Francuska beleži najvišu cenu dizela do sada, dok vlada najavljuje ciljanu pomoć samo najugroženijima

Prosečna cena dizela u Francuskoj dostigla je danas rekordnih 2,41 evra po litru. Taj podatak objavilo je Ministarstvo privrede na osnovu cena sa više od 8.700 benzinskih stanica. Cena dizela u Francuskoj je u jeku geopolitičke krize, što je dovelo do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju energentima i uticalo na rast troškova goriva širom Evrope.

Na pojedinim benzinskim stanicama dizel je danas prodavan i po ceni od 2,90 evra, približavajući se simboličnoj granici od tri evra po litru. Dosadašnji rekord zabeležen je dan ranije, što ukazuje na kontinuirani rast. Sličan trend rasta cena goriva primećen je i u Nemačkoj i Austriji, gde su takođe zabeleženi istorijski visoki nivoi.

Rast cena goriva i poređenja sa drugim vrstama

Osim dizela, i druge vrste goriva poskupele su u Francuskoj. Prosečna cena bezolovnog benzina od 95 oktana sada iznosi 2,25 evra po litru, dok je za gorivo SP95-E10 cena 2,17 evra. Ove cene su više od prethodnih maksimuma zabeleženih tokom 2022. godine i već duže od deset dana ostaju iznad starog rekorda. Takođe, prosečna cena goriva SP98 premašila je 2,28 evra, prema podacima sa više od 6.800 stanica. Kao rezultat toga, potrošači i preduzeća suočavaju se sa povećanim troškovima transporta i logistike.

Povećanje cena goriva u Francuskoj deo je šireg evropskog trenda izazvanog globalnim turbulencijama na tržištu nafte i poremećajima u snabdevanju. U Nemačkoj i Austriji, cene dizela takođe su dostigle rekordne vrednosti, što dodatno utiče na inflatorne pritiske u regionu. Uporedo sa tim, francuska vlada razmatra mere koje bi ublažile posledice za najugroženije građane.

Vladine mere i fiskalni pristup

Francuska vlada najavila je novi paket pomoći za vozače sa niskim prihodima. Prema navodima iz Ministarstva, isključena je mogućnost uvođenja opšte pomoći bez uslova, pa će podrška biti usmerena samo ka najugroženijima. Ministar zadužen za budžet, David Amijel, izjavio je da bi “otvaranje slavina” i izdvajanje milijardi evra neposredno pred predsedničke izbore donelo rizik za javne finansije. On je istakao da je predlog budžeta za 2027. godinu suprotnost populističkim merama i apelovao na poslanike da zaštite fiskalnu stabilnost države.

“Bilo bi lako otvoriti slavine za milijarde evra, ali posledice bi snosili građani i buduće generacije”, poručio je Amijel. On je ukazao da je fiskalna odgovornost prioritet, posebno u kontekstu rasta cena energenata i predstojećih izbora. Kao rezultat, vlada insistira na selektivnim merama umesto univerzalne pomoći, što ima cilj da očuva javne finansije.

Implikacije na privredu i potrošače

Visoke cene goriva u Francuskoj direktno utiču na troškove prevoza, logistike i svakodnevnog života građana. S druge strane, preduzeća se suočavaju sa povećanim operativnim troškovima, što može uticati na cene roba i usluga širom zemlje. Pored toga, kontinuirani rast cena goriva dodatno podstiče inflaciju i izaziva zabrinutost u vezi sa dugoročnom održivošću potrošnje.

Uz rekordne cene dizela u Francuskoj, evropsko tržište goriva nalazi se pod pritiskom, dok vlade u regionu balansiraju između podrške građanima i očuvanja fiskalne discipline. Očekuje se da će naredni koraci francuske vlade, kao i situacija na međunarodnom tržištu energenata, imati ključan uticaj na dalji razvoj događaja.

Rad na daljinu pao na 26 odsto IT oglasa u 2026. godini, hibridni model raste na 32 odsto

IT sektor u Srbiji beleži značajne promene u strukturi poslova, dok rad iz kancelarije postaje najzastupljeniji oblik angažmana. Prema analizi platforme HelloWorld, tokom prvih osam meseci 2026. godine samo svaki četvrti IT oglas nudi rad na daljinu, odnosno 26 odsto, što je povratak na nivo iz 2021. godine. S druge strane, rad iz kancelarije zabeležio je rast i sada čini 42 odsto svih oglasa, navodi Poslovi Infostud.

Pad rada na daljinu i rast hibridnog modela

U 2024. i 2025. godini rad na daljinu bio je ponuđen u 40 odsto IT oglasa, dok je 2021. taj procenat iznosio 26. Tokom 2026. godine, udeo remote oglasa smanjen je na 26 odsto, dok je istovremeno porastao broj oglasa koji nude hibridni rad – sa 15 odsto 2023. godine na 32 odsto u 2026. godini. Kao rezultat, hibridni model rada sve više zauzima prostor između potpunog rada od kuće i svakodnevnog odlaska u kancelariju. Osim toga, kompanije traže ravnotežu između fleksibilnosti i potrebe za timskim radom i razmenom znanja.

