Za lečenje četvoromesečne Jane Aćimović u Nemačkoj prikupljeno je više od 1.075.000 evra, a roditelji su poslali zahvalnu poruku.

Četvoromesečna Jana Aćimović iz Užica, koja boluje od retke bolesti osteopetroze, uskoro odlazi na lečenje u Ulm u Nemačkoj. Prema saopštenju porodice, država Srbija je uplatila prvu ratu od 546.000 evra, dok su građani, privrednici i javne ličnosti prikupili još 675.000 evra. Zahvaljujući zajedničkim naporima, za lečenje je obezbeđeno više od potrebnih 1.075.000 evra, koliko je Univerzitetska klinika u Ulmu procenila da će biti dovoljno.

Roditelji su saopštili da će Jana putovati u Ulm, gde će joj biti urađena transplantacija matičnih ćelija. Bolest sa kojom se Jana bori retka je genetska mutacija koja zahteva kompleksno lečenje, a transplantacija predstavlja jedinu šansu za njen oporavak. Zbog toga je bila potrebna hitna reakcija celog društva kako bi se sredstva prikupila u što kraćem roku.

Prikupljanje sredstava za lečenje u Ulmu

Akciju za prikupljanje novca pokrenuli su brojni građani, ali i privrednici, javne ličnosti i deca iz cele Srbije. Zahvaljujući ogromnoj podršci, sredstva su prikupljena u izuzetno kratkom roku. Prema zvaničnim informacijama, država Srbija je juče uplatila prvu ratu, dok je ostatak novca obezbeđen putem humanitarnih akcija. Na taj način je omogućeno da Jana ode na lečenje u Ulm u optimalnom roku.

Roditelji su posebno istakli značaj podrške i solidarnosti, navodeći da su dirnuti velikim odzivom ljudi iz cele zemlje. Kako su poručili, Jana je sada dobila priliku za život zahvaljujući zajedničkim naporima svih koji su učestvovali u akciji.

Šta očekuje Janu u Ulmu

Univerzitetska klinika u Ulmu specijalizovana je za lečenje retkih bolesti kod dece, uključujući osteopetrozu. Jana će tamo biti podvrgnuta transplantaciji matičnih ćelija, što je jedina terapija koja može zaustaviti napredovanje bolesti. Ova intervencija zahteva visok nivo stručnosti i značajna finansijska sredstva, pa je važno što su svi troškovi sada pokriveni.

Osim toga, roditelji su zahvalili svima koji su pomogli, ističući da bez podrške građana, država i organizacija ne bi bilo moguće obezbediti neophodna sredstva. Njihova poruka je da zajedništvo i solidarnost mogu doneti promenu čak i u najtežim životnim trenucima.

Na kraju, zahvaljujući brzoj reakciji države i građana, Jana Aćimović sada ima priliku da se bori protiv svoje retke bolesti uz najbolju moguću medicinsku negu.

Događaj u galeriji Etno mreže na Beogradskoj tvrđavi posetiocima je ponudio autentičan susret sa srpskom tradicijom.

Događaj kulturno nasleđe u kadrovima tvrđave održan je danas u galeriji Etno mreže u Kuli Zindan kapije na Beogradskoj tvrđavi. Posetioci su imali priliku da kroz izložbenu postavku, demonstracije starih tehnika i kreativne radionice dožive kulturno nasleđe Srbije na autentičan način. Takođe, interesovanje je izazvalo fotografisanje u elementima srpske narodne nošnje, što je omogućilo svakom gostu da ponese ličnu uspomenu sa jednog od najprepoznatljivijih mesta u prestonici.

Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da galerija nudi poseban kulturni doživljaj. Prema njenim rečima, najlepša uspomena sa putovanja nije samo fotografija, već priča koju nosimo sa sobom. “Ako naši gosti ponesu fotografiju u srpskoj nošnji u London, Pariz, Šangaj ili Njujork, sa njom putuje i deo naše kulture. To je možda najlepši način da čuvamo nasleđe, tako što ćemo na savremen način da ga podelimo sa svetom. Kada kulturno nasleđe pretvorimo u autentičan turistički doživljaj, istovremeno čuvamo tradiciju, obogaćujemo turističku ponudu, promovišemo Srbiju i podržavamo žene i lokalne zajednice koje tu tradiciju čuvaju”, naglasila je Jovanović.

Beogradska tvrđava kao susret tradicije i savremenog turizma

sa Kula Zindan kapijom predstavlja jednu od najposećenijih turističkih lokacija u Srbiji. Ovaj prostor omogućava poseban susret istorije, kulturnog nasleđa i savremenih turističkih iskustava. Osim toga, događaj „kulturno nasleđe u kadrovima tvrđave“ dodatno je osvetlio značaj čuvanja narodnih običaja i umetnosti kroz praktične radionice. Na taj način, tradicija postaje deo svakodnevnog života i savremenih trendova u turizmu.

