Sveti Ilija Gromovnik, jedan od najvećih proroka, obeležava se posebnim običajima i verovanjima kod Srba

Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sveti Ilija Gromovnik 2. avgusta, a ovaj datum nosi posebnu simboliku u narodnoj tradiciji. Za običaji za Svetog Iliju vezuju se brojna verovanja, a jedan od njih uključuje upotrebu određene namirnice tokom prazničnog obroka. Iako mnogi vernici nisu upoznati sa svim detaljima, praznik ima dugu tradiciju i značaj u srpskoj kulturi.

Običaji za Svetog Iliju u narodnoj tradiciji

Prema predanju, Sveti Ilija bio je prorok iz 9. veka pre naše ere, poznat po čudima koja su mu pripisana. On se pominje u Talmudu, Bibliji i Kuranu, a u narodu se veruje da je kroz njega Bog činio čuda kao što su spuštanje vatre s neba i vaskrsenje. Osim toga, veruje se da je u raj ušao živ, „ognjem“. Svake godine 2. avgusta, vernici se okupljaju i obeležavaju ovaj praznik uz poštovanje tradicionalnih običaja.

Simbolika praznika i verovanja

Jedan od najpoznatijih običaja za Svetog Iliju odnosi se na praćenje vremenskih prilika i prirodnih pojava. Na taj dan, narod veruje da se Sveti Ilija vozi po nebu u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina, prema tradiciji, predstavlja tutnjavu njegovih kola. Kada na praznik grmi, veruje se da Sveti Ilija „gađa đavole“, pa se tada ne preporučuje krštenje jer se smatra da đavo beži pod krst, u koji grom ne udara.

Posebna namirnica i običaj prazničnog obroka

Pored verovanja vezanih za prirodne pojave, običaji za Svetog Iliju uključuju i pripremu posebne hrane. Jedna namirnica se tradicionalno jede na praznik, ali mnogi vernici nisu upoznati sa ovim detaljem. Takođe, običaj nalaže da se posebno obrati pažnja na mesto gde grom udari tokom praznika, jer se smatra da to ima simboličko značenje. Na taj način, praznik Svetog Ilije spaja duhovne vrednosti i narodne običaje, koji se prenose generacijama.

Osim toga, Sveti Ilija ima važno mesto u narodnoj svesti, kao zaštitnik i simbol snage. Vernici, ali i svi koji poštuju tradiciju, svake godine obeležavaju ovaj praznik uz poštovanje običaja za Svetog Iliju, čuvajući tako deo bogatog kulturnog nasleđa.

Najduža zadržavanja bilježe se na graničnom prelazu Batrovci, dok na naplatnim rampama trenutno nema gužvi

Poslednji dan prvog avgustovskog vikenda doneo je pojačan intenzitet saobraćaja na srpskim putevima, a posebno je izražen tranzitni talas duž Koridora 10. Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), vozači mogu očekivati veće gužve na graničnim prelazima, dok su naplatne rampe i teretni terminali za sada bez zadržavanja.

Na osnovu informacija Uprave granične policije od 5.15 časova, zadržavanja na putničkim terminalima pri izlasku iz zemlje trenutno traju od 20 minuta do sat vremena. Najduže zadržavanje zabeleženo je na graničnom prelazu Batrovci, gde vozači čekaju oko sat vremena. Međuprostor je popunjen, a u funkciji su četiri saobraćajne trake.

Gužve na graničnim prelazima i stanje na terminalima

Na graničnom prelazu Gradina putnička vozila čekaju oko 20 minuta, pri čemu je u funkciji sedam traka. Na graničnom prelazu Preševo, gde je otvoreno osam traka, prosečno vreme čekanja na izlazu iz Srbije je oko pola sata. S druge strane, na teretnim terminalima nema zadržavanja, kao ni na naplatnim stanicama duž auto-puteva u Srbiji.

AMSS ističe da je Koridor 10 u oba smera maksimalno opterećen zbog velikog tranzitnog talasa. Kao rezultat toga, očekuju se velike gužve na prelazima ka istoku i zapadu Evrope, posebno tokom vrhunca letnje turističke sezone.

