Prihodi kompanije dostigli 171,5 biliona vona, dok se nestašica memorijskih čipova očekuje do 2028. godine zbog globalnog AI buma

Samsung Electronics, južnokorejski tehnološki gigant, objavio je da je u drugom kvartalu ove godine ostvario istorijski rezultat. Poslovni profit iznosio je 89,5 biliona južnokorejskih vona (oko 56 milijardi evra). Istovremeno, prihodi su dostigli rekordnih 171,5 biliona vona (oko 107 milijardi evra), što je posledica snažnog rasta potražnje za memorijskim čipovima namenjenim sistemima veštačke inteligencije.

Rast prihoda i profitabilnosti pod uticajem AI tržišta

Globalna potreba za naprednim čipovima za AI infrastrukturu omogućila je Samsung Electronics da ostvari ovakve rezultate. Kompanija je posebno beležila rast prodaje visokoperformanskih memorijskih čipova (HBM), ključnih za servere koji pokreću veštačku inteligenciju. Kao rezultat, segment poluprovodnika bio je glavni pokretač ukupnog poslovnog uspeha u kvartalu. Povrh toga, Samsung je zaključio dugoročne ugovore o isporuci memorijskih čipova sa pet vodećih globalnih data centara. Trenutno se vode pregovori o sličnim sporazumima sa još pet velikih kupaca. Ugovori traju najmanje pet godina, uključuju avansna plaćanja i minimalne zagarantovane cene, čime se ublažavaju oscilacije na tržištu memorije.

Izjave rukovodstva i tržišni izazovi

Kim Džedžun, izvršni potpredsednik kompanije, istakao je da Samsung planira da dugoročnim ugovorima pokrije oko dve trećine ukupne proizvodnje memorijskih čipova. On je naglasio da će snažna potražnja za AI infrastrukturom ostati ključni motor rasta u narednim godinama. S druge strane, kompanija upozorava da bi ograničena ponuda naprednih memorijskih čipova mogla potrajati najmanje do 2028. godine. To je direktan rezultat izuzetno velike globalne potražnje za AI tehnologijama. Zbog toga postoji rizik od višegodišnje nestašice na tržištu.

Implikacije na ostale segmente i dalji razvoj

Za razliku od sektora poluprovodnika, Samsung je u mobilnom poslovanju zabeležio gubitak od 700 milijardi vona (oko 435 miliona evra). Ovaj podatak ukazuje na neujednačen oporavak različitih delova poslovanja unutar kompanije. Takođe, Samsung Electronics je potvrdio da očekuje početak proizvodnje u novoj fabrici čipova u američkoj saveznoj državi Teksas tokom ove godine. Druga fabrika u Teksasu bi trebalo da započne masovnu proizvodnju do 2030. godine. Ovi kapaciteti su deo strategije širenja i odgovora na rastuću potražnju za naprednim memorijskim čipovima.

Globalni značaj i dugoročne posledice

Prodaja memorijskih čipova visokih performansi za AI servere danas predstavlja ključni deo poslovanja kompanije Samsung Electronics. Očekuje se da će rast AI sektora nastaviti da oblikuje globalnu industriju poluprovodnika. Dugoročni ugovori sa vodećim operaterima data centara i planirana proširenja proizvodnih kapaciteta potvrđuju strateški pravac kompanije. Ipak, ograničena ponuda čipova može imati važne posledice na razvoj tehnologije i konkurenciju u narednim godinama, sve do 2028.

Nemački proizvođač automobila najavio smanjenje 8.000 radnih mesta do 2027. kako bi povećao efikasnost

BMW, nemački proizvođač automobila, zabeležio je pad dobiti pre oporezivanja od 35 odsto u drugom tromesečju ove godine. Dobit pre oporezivanja iznosila je 1,7 milijardi evra, dok je u istom periodu prošle godine bila oko 2,6 milijardi evra. Ključni razlog za pad profita jeste slabija prodaja u Kini, kao i smanjenje potrošačkog poverenja usled geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, navodi se u zvaničnom izveštaju kompanije.

Operativna marža i tržišni izazovi

Operativna marža u automobilskom segmentu BMW-a smanjena je na 2,3 odsto, dok je prošle godine iznosila 5,4 odsto. Ipak, ova marža je bila nešto iznad očekivanja analitičara, koji su predviđali 2,2 odsto. S druge strane, kompanija je potvrdila svoju raniju prognozu za celu godinu, očekujući da će operativna marža u automobilskom poslovanju biti između jedan i tri odsto.

