Velika količina podataka ostaje dostupna zbog nejasnih procedura brisanja, što povećava rizik od zloupotrebe u digitalnom okruženju

Digitalni sektor suočava se sa rastom količine neizbrisanih podataka jer su procedure za brisanje naloga i fajlova često nejasne. Proces brisanja podataka nije uvek transparentan, pa korisnici često ne znaju šta se dešava sa informacijama kada pritisnu dugme za brisanje. Ovaj problem posebno je izražen na društvenim mrežama i servisima na pretplatu, gde korisnici neretko ostavljaju svoje podatke, nesvesni da oni ostaju dostupni.

Brisanje podataka na digitalnim platformama i problemi transparentnosti

Prema aktuelnim istraživanjima, postoji značajan nedostatak transparentnosti kada je reč o obradi zahteva za brisanje i o potvrdi da su podaci zaista uklonjeni. Mnogi korisnici razvijaju osećaj anksioznosti zbog mogućeg gubitka važnih fajlova ili fotografija, što istraživanja opisuju terminom „diagrafefobija“. Iako nije zvanično priznata kao dijagnoza, ova anksioznost dovodi do toga da ljudi zadržavaju veliku količinu podataka na digitalnim servisima, čime neizbrisani podaci postaju potencijalna meta za zloupotrebu.

Razlika između brisanja i potpunog uklanjanja podataka

Iako korisnici često veruju da je podatak trajno uklonjen čim nestane iz prikaza, brisanje u većini slučajeva znači samo da je prostor označen kao slobodan. Sadržaj ostaje moguće povratiti specijalizovanim alatima, posebno kada se podaci nalaze na više uređaja ili servera. Pouzdanija metoda je fizičko uništavanje medijuma ili prepisivanje memorijskih blokova, ali te metode su skupe i mogu učiniti uređaj neupotrebljivim. Infrastruktura oblaka dodatno komplikuje bezbedno uklanjanje podataka, jer se informacije često repliciraju na više lokacija. Na društvenim mrežama, čak i kada korisnik obriše objavu, odgovori, komentari i internet arhive mogu sačuvati tragove, što umanjuje praktični efekat brisanja.

Zombi nalozi i izazovi sa brisanjem u digitalnom sektoru

Brisanje aplikacije ne znači i automatsko uklanjanje naloga, pa mnogi korisnici ostavljaju takozvane „zombi naloge“. Ovi napušteni profili često sadrže privatne podatke koji ostaju izloženi sajber napadima i curenju informacija. Milioni korisnika širom sveta imaju takve naloge na servisima za prodaju, skladištenje podataka ili na platformama za striming i upoznavanje.

Pravo na zaborav i izazovi sa veštačkom inteligencijom

Kada su podaci već iskorišćeni za treniranje sistema veštačke inteligencije, njihovo brisanje postaje gotovo nerešiv tehnički problem. Prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) u Evropi, korisnici imaju zakonsko pravo da traže potpuno uklanjanje ličnih informacija. Programeri veštačke inteligencije su dužni da poštuju ove zahteve, ali jasne smernice za brisanje podataka iz AI modela ne postoje. Regulatori mogu zahtevati uklanjanje, ali kompanije često ističu tehnička ograničenja kao prepreku za potpuno brisanje podataka. Zbog toga digitalni sektor nastavlja da beleži rast neizbrisanih podataka, što ima dalekosežne posledice po privatnost i bezbednost korisnika.

Nemački proizvođač automobila najavio smanjenje 8.000 radnih mesta do 2027. kako bi povećao efikasnost

BMW, nemački proizvođač automobila, zabeležio je pad dobiti pre oporezivanja od 35 odsto u drugom tromesečju ove godine. Dobit pre oporezivanja iznosila je 1,7 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine bila oko 2,6 milijardi evra. Ključni razlog za pad profita jeste slabija prodaja u Kini, kao i smanjenje potrošačkog poverenja usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, navodi se u zvaničnom izveštaju kompanije.

Operativna marža i tržišni izazovi

Operativna marža u automobilskom segmentu BMW-a smanjena je na 2,3 odsto, dok je prošle godine iznosila 5,4 odsto. Ipak, ova marža je bila nešto iznad očekivanja analitičara, koji su predviđali 2,2 odsto. S druge strane, kompanija je potvrdila svoju raniju prognozu za celu godinu, očekujući da će operativna marža u automobilskom poslovanju biti između jedan i tri odsto.

