ostaci utvrđenja ponovo vide, što izaziva interesovanje i podseća na bogatu vojnu istoriju ovog kraja. Ovaj događaj podstiče na razmišljanje o značaju očuvanja kulturne i istorijske baštine u okolini Petrovaradina.