Izjave rukovodstva i plan restrukturiranja

Generalni direktor Milan Nedeljković izjavio je da se automobilska industrija suočava sa sve većim izazovima. „Intenzivna globalna konkurencija, stroži regulatorni zahtevi i posledice geopolitičkih sukoba zahtevaju od nas da prilagodimo poslovanje novim tržišnim uslovima“, istakao je Nedeljković. Kao rezultat, BMW planira dodatno smanjenje broja zaposlenih kako bi povećao konkurentnost i smanjio troškove. Kompanija je najavila ukidanje oko 8.000 radnih mesta do kraja 2027. godine. Ovaj proces će biti sproveden kroz program dobrovoljnog odlaska zaposlenih, u okviru šireg restrukturiranja.

Tržišna slika i uticaj na zaposlene

Pad dobiti u drugom tromesečju dolazi nakon što je BMW već u junu upozorio na moguće slabije rezultate. Slabljenje prodaje u Kini, koja je ključno tržište za nemačke proizvođače automobila, dodatno je pogoršalo poslovne rezultate. Osim toga, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku uticale su na smanjenje potrošačkog poverenja na globalnom nivou. Uprkos izazovima, kompanija zadržava prognozu da će operativna marža do kraja godine biti između jedan i tri odsto. Restrukturiranje i smanjenje broja zaposlenih deo su napora da se poveća efikasnost i održi profitabilnost u sve nestabilnijem tržišnom okruženju.

BDP evrozone ubrzao na 1 odsto na godišnjem nivou, investicije u AI i infrastrukturu glavni pokretači rasta

Privreda evrozone zabeležila je rast od 0,4 odsto u drugom kvartalu 2026. godine. Taj rezultat premašuje očekivanja analitičara, zahvaljujući snažnim investicijama u veštačku inteligenciju, većoj državnoj potrošnji i otpornijoj potrošnji domaćinstava. Evropska komisija je objavila preliminarne podatke koji pokazuju da je bruto domaći proizvod (BDP) evrozone na godišnjem nivou ubrzao na 1 odsto. Analitičari su prognozirali rast od svega 0,5 odsto.

Najveći doprinos rastu došao je iz oblasti investicija, naročito u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Domaća potrošnja pokazala je stabilnost, dok su vlade članica evrozone povećale ulaganja u odbranu i infrastrukturu. Ovi faktori dodatno su podstakli ekonomsku aktivnost regiona.

Rast BDP evrozone i uticaj investicija u AI

Ekonomija evrozone pokazala je znake oporavka, jer je rast od 0,4 odsto na kvartalnom nivou bio iznad očekivanja. Na godišnjem nivou, privreda je ubrzala na 1 odsto. Investicije u veštačku inteligenciju i infrastrukturu imale su ključnu ulogu u ovom rezultatu. Istovremeno, državna potrošnja je bila viša, a domaća potrošnja ostala je stabilnija nego što su analitičari predviđali.

Najveće ekonomije evrozone, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, ostvarile su rast od 0,2 odsto na kvartalnom nivou. Španija je predvodila blok sa rastom od 0,7 odsto. Holandija je zabeležila rast od 0,4 odsto, što je dvostruko više od prognoza analitičara.

Stabilnost tržišta rada i industrijski sektor

Industrijski sektor je prijatno iznenadio, jer je uprkos visokim cenama energije uspeo da izbegne pad i čak doprinese rastu BDP evrozone. Nezaposlenost u regionu ostala je stabilna na 6,3 odsto u junu. Pokazatelji ekonomskog raspoloženja bili su bolji od očekivanja, posebno zahvaljujući poboljšanju sentimenta u industriji i uslugama.

Ekonomisti napominju da deo trenutnog ubrzanja privrednog rasta može biti kratkotrajan. Na rezultate su uticali i jednokratni faktori, poput promena u trgovinskim tokovima i povećane potražnje usled zabrinutosti zbog mogućih budućih nestašica proizvoda. Ipak, investicije u veštačku inteligenciju i infrastrukturu ostaju ključni pokretači rasta i mogu dugoročno doprineti konkurentnosti evrozone.

Uporedo sa tim, vlade članica nastavljaju da ulažu u odbrambene i infrastrukturne projekte, što pojačava otpornost privrede na globalne izazove. Stabilnost tržišta rada i pozitivno raspoloženje u industriji ukazuju na postepeni oporavak nakon perioda stagnacije, ali pažnja ostaje usmerena na održivost ovih trendova.