Posle napornog radnog dana mnogi se osećaju iscrpljeno, napeto i bez energije. Rokovi, sastanci i brojne obaveze mogu ostaviti trag, pa nije neobično da se stres prenese i u vreme koje bi trebalo da bude namenjeno odmoru. Dobra vest je da nekoliko jednostavnih navika može pomoći da se telo i um lakše opuste.

Napravite kratku pauzu između posla i privatnog vremena

Ako radite od kuće ili se tek vraćate sa posla, odvojite desetak minuta za „prelaz“. Kratka šetnja, presvlačenje ili nekoliko minuta u tišini mogu pomoći da napravite jasnu razliku između poslovnih obaveza i slobodnog vremena.

Pokrenite telo

Ne morate odmah na intenzivan trening. Dovoljno je 20 do 30 minuta lagane šetnje, vožnje bicikla ili istezanja. Fizička aktivnost podstiče lučenje endorfina, hormona koji doprinose boljem raspoloženju i smanjenju osećaja stresa.

Ograničite vreme pred ekranima

Posle celog dana provedenog uz računar ili telefon, dodatni sati na društvenim mrežama mogu povećati mentalni umor. Pokušajte da deo večeri provedete bez ekrana i posvetite se aktivnostima koje vas opuštaju.

Obratite pažnju na disanje

Nekoliko minuta sporog i dubokog disanja može pomoći da se organizam smiri. Udahnite kroz nos, zadržite dah nekoliko sekundi, a zatim polako izdahnite kroz usta. Ovu vežbu možete ponoviti nekoliko puta.

Razgovarajte sa bliskim ljudima

Podeliti utiske sa partnerom, članom porodice ili prijateljem često može biti korisno. Razgovor može pomoći da lakše sagledate situaciju i smanjite osećaj opterećenosti.

Ne preskačite kvalitetan san

Dovoljno sna jedan je od najvažnijih faktora za oporavak organizma. Stručnjaci preporučuju da odrasli uglavnom spavaju između sedam i devet sati tokom noći kako bi telo i mozak imali dovoljno vremena za regeneraciju.

Pronađite aktivnost koja vas ispunjava

Čitanje, slušanje muzike, baštovanstvo, kuvanje ili neki hobi mogu biti odličan način da skrenete misli sa poslovnih obaveza. Aktivnosti koje vas raduju doprinose osećaju zadovoljstva i lakšem opuštanju.

Stres je sastavni deo svakodnevnog života i nije ga moguće potpuno izbeći. Ipak, uz nekoliko zdravih navika moguće je ublažiti njegove posledice i kvalitetnije provoditi vreme nakon posla. Ako osećaj stresa traje dugo, postane veoma intenzivan ili počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje, korisno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Pušenje, refluks i ekstremne temperature pića najčešći su uzroci problema sa glasnicama kod žena

Mnoge žene svakodnevno zanemare zdravlje grla i glasnica, iako su one ključne za komunikaciju. U Srbiji, prema rečima prof. dr Sanje Krejović, specijaliste iz Klinike za ORL Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, navike poput pušenja, zloupotrebe glasa i konzumiranja pića ekstremnih temperatura često povećavaju rizik od bolesti grla i glasnica. Ovaj problem pogađa sve žene, ali posebno one koje rade u profesijama gde je glas osnovni alat. Prvi simptomi mogu biti promuklost, osećaj knedle ili zamor prilikom govora. Kada se ovi simptomi zanemare, mogu ukazivati na ozbiljna stanja koja zahtevaju stručnu pomoć.

Pre svega, pušenje predstavlja najveći rizik za zdravlje grla i glasnica. Kako objašnjava prof. dr Krejović: „Pušenje je faktor rizika broj jedan za nastanak onkoloških bolesti u našoj regiji”. Osim toga, pasivno pušenje je opasno, naročito za žene i decu. Elektronske cigarete i popularni vejp takođe nisu bezbedni. Doktorka ističe: „Studije su pokazale da je upotreba vejpa podjednako štetna za grlo i glasne žice kao i konzumacija klasičnih cigareta.”

Navike koje povećavaju rizik za zdravlje grla i glasnica

Mnoge žene često zaborave da vikanje, pevanje na koncertima ili utakmicama može izazvati pucanje kapilara na glasnicama. Zbog toga, glas može postati promukao i dublji, a kod ponavljanja ovih navika nastaju takozvani „pevački čvorići” (zadebljanja na glasnicama slična žuljevima). Dugotrajno pušenje kod žena vodi do otoka glasnica, što dodatno otežava disanje.

Osim toga, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), odnosno vraćanje želudačne kiseline u grlo, često ostaje neprimećena. Prof. dr Krejović ističe: „Refluksna bolest je jednako kao i pušenje faktor rizika za nastanak karcinoma laringsa. Imamo pacijente koji nikada nisu pušili, a nažalost su dobili karcinom glasnica baš na bazi refluksne bolesti.” Simptomi refluksa kod žena nisu uvek praćeni osećajem gorušice. Takođe, mogu se javiti knedla u grlu, grebanje, žarenje ili nelagodnost.

Kako navike utiču na glasnice i šta žene mogu da urade

Ekstremne temperature pića su još jedan čest uzrok problema sa glasnicama. Zapravo, i previše topli i previše hladni napici mogu dovesti do iritacije. Prof. dr Krejović savetuje: „Da bismo sačuvali glasnice i sprečili komplikacije sa gorušicom, trebalo bi da u potpunosti izbegavamo napitke i hranu koji su previše topli, previše hladni ili previše začinjeni.”