Višnja Rakić, pomoćnica ministra turizma i omladine, naglasila je da se materijalno kulturno nasleđe može obnoviti i zaštititi, dok nematerijalno nasleđe zahteva stalan rad i prenošenje sa generacije na generaciju. “Posebno me raduje što među mladima postoji veliko interesovanje za ovakve sadržaje, jer upravo u tome vidimo najveću vrednost i najveći uspeh, u tome da imamo mlade koji žele da upoznaju i nastave da neguju našu tradiciju. Uverena sam da im ostavljamo bogato nasleđe, ali i odgovornost da ga čuvaju, razvijaju i prenose dalje. Zato je Ministarstvo turizma i omladine sa zadovoljstvom podržalo ovaj događaj”, izjavila je Rakić.

Šta poručuju organizatori događaja

Događaj je realizovan u saradnji Etno mreže, Beogradske tvrđave i Ministarstva turizma i omladine. Cilj je bio da se tradicionalno nasleđe Srbije predstavi domaćim i stranim posetiocima na savremen, interaktivan i vizuelno atraktivan način. Pre svega, događaj kulturno nasleđe u kadrovima tvrđave šalje jasnu poruku da narodna nošnja nije samo odeća, već deo identiteta i kulturnog pamćenja jednog naroda. Kada se tradicija približi ljudima, omogućava im se da je dožive i podele sa drugima. Tako tradicija postaje živ deo savremenosti, a ne samo uspomena na prošlost.

Kroz ovakve inicijative, organizatori žele da podrže zajednice koje čuvaju srpsku tradiciju i da istovremeno unaprede turističku ponudu Srbije. Na taj način, kulturno nasleđe u kadrovima tvrđave postaje spoj autentičnih vrednosti i savremenih iskustava za sve posetioce.

Manifestacija Miholjski susreti sela održana je u Mačvanskom Metkoviću, gde su kazandžije i ljubitelji mačvanskih specijaliteta uživali u tradicionalnim takmičenjima.

Tradicionalna manifestacija Miholjski susreti sela u Metkoviću okupila je veliki broj meštana i posetilaca u Mačvanskom konaku, gde su se tokom dana smenjivali zvuci razgovora, miris vatre i ukus domaće rakije. U ambijentu mačvanske ravnice, vredne kazandžije su još u ranim jutarnjim satima započele sa pripremom, dok su majstori pokazivali svoje umeće u pečenju rakije, čuvajući veštine koje se u ovom kraju prenose s generacije na generaciju.

Kako je istakao Miroslav Erić iz MZ Mačvanski Metković, ovogodišnji Miholjski susreti sela u Metkoviću održani su uz podršku Ministarstva za brigu o selu i predstavljaju važan trenutak za lokalnu zajednicu. “Imali smo i seoski višeboj u pet disciplina”, naveo je Erić, naglašavajući takmičarski duh i zajedništvo koje manifestacija podstiče među učesnicima.

Takmičenje u pripremi rakije okupilo najbolje kazandžije

Posebnu pažnju posetilaca privuklo je takmičenje u pripremi rakije, gde su iskusni kazandžije pokazali znanje i veštinu koja je karakteristična za ovaj deo Mačve. Takođe, posetioci su imali priliku da degustiraju autentične mačvanske specijalitete, što je dodatno obogatilo doživljaj manifestacije. Kako navode organizatori, cilj ovakvih susreta je očuvanje tradicije i podsticanje zajedništva među meštanima sela.

Pored toga, Miholjski susreti sela u Metkoviću omogućili su posetiocima da se upoznaju sa običajima i svakodnevicom ovog kraja. Organizovana su razna druženja i takmičenja, a atmosfera je bila ispunjena pesmom i razgovorima. Mnogi gosti ističu da ovakvi događaji jačaju identitet sela i podsećaju na važnost negovanja tradicije.

Očuvanje običaja kroz Miholjske susrete sela u Metkoviću

Prema rečima organizatora, manifestacija je važna ne samo za promociju kulturne baštine, već i za povezivanje mlađih generacija sa nasleđem predaka. U međuvremenu, podrška Ministarstva za brigu o selu doprinosi kontinuitetu održavanja ovakvih događaja širom Srbije. Na kraju, Miholjski susreti sela u Metkoviću još jednom su pokazali koliko je zajedništvo značajno za razvoj i očuvanje sela. Zahvaljujući ovakvim inicijativama, tradicija i duh Mačve nastavljaju da žive među sadašnjim i budućim generacijama.