Strategija predviđa veća ulaganja u zaštitu životne sredine, usklađivanje sa EU standardima i privlačenje međunarodnih fondova

Vlada Srbije usvojila je Zelenu agendu Srbije do 2033. godine, sa fokusom na klimu i dekarbonizaciju. Ova strategija, objavljena u Službenom glasniku, predviđa integraciju ciljeva održivog razvoja, zaštite prirodnih resursa i unapređenja kvaliteta života svih građana.

Detalji Zelene agende Srbije do 2033.

Strategija obuhvata ciljeve kao što su smanjenje zagađenja, zaštita biodiverziteta, razvoj cirkularne ekonomije, unapređenje ekosistema i održiv ruralni razvoj. Osim toga, važan deo predstavlja usklađivanje sa evropskim propisima i standardima, kao i izrada mehanizama za praćenje sprovođenja mera. Kao rezultat, ova strategija ima za cilj da podrži napore Srbije u postizanju ugljenične neutralnosti do kraja perioda koji pokriva.

Povećanje finansijskih izdvajanja i međunarodna podrška

U okviru Zelene agende Srbije do 2033, predviđa se povećanje budžetskih izdvajanja za zaštitu životne sredine. Vlada planira i aktivno privlačenje sredstava iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih izvora. Ova finansijska podrška je ključna za izgradnju potrebne infrastrukture i sprovođenje mera zaštite okoline. Uporedo sa tim, strategija je u vezi sa integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom Srbije do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine. Takođe, prethodila joj je realizacija Nacionalnog programa zaštite životne sredine za period 2010-2019, koji je postavio osnove za napredak u ekološkim politikama.

Usklađivanje sa EU i dugoročne implikacije

Zelena agenda Srbije do 2033. godine nastala je u skladu sa Sofijskom deklaracijom, koju je Srbija potpisala novembra 2020. godine. Na taj način, Srbija jača svoje obaveze prema evropskim integracijama i standardima održivog razvoja. Strategija ima za cilj stvaranje mehanizama za praćenje sprovođenja mera, što doprinosi transparentnosti i efikasnosti javnih politika. Konačno, povezivanje sa drugim strateškim dokumentima javnih politika osigurava sinhronizovan pristup razvoju energetike, zaštiti životne sredine i ruralnom razvoju. Očekuje se da će sprovođenje Zelene agende Srbije do 2033. doprineti boljem kvalitetu života, smanjenju zagađenja i jačanju konkurentnosti privrede.

Američka dozvola omogućava nastavak ugovora između Janafa i NIS-a, uz rezervisani kapacitet do avgusta 2026. godine

Jadranski naftovod (Janaf) je dobio novu licencu od američke Kancelarije za kontrolu imovine u inostranstvu (OFAC) za nastavak transporta nafte ka Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. avgusta 2026. godine. Ova OFAC dozvola produžava mogućnost sprovođenja ugovora koji predviđa rezervisani transportni kapacitet od ukupno deset miliona tona sirove nafte. Nova licenca izdana je 31. jula i važi četiri nedelje, što pokazuje nastavljenu neizvesnost zbog sankcija prema ruskom energetskom sektoru, koje su na snazi od početka 2025. godine.

Janaf i NIS imaju ugovor o transportu sirove nafte za period od početka 2024. do kraja 2026. godine. Ugovorom je predviđen rezervisani kapacitet od deset miliona tona nafte po principu „puno za prazno“. To znači da NIS plaća dogovoreni kapacitet nezavisno od toga da li ga u potpunosti koristi. Takav model obezbeđuje stabilnost prihoda za Janaf, ali i nosi rizik u slučaju prekida dozvola ili promena regulative.

OFAC licenca i uticaj američkih sankcija na transport nafte

Američko Ministarstvo finansija uvelo je sankcije ruskom energetskom sektoru zbog rata u Ukrajini, što je obuhvatilo i NIS, većinski u vlasništvu ruskog Gasproma. Kao rezultat, Janaf za nastavak izvršavanja ugovora mora da dobija posebne dozvole američkih institucija. OFAC je do sada izdavao uzastopne licence za periode od februara do oktobra 2025, kao i od kraja decembra 2025. do 31. jula 2026. Najnovija dozvola omogućava realizaciju ugovora za još četiri nedelje, do kraja avgusta 2026.

