Anketa pokazuje da većina ne bi ponovo izabrala rad u javnom sektoru, Trumpova administracija kriva za smanjenje

Skoro dve trećine federalnih radnika u SAD izjavilo je da ne bi ponovo izabralo karijeru u javnom sektoru, navodeći smanjenje sigurnosti posla i beneficija kao glavne razloge, otkriva nedavna anketa aktivnih i penzionisanih državnih službenika.

Pozadina nezadovoljstva

Prema istraživanju koje je sproveo Nacionalni savez aktivnih i penzionisanih federalnih zaposlenih (NARFE), ovo nezadovoljstvo odražava trenutnu klimu u federalnoj administraciji, a ne žaljenje zbog izbora karijere. Administracija predsednika Trumpa je tokom prethodnih godina sprovela opsežne rezove, uključujući eliminisanje radnih mesta i oslabljenje zaštite civilnih službenika.

„Ovo su bili najgori trenuci moje karijere,“ rekao je jedan od radnika za NARFE, opisujući radne uslove kao „izuzetno neprijateljske, zbunjujuće i sa nedostatkom osnovnih resursa poput toalet papira ili sapuna“.

Reakcije i implikacije

„Bez poštovanja, bez zaštite, loše tretiranje,“ izjavio je drugi respondent ankete. Ove izjave reflektuju borbe kroz koje su mnogi prošli tokom 43-dnevne blokade vlade krajem 2025. godine, najduže u modernoj istoriji SAD. Radnici koji su smatrani esencijalnim, poput kontrolora leta, morali su da rade bez plaćanja, dok su drugi bili privremeno otpušteni.

Predsednica Evropske komisije istakla stratešku ulogu Maroka u upravljanju migracijama prema španskim enklavama

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će Evropska unija pojačati podršku Maroku kako bi sprečila ponavljanje masovnih pokušaja ulaska migranata u španske enklave. Ova izjava dolazi nakon nedavnih dešavanja u Seuti, gde je oko 50.000 migranata pokušalo da pređe granicu u protekloj nedelji, prema saopštenju.

Fon der Lajen je u odgovoru na pismo španskog premijera Pedra Sančeza navela da je Maroko ključan strateški partner Evropske unije, posebno u naporima u borbi protiv krijumčarenja migranata i ilegalnih migracija. Zbog toga je najavila mogućnost unapređenja sistema ranog upozoravanja za upravljanje granicama, kao i povećanje tehničke i finansijske podrške Maroku.

Podrška Maroku i saradnja sa Španijom

Evropska komisija smatra da saradnja sa Marokom i Španijom ima centralnu ulogu u kontroli migracionih tokova. Fon der Lajen je naglasila važnost zajedničkog delovanja, posebno u vezi sa granicama u Seuti i Melilji. Prema njenim rečima, dodatna tehnička i finansijska pomoć Maroku mogla bi da doprinese unapređenju upravljanja granicama i prevenciji budućih kriza.

Zbog posledica migrantske krize koja je pogodila Evropsku uniju, zvaničnici ističu potrebu za daljim jačanjem institucionalne saradnje i razmene informacija. Takođe, Evropska unija razmatra načine za efikasnije suzbijanje krijumčarenja migranata, što ostaje jedan od prioriteta u politici upravljanja granicama.

Migrantska kriza u Seuti i reakcije institucija

Masovni pokušaj ulaska migranata u Seutu prošle sedmice izazvao je zabrinutost u institucijama Evropske unije. Kao rezultat, Evropska komisija je istakla hitnost zajedničkog odgovora i pružanja pomoći državama članicama koje su najviše pogođene migracijama. U međuvremenu, Španija i Maroko intenzivirali su kontakte sa ciljem postizanja održivih rešenja.

Osim toga, Fon der Lajen je ukazala da će Evropska unija nastaviti da razvija partnerstva sa državama susedima radi bolje kontrole migracionih kretanja. Ujedno je naglašeno da sve mere moraju biti u skladu sa evropskim vrednostima i poštovanjem ljudskih prava.

Sledeći koraci Evropske unije u upravljanju migracijama

Evropska unija planira da u narednom periodu definiše konkretne korake za jačanje saradnje sa Marokom i drugim partnerima u regionu. Fokus ostaje na unapređenju sistema ranog upozoravanja, boljoj tehničkoj opremljenosti i finansijskoj podršci ugroženim državama članicama.

Na kraju, Evropska komisija poručuje da ostaje posvećena traženju zajedničkih i efikasnih rešenja za izazove koje donosi migracija, uz jasnu saradnju sa svim relevantnim akterima. Fon der Lajen je, u zvaničnoj izjavi, naglasila da će Evropska unija braniti svoje granice i dodatno podržati Maroko kako bi se sprečile buduće krizne situacije.

Arheolozi otkrivaju posmrtne ostatke u zapadnoj Ukrajini, obnavljajući sećanje na žrtve

U zapadnoj Ukrajini, na mestu gde su se tokom Drugog svetskog rata odigrali masovni masakri, arheološki timovi vrše ekshumaciju ljudskih ostataka. Ovi događaji su dugo vremena opterećivali odnose između Poljske i Ukrajine, dve zemlje koje danas imaju bliske veze.

Istorija i kontroverze

Prema poljskim procenama, između 1943. i 1945. godine, desetine hiljada civila je ubijeno od strane Ukrajinske Povstaničke Armije (UPA) na teritoriji koju su okupirali nacisti. Poljska ove događaje smatra genocidom nad poljskom manjinom, dok Ukrajina UPA vidi kao borce za slobodu i opisuje ove događaje kao tragediju rata u kojoj su stradali i Ukrajinci.

Karol Polejowski, zamenik predsednika Instituta za nacionalno pamćenje Poljske (IPN), izjavio je da je cilj ovih ekshumacija da se žrtvama vrati identitet – njihova imena i prezimena. Do sada je pronađeno više od 50 posmrtnih ostataka, ali identifikacija još uvek nije izvršena.

Značaj ekshumacija

Ekshumacije se odvijaju među suncokretima i šumama, gde timovi pažljivo rade na otkrivanju i dokumentovanju svakog nalaza. Na mestu jedne od masovnih grobnica postavljen je ručno izrađeni drveni krst, jedan od retkih znakova da su tu nekada živeli ljudi čiji su životi brutalno prekinuti.