Izjave rukovodstva i plan restrukturiranja

Generalni direktor Milan Nedeljković izjavio je da se automobilska industrija suočava sa sve većim izazovima. „Intenzivna globalna konkurencija, stroži regulatorni zahtevi i posledice geopolitičkih sukoba zahtevaju od nas da prilagodimo poslovanje novim tržišnim uslovima“, istakao je Nedeljković. Kao rezultat, BMW planira dodatno smanjenje broja zaposlenih kako bi povećao konkurentnost i smanjio troškove. Kompanija je najavila ukidanje oko 8.000 radnih mesta do kraja 2027. godine. Ovaj proces će biti sproveden kroz program dobrovoljnog odlaska zaposlenih, u okviru šireg restrukturiranja.

Tržišna slika i uticaj na zaposlene

Pad dobiti u drugom tromesečju dolazi nakon što je BMW već u junu upozorio na moguće slabije rezultate. Slabljenje prodaje u Kini, koja je ključno tržište za nemačke proizvođače automobila, dodatno je pogoršalo poslovne rezultate. Osim toga, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku uticale su na smanjenje potrošačkog poverenja na globalnom nivou. Uprkos izazovima, kompanija zadržava prognozu da će operativna marža do kraja godine biti između jedan i tri odsto. Restrukturiranje i smanjenje broja zaposlenih deo su napora da se poveća efikasnost i održi profitabilnost u sve nestabilnijem tržišnom okruženju.

BDP evrozone ubrzao na 1 odsto na godišnjem nivou, investicije u AI i infrastrukturu glavni pokretači rasta

Privreda evrozone zabeležila je rast od 0,4 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Taj rezultat premašuje očekivanja analitičara, zahvaljujući snažnim investicijama u veštačku inteligenciju, većoj državnoj potrošnji i otpornijoj potrošnji domaćinstava. Evropska komisija je objavila preliminarne podatke koji pokazuju da je bruto domaći proizvod (BDP) evrozone na godišnjem nivou ubrzao na 1 odsto. Analitičari su prognozirali rast od svega 0,5 odsto.

Najveći doprinos rastu došao je iz oblasti investicija, naročito u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Domaća potrošnja pokazala je stabilnost, dok su vlade članica evrozone povećale ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Ovi faktori dodatno su podstakli ekonomsku aktivnost regiona.

Rast BDP evrozone i uticaj investicija u AI

Ekonomija evrozone pokazala je znake oporavka, jer je rast od 0,4 odsto na kvartalnom nivou bio iznad očekivanja. Na godišnjem nivou, privreda je ubrzala na 1 odsto. Investicije u veštačku inteligenciju i infrastrukturu imale su ključnu ulogu u ovom rezultatu. Istovremeno, državna potrošnja je bila viša, a domaća potrošnja ostala je stabilnija nego što su analitičari predviđali.

Najveće ekonomije evrozone, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, ostvarile su rast od 0,2 odsto na kvartalnom nivou. Španija je predvodila blok sa rastom od 0,7 odsto. Holandija je zabeležila rast od 0,4 odsto, što je dvostruko više od prognoza analitičara.

Stabilnost tržišta rada i industrijski sektor

Industrijski sektor je prijatno iznenadio, jer je uprkos visokim cenama energije uspeo da izbegne pad i čak doprinese rastu BDP evrozone. Nezaposlenost u regionu ostala je stabilna na 6,3 odsto u junu. Pokazatelji ekonomskog raspoloženja bili su bolji od očekivanja, posebno zahvaljujući poboljšanju sentimenta u industriji i uslugama.

Ekonomisti napominju da deo trenutnog ubrzanja privrednog rasta može biti kratkotrajan. Na rezultate su uticali i jednokratni faktori, poput promena u trgovinskim tokovima i povećane potražnje usled zabrinutosti zbog mogućih budućih nestašica proizvoda. Ipak, investicije u veštačku inteligenciju i infrastrukturu ostaju ključni pokretači rasta i mogu dugoročno doprineti konkurentnosti evrozone.

Uporedo sa tim, vlade članica nastavljaju da ulažu u odbrambene i infrastrukturne projekte, što pojačava otpornost privrede na globalne izazove. Stabilnost tržišta rada i pozitivno raspoloženje u industriji ukazuju na postepeni oporavak nakon perioda stagnacije, ali pažnja ostaje usmerena na održivost ovih trendova.