Kratko trajanje nove licence ukazuje na nastavak regulatorne neizvesnosti. To je značajan rizik za Janaf, budući da se radi o ugovorenom kapacitetu od deset miliona tona sirove nafte. Nastavak saradnje zavisiće od daljih odluka OFAC-a i ukupnih geopolitičkih okolnosti. S druge strane, redovno produžavanje licenci omogućava stabilnost snabdevanja Srbije sirovom naftom preko Janafa, što je ključno za energetsku bezbednost zemlje.

Operativni i tržišni značaj ugovora Janaf–NIS

Janaf je u saopštenju naveo da će nastaviti da prati razvoj događaja i održava kontakt sa NIS-om, regulatornim telima i ostalim relevantnim učesnicima. Prema dosadašnjem ugovoru, garantovan transportni kapacitet donosi izvestan prihod, ali istovremeno izlaže Janaf riziku od mogućih izmena američkih dozvola. Osim toga, prolongirana neizvesnost može uticati i na planiranje budućih investicija i strateških odluka obe kompanije.

U sektoru transporta nafte, ovakve dozvole su postale ključne za nastavak poslovanja sa partnerima iz zemalja pod sankcijama. Zbog toga, odluke OFAC-a direktno oblikuju tokove sirove nafte u regionu. Pozicija Janafa kao glavnog transportera za NIS ostaje stabilna, ali zavisi od međunarodnih odnosa i regulatornih promena.

Konačno, uprkos izazovima, ugovor između Janafa i NIS-a ostaje važan za održanje energetskog snabdevanja Srbije i stabilnost prihoda Janafa. Dalji razvoj situacije zavisiće od odluka američkih regulatora i geopolitičkih uslova.

Prerađivačka industrija evrozone dostiže najviši nivo PMI od 2022, ali rast proizvodnje usporava zbog slabije izvozne tražnje i otpuštanja

Industrija evrozone zabeležila je u julu rast indeksa menadžera nabavke (PMI) na 51,9 poena, što predstavlja najviši nivo od aprila 2022. godine. Podaci agencije S&P Global pokazuju da je prerađivačka proizvodnja dostigla maksimum u poslednje četiri i po godine, ali slabost tražnje i dalje utiče na dugoročnu održivost ovog oporavka.

Vrednost indeksa PMI za prerađivačku industriju evrozone povećana je sa 51,4 poena u junu na 51,9 poena u julu. To jasno ukazuje na ekspanziju sektora, jer vrednosti iznad 50 poena označavaju rast privredne aktivnosti. Istovremeno, indeks proizvodnje porastao je sa 51,7 na 52,9 poena, dostigavši tako najviši nivo od marta 2022. godine. Ipak, izveštaj naglašava da je ovaj rast uglavnom posledica realizacije zaostalih narudžbina iz prethodnih meseci.

Rast proizvodnje uz slabiju tražnju i otpuštanja

Iako industrija evrozone beleži napredak, izvozna tražnja ostaje ograničena, posebno u državama kao što su Francuska, Španija, Italija i Austrija. Fabrike su povećale proizvodnju, ali nisu zabeležile rast novih porudžbina. Zbog toga, kompanije su nastavile da smanjuju broj zaposlenih, što jasno ukazuje na nesigurnu perspektivu za naredni period.

Pored toga, rast cena sirovina usporio je i sada se nalazi na najnižem nivou u poslednjih pet meseci. Takođe, proizvođačke cene rastu najsporijim tempom još od marta, što donekle ublažava pritiske na troškove, ali ne doprinosi ubrzanju oporavka.

Analiza rezultata i izgled za naredni period

Prema rečima glavnog ekonomiste agencije S&P Global, Kris Vilijamson, evropske fabrike trenutno uživaju izvestan „letnji zamah“. Ipak, on upozorava da bi oporavak industrije mogao da oslabi već tokom jeseni, ukoliko ne dođe do rasta novih porudžbina. „Industrija evrozone beleži rast PMI, ali bez oporavka tražnje ne možemo govoriti o održivom rastu,“ istakao je Vilijamson.

S druge strane, činjenica da je indeks PMI prerađivačke industrije u julu ponovo iznad granične vrednosti od 50 poena ohrabruje posmatrače tržišta. Ipak, slab izvoz i otpuštanja zaposlenih ukazuju na potrebu za dodatnim stimulansima i dugoročnim strateškim pristupom državnih politika kako bi se osigurao stabilan rast sektora.

Na kraju, rast industrijske proizvodnje u evrozoni u julu predstavlja pozitivan signal, ali ograničena tražnja i dalje ugrožava puni oporavak ovog ključnog sektora evropske privrede. Dalji razvoj zavisiće od dinamike novih porudžbina i održanja indeksa PMI na ekspanzivnom nivou.