Struktura oglasa i konkurencija na tržištu

Rad na daljinu ostaje dominantan kod specijalizovanih IT pozicija, poput „software developer“, „full stack“, „backend“ i „frontend“ developera, kao i AI inženjera i stručnjaka za automatizaciju testiranja. Hibridni model je, međutim, sve prisutniji kod IT help desk i konsultantskih pozicija. U 2026. godini konkurencija na tržištu rada dodatno je pojačana – prosečno 64 prijave beleži se po jednom IT oglasu, što je rast sa 48 u 2025. i 41 u 2024. godini. Najveći broj prijava, čak 76 po oglasu, beleže pozicije koje podrazumevaju rad iz kancelarije.

Globalni trendovi i pozicija Srbije

Međunarodna poređenja pokazuju da se, iako Srbija zadržava viši nivo remote rada u IT sektoru, trendovi usklađuju sa globalnim kretanjima. U Sjedinjenim Američkim Državama, analiza 423.000 oglasa pokazuje da je u prvom kvartalu 2026. samo 4 odsto poslova nudilo rad na daljinu, dok je 77 odsto bilo kancelarijsko. Poređenja radi, u Srbiji je svaki četvrti IT oglas remote, dok je u SAD-u to svaki dvadesetpeti. S druge strane, evropska tržišta i dalje pokazuju veću fleksibilnost u modelima rada. Kao rezultat, srpsko IT tržište ostaje fleksibilnije od američkog, ali tendencija povratka u kancelarije je izražena. “Remote” rad sve više postaje benefit, a ne standard, posebno za pozicije koje omogućavaju nezavisnost od lokacije.

Implikacije za sektor i zaposlene

Pad udela remote poslova i rast broja kancelarijskih i hibridnih oglasa ukazuju na promenu prioriteta poslodavaca u IT sektoru Srbije. Iako potpuno rad na daljinu ostaje važan za kompanije koje posluju sa timovima iz različitih gradova i zemalja, fleksibilnost sada postaje pogodnost, a ne pravilo. Zbog toga će se buduće konkurisanje za IT pozicije sve više odvijati kroz modele koji kombinuju prisustvo u kancelariji i mogućnosti rada od kuće. Osim toga, ovakve promene mogu uticati na dinamiku zapošljavanja, razvoj timova i način razmene znanja unutar IT kompanija.

Program saradnje sa Srbijom vredan 88 miliona franaka od 2026. do 2029. godine, uz nastavak podrške ekonomskom razvoju i klimatskoj otpornosti

Švajcarska planira da od 2029. godine smanji broj zemalja za razvojnu pomoć sa 34 na 21 prioritetnu zemlju, prema odluci Saveznog veća od 24. juna 2026. godine. Ovu informaciju potvrdilo je švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova, navodeći da će prioritet biti lokalne potrebe, interesi Švajcarske i dodatna vrednost koju može da pruži.

Razvojna pomoć Švajcarske i značaj za Srbiju

U periodu 2021-2026, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) nastavila je da bude jedan od ključnih bilateralnih partnera Srbije. Program saradnje za 2022-2025. predvideo je 96,5 miliona švajcarskih franaka, usmerenih na ekonomski razvoj i zapošljavanje, demokratsko upravljanje, civilno društvo i klimatske promene. U okviru ovog programa podržane su reforme javne uprave, razvoj privatnog sektora, unapređenje dualnog obrazovanja i zelena tranzicija. Srbija nije na listi zemalja iz kojih će se Švajcarska povući do 2029. godine, što znači da razvojna pomoć ostaje značajna za domaću privredu i evropske integracije.

Nova strategija međunarodne saradnje i raspodela sredstava

Od 2026. godine, saradnja ulazi u novu fazu kroz Program saradnje za 2026-2029, vredan oko 88 miliona švajcarskih franaka. Prioriteti uključuju demokratsko lokalno upravljanje, dalji razvoj civilnog sektora, ekonomski rast, zapošljavanje i klimatsku otpornost gradova. Kao rezultat, Švajcarska predviđa da SECO (Državni sekretarijat za ekonomska pitanja) preuzme odgovornost za saradnju sa Evropskom unijom, Zapadnim Balkanom i određenim azijskim zemljama, dok će se SDC više koncentrisati na zemlje sa niskim prihodima. U međuvremenu, priprema se nova Strategija međunarodne saradnje za period 2029-2032, čiji nacrt treba da bude gotov do februara 2027. godine.

Promene u multilateralnoj pomoći i istorijska perspektiva

SDC planira i da smanji broj multilateralnih organizacija koje podržava sa 24 na 18. Osim toga, Švajcarska će nastaviti humanitarnu pomoć u šest područja pogođenih dugotrajnim krizama, iako se ona ne nalaze među prioritetnim zemljama. Od početka saradnje 1991. do 2026. godine, Švajcarska je Srbiji obezbedila više od 650 miliona švajcarskih franaka finansijske podrške, uz poseban fokus na podršku evropskim integracijama i jačanju ekonomskih i institucionalnih kapaciteta. Ove promene u okviru razvojne pomoći odražavaju globalne trendove usmeravanja resursa na najsiromašnije zemlje, ali istovremeno potvrđuju da Srbija ostaje među prioritetima švajcarske međunarodne saradnje do najmanje 2029. godine.