Retko viđeni ostaci utvrđenja iz 18. veka postali vidljivi usled povlačenja reke, potvrđuje istraživač Nenad Šeguljev.

Nizak vodostaj Dunava otkrio je ostatke utvrđenja Insel Schanz (Ostrvski šanac) u blizini Petrovaradinske tvrđave, što je izazvalo pažnju javnosti. Prema navodima istraživača Nenada Šeguljeva, autor bloga „Moja tvrđava“, ovo utvrđenje sagrađeno je sredinom 18. veka na području tadašnjeg Ratnog ostrva, koje je tada razdvajalo Vodeni grad i Ratno ostrvo. Danas glavni tok Dunava prolazi preko mesta gde se nalazilo ovo ostrvo, dok je leva obala rukavca postala desna obala reke.

Karakteristike utvrđenja Insel Schanz

Ostaci utvrđenja Insel Schanz svedoče o značajnoj istorijskoj ulozi ovog lokaliteta. Šeguljev ističe da je osnovna namena utvrđenja bila da spreči neprijateljske trupe da se približe Petrovaradinskoj tvrđavi sa Dunava i Ratnog ostrva. Utvrđenje je izgrađeno kao poljska fortifikacija sa četiri jednaka bastionska fronta, rovom ispunjenim vodom i skrivenim putem sa dva zborišta.

Potreba za ovakvom fortifikacijom javila se nakon velike opsade Petrovaradina 1694. godine, kada su osmanske snage koristile pozicije na Ratnom ostrvu za bombardovanje Vodenog grada i austrijskih položaja na levoj obali Dunava, uključujući pontonski most i šajke.

Promene toka reke i zaborav utvrđenja

Tokom vremena, glavni tok Dunava promenio je pravac i sada prelazi preko nekadašnjeg Ratnog ostrva, što objašnjava zašto su ostaci utvrđenja Insel Schanz danas retko vidljivi. Leva obala nekadašnjeg rukavca sada predstavlja desnu obalu reke. Šeguljev napominje da je šira javnost za ovo utvrđenje poslednji put čula 1999. godine, kada je tokom izgradnje podvodnog gasovoda došlo do oštećenja radne mašine na tom mestu.

Osim toga, aktuelni nizak vodostaj Dunava omogućio je da se ostaci utvrđenja ponovo vide, što izaziva interesovanje i podseća na bogatu vojnu istoriju ovog kraja. Ovaj događaj podstiče na razmišljanje o značaju očuvanja kulturne i istorijske baštine u okolini Petrovaradina.

Stručnjaci objašnjavaju zašto neprekidan rad savremenih klima-uređaja može biti ekonomičniji izbor od čestog gašenja

Korišćenje klima-uređaja postaje svakodnevica u domaćinstvima kada temperature prelaze 30 stepeni. Mnogi se pitaju kako korišćenje klima-uređaja utiče na račun za struju, odnosno da li je bolje držati uređaj uključenim tokom celog dana ili ga povremeno gasiti i uključivati. Prema stručnim mišljenjima, način upotrebe ima značajan uticaj na potrošnju električne energije i konačan iznos mesečnih računa.

Način rada klima-uređaja i potrošnja energije

Moderni inverter klima-uređaji ne rade konstantno istom snagom. Kada klima rashladi prostoriju na zadatu temperaturu, kompresor automatski smanjuje intenzitet rada i koristi samo onoliko energije koliko je potrebno da održi tu temperaturu. Zbog toga, česta praksa gašenja i ponovnog uključivanja klime zapravo može biti manje efikasna. Kada se prostorija ponovo zagreje, klima-uređaj mora uložiti više energije da bi je ponovo rashladio, što rezultuje većom potrošnjom struje.

Osim toga, stručnjaci naglašavaju da je za optimalnu ekonomičnost bolje podesiti umerenu temperaturu i dozvoliti uređaju da je samostalno održava. Na taj način izbegava se nepotrebno trošenje energije koje nastaje pri svakom novom pokretanju kompresora.