Pored toga, održavanje vlažnosti sluznice je izuzetno važno. „Za dobar glas neophodna je vlažna i zdrava sluznica. Zato je važno da unosimo što više tečnosti, idealno vode”, dodaje doktorka Krejović. Na taj način, možemo smanjiti rizik od iritacija i promena na glasnicama.

Žene koje primete promuklost, hroničnu nelagodnost ili osećaj knedle u grlu nikada ne treba da ignorišu ove simptome. Rano prepoznavanje i obraćanje lekaru može biti presudno za očuvanje zdravlja grla i glasnica.

Na kraju, preporuka stručnjaka je da izbegavate pušenje i boravak u zadimljenim prostorijama. Takođe, važno je ne vikati, ne pevati na pun stomak i ne konzumirati pića ekstremnih temperatura. Redovan unos vode tokom dana pomaže očuvanju vlažnosti i zdravlja sluznice.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Smeh je univerzalni jezik koji razumeju ljudi širom sveta. Iako ga najčešće povezujemo sa dobrim raspoloženjem i zabavom, naučnici su poslednjih godina otkrili da iskren osmeh i smeh imaju mnogo dublji uticaj na organizam nego što se nekada mislilo. Tokom samo nekoliko sekundi smejanja u telu se pokreće čitav niz reakcija koje mogu pozitivno uticati na srce, mozak, imunitet i nivo stresa.

Naravno, smeh nije lek koji može da zameni terapiju ili izleči ozbiljne bolesti, ali sve više istraživanja potvrđuje da predstavlja važan saveznik dobrog fizičkog i mentalnog zdravlja.

Mozak oslobađa hormone sreće

Kada se iskreno smejemo, mozak počinje da oslobađa endorfine – supstance koje se često nazivaju hormonima sreće. Oni doprinose osećaju zadovoljstva, opuštenosti i boljeg raspoloženja.

Istovremeno, može doći do smanjenja nivoa hormona stresa, poput kortizola, zbog čega se mnogi ljudi nakon dobrog smeha osećaju mirnije i rasterećenije.

Srce i krvni sudovi imaju koristi

Tokom smeha ubrzava se rad srca, disanje postaje intenzivnije, a krvni sudovi se privremeno šire. Nakon toga organizam ulazi u fazu opuštanja, što može doprineti boljoj cirkulaciji.

Stručnjaci smatraju da redovno smejanje može imati pozitivan efekat na zdravlje kardiovaskularnog sistema kao deo ukupno zdravog načina života.

Jača društvene veze

Smeh nije važan samo zbog fizičkih reakcija u organizmu. Ljudi koji se zajedno smeju često razvijaju jači osećaj poverenja i bliskosti.

Zbog toga zajednički trenuci ispunjeni humorom mogu doprineti kvalitetnijim odnosima u porodici, među prijateljima, ali i na radnom mestu.

Pomaže u ublažavanju bola

Endorfini koji se oslobađaju tokom smeha imaju i prirodno analgetsko dejstvo. Zbog toga pojedini ljudi nakon gledanja omiljene komedije ili razgovora sa dragim osobama prijavljuju da lakše podnose manje bolove ili nelagodnost.

To, naravno, ne znači da smeh može zameniti medicinsku terapiju, ali može biti koristan kao dopuna koja poboljšava opšte raspoloženje.

Aktivira veliki broj mišića

Dok se smejemo, aktiviraju se mišići lica, stomaka, dijafragme, pa čak i ramena. Kod intenzivnog smeha broj aktivnih mišića može biti iznenađujuće veliki.

Posle nekoliko minuta iskrenog smeha mnogi osećaju prijatan umor, upravo zbog toga što je telo bilo fizički aktivno.

Može poboljšati imunitet

Pojedina istraživanja ukazuju da pozitivne emocije i smeh mogu imati povoljan uticaj na rad imunog sistema. Iako naučnici i dalje proučavaju koliko je taj efekat dugoročan, smatra se da smanjenje stresa doprinosi boljem funkcionisanju odbrambenih mehanizama organizma.

Zbog toga se dobro raspoloženje sve češće posmatra kao jedan od faktora koji mogu doprineti očuvanju zdravlja.

Smeh je „zarazan“ s razlogom

Sigurno ste primetili da je mnogo lakše nasmejati se kada to rade i ljudi oko vas. Naučnici smatraju da je razlog u tome što naš mozak automatski prepoznaje izraze lica drugih ljudi i podstiče sličnu reakciju.

Upravo zato se smeh često širi kroz grupu gotovo trenutno, čak i kada niko ne zna kako je sve počelo.

Koliko smeha je dovoljno?

Ne postoji propisana „dnevna doza“ smeha, ali stručnjaci ističu da svaka prilika za iskreno uživanje, druženje i humor može imati pozitivan efekat na psihičko stanje.

Gledanje omiljene komedije, razgovor sa prijateljima, igra sa decom ili kućnim ljubimcem i svakodnevne situacije koje nas iskreno nasmeju mogu biti jednostavan način da smanjimo napetost i unesemo više radosti u dan.

Iako smeh nije čudesan lek, nauka danas jasno pokazuje da njegovi efekti nisu samo prolazni osećaj zadovoljstva. On pokreće složene procese u organizmu, pomaže da se lakše nosimo sa stresom, podstiče povezivanje sa drugim ljudima i doprinosi boljem opštem osećaju. Zato stara izreka da je smeh pola zdravlja možda ima mnogo više istine nego što se nekada verovalo.