Preporuke za vozače tokom letnje sezone

Iz AMSS-a savetuju vozače da zbog visokih temperatura prave pauze na svaka dva sata, po mogućstvu u hladu. Na taj način se rashlađuju vitalni sklopovi vozila i obezbeđuje bezbednije putovanje. Osim toga, važno je redovno pratiti informacije o stanju na putevima i graničnim prelazima, kako bi se izbegla nepotrebna čekanja.

Trenutna situacija na Koridoru 10 zahteva dodatnu pažnju svih učesnika u saobraćaju. Pored toga, AMSS će nastaviti sa redovnim izveštavanjem vozača o stanju na putevima i eventualnim promenama u zadržavanjima na graničnim prelazima. Vozačima se preporučuje da planiraju putovanja u skladu sa najnovijim informacijama i da budu spremni na moguće gužve tokom letnjeg tranzitnog perioda.

RHMZ upozorava na dugotrajni toplotni talas, crveni meteoalarm i visoke temperature, posebno opasne tokom noći

Toplotni talas u Srbiji nastavlja da jača, sa maksimalnim temperaturama koje dostižu i do 40 stepeni Celzijusa, upozorio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). Prema zvaničnim podacima, crveni meteoalarm je proširen na više regiona, dok su građani obavešteni putem SMS poruka o opasnosti dugotrajnog i intenzivnog toplotnog talasa.

Prognoze pokazuju vrhunac toplotnog talasa

Talas visokih temperatura biće najizraženiji u periodu od 5. do 8. avgusta, kada se u većini mesta očekuju maksimalne dnevne temperature oko 40 stepeni. Prema izjavi pomoćnika direktora RHMZ-a Gorana Mihajlovića, vrućine predstavljaju ozbiljnu opasnost, posebno jer su predviđene i tropske noći u većim gradovima. Tokom tih noći temperatura neće padati ispod 20 stepeni, a minimalne vrednosti će se kretati između 20 i 24 stepena.

„Četrdeset stepeni svakako jeste značajno iznad prosečnih vrednosti i ovaj toplotni talas spada u kategoriju opasnih pojava. Saveti koji se ovih dana ponavljaju možda deluju jednostavno, ali su veoma važni i upravo zahvaljujući njima lakše ćemo pregurati ovaj period“, izjavio je Goran Mihajlović.

Tropske noći i toplotna ostrva opterećuju stanovništvo

Prema rečima Mihajlovića, poseban izazov predstavljaju tropske noći, kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni Celzijusa. U urbanim sredinama, poznatim kao toplotna ostrva, usled betona, saobraćaja i zgrada, temperatura može biti i nekoliko stepeni viša nego što se meri zvanično. „U narednim danima minimalne temperature kretaće se između 20 i 24 stepena, posebno u velikim gradovima. To dodatno opterećuje organizam, jer je noć vreme kada telo treba da se odmori i obnovi“, naveo je Mihajlović.

Očekuje se osveženje krajem prve dekade avgusta

RHMZ procenjuje da bi kraj prve dekade avgusta mogao doneti promenu vremena. „Prema sadašnjim prognozama gotovo je izvesno da će krajem prve dekade avgusta sa zapada stići svežiji vazduh. Temperatura će biti niža za pet do sedam stepeni, što će građanima svakako prijati. Tada više nećemo imati tropske noći, a povećavaju se šanse za lokalne pljuskove i grmljavinu“, izjavio je Mihajlović. Ipak, pad temperature neće biti nagao, a osveženje neće zahvatiti sve krajeve Srbije istovremeno.

Uticaj na poljoprivredu i hidrološku situaciju

Mihajlović je istakao da će padavine biti značajne za poljoprivrednike, posebno u Vojvodini, gde je tokom jula zabeleženo znatno manje kiše nego što je uobičajeno. „Južnije od Save i Dunava količina padavina uglavnom je bila u granicama proseka, ali je u Vojvodini, naročito na severu Banata i Bačke, bilo znatno manje kiše. To se odrazilo i na veoma lošu hidrološku situaciju, pa beležimo rekordno niske vodostaje Dunava“, rekao je Mihajlović.

Prema podacima RHMZ-a, ovo leto će sigurno biti među najtoplijima, ali će konačna ocena biti moguća tek nakon završetka avgusta i kompletne analize. U međuvremenu, građanima se savetuje dodatni oprez, posebno tokom najtoplijih dana i tropskih noći.