Kada je bolje neprekidno koristiti klimu

Praksa pokazuje da korisnici često misle da će, ukoliko gase klimu kad napuštaju prostoriju, smanjiti troškove električne energije. Međutim, kod većine savremenih modela, kako korišćenje klima-uređaja bez čestog isključivanja tako i održavanje stabilne temperature doprinosi nižoj ukupnoj potrošnji. Štaviše, uređaj tada radi efikasnije i produžava se njegov vek trajanja.

Stručnjaci ističu da je važno klima-uređaj koristiti u skladu sa preporukama proizvođača i uvek voditi računa o ventilaciji i izolaciji prostorije. Na taj način, kako korišćenje klima-uređaja može biti prilagođeno potrebama korisnika, a potrošnja energije optimalna.

Umerena temperatura kao ključ uštede

Pored toga, preporučuje se da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude prevelika, kako bi klima-uređaj radio efikasno. Takođe, održavanje umerene temperature doprinosi udobnosti i zdravlju ukućana. Zbog toga je, pored ekonomske isplativosti, važno obratiti pažnju i na opšte uslove boravka u prostoru tokom toplih dana.

Aleksandra iz Srbije tvrdi da je doživela različit tretman u restoranu na Eviji u poređenju sa lokalnim gostima

Srpski turisti često biraju Grčku za letovanje, a destinacija ostrvo Evija postala je omiljeno mesto mnogih. Prema svedočenju Aleksandre iz Srbije, došlo je do neprijatnog iskustva u jednom restoranu u mestu Pefki na ostrvu Evija, što je izazvalo osećaj poniženja. Kako navodi, konobar je gostima iz Grčke posluživao čips i pivo u čašama sa ledom, dok je njoj i njenoj prijateljici limenku jednostavno bacio na sto, bez osnovne usluge.

Različit tretman prema gostima iz Srbije i Grčke

Aleksandra tvrdi da je godinama letovala na Eviji i da ranije nije imala problema sa gostoprimstvom. Međutim, u ovom slučaju, prema njenim rečima, doživela je da se prema njoj i njenoj prijateljici postupa drugačije nego prema domaćim gostima. Osim toga, navela je da je usluga bila znatno lošija, što je ostavilo snažan utisak.

Prema njenom opisu, dok su Grci dobijali pažljivo servirane napitke i hranu, ona i njena prijateljica su dobile limenku, bez dodatnih čaša ili leda. To je kod njih izazvalo osećaj da nisu dovoljno cenjeni kao gosti, što je dodatno pojačalo neprijatnost tokom posete restoranu.

Račun i osećaj neprijatnosti dodatno pogoršali utisak

Pored različitog načina posluživanja, Aleksandra je naglasila i da je iznos na računu bio neočekivano visok, što je dodatno doprinelo nezadovoljstvu. Na ovaj način, iskustvo koje je trebalo da bude prijatno, pretvorilo se u situaciju koju opisuje kao ponižavajuću.

Kao rezultat, Aleksandra je odlučila da podeli svoje iskustvo kako bi upozorila i druge turiste iz Srbije da mogu naići na sličan tretman, iako to nije bila njena ranija praksa na Eviji. Ipak, ističe da je ovo prvi put da se susrela sa takvom vrstom ponašanja, naglašavajući da većina njenih ranijih poseta nije bila obeležena neprijatnostima.

Grčka ostaje popularna destinacija uprkos pojedinačnim iskustvima

Zbog toga, mnogi turisti i dalje biraju Grčku zbog mora, hrane i gostoljubivosti. Ipak, iskustvo Aleksandre pokazuje da pojedinačni slučajevi mogu uticati na opšti utisak o destinaciji. Takođe, ovakve situacije podsećaju na važnost kvalitetne usluge i jednakog tretmana za sve goste, bez obzira na njihovu nacionalnost.