EPS, Srbijagas i Putevi Srbije najveći teret za budžet, dok subvencije i dugovi državnih preduzeća dosežu desetine milijardi dinara

Državna preduzeća su tokom prošle godine ostvarila ukupan poslovni prihod od 979 milijardi dinara, pokazuje izveštaj Ministarstva finansija. Ključna preduzeća, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS), Srbijagas i Putevi Srbije, generisala su najveći deo prihoda, ali i najveće fiskalne rizike za državni budžet. Neto rezultat svih državnih preduzeća iznosio je 14 milijardi dinara, dok su fiskalne obaveze i subvencije ostale na visokom nivou.

Prihodi, rashodi i finansijski rezultati državnih preduzeća

Najveći prihod ostvario je EPS, sa oko 450 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnog prihoda javnog sektora. Na drugom mestu nalazi se Srbijagas sa 143 milijarde dinara, dok je Elektrodistribucija Srbije zabeležila 117 milijardi dinara prihoda. S druge strane, ukupni rashodi svih državnih preduzeća iznosili su 932 milijarde dinara u prošloj godini. Od ukupno 38 državnih preduzeća, 24 su poslovala sa dobitkom, dok je 12 preduzeća završilo godinu sa gubitkom. EPS je ostvario najveći neto dobitak od 38,6 milijardi dinara. Srbijagas je zabeležio 9,7 milijardi dinara dobiti, a Air Serbia 4,1 milijardu dinara. Elektromreža Srbije i Pošta Srbije ostvarile su dobit od dve, odnosno jednu milijardu dinara.

Fiskalni rizici, subvencije i poreski doprinos

Međutim, Putevi Srbije su ostvarili najveći neto gubitak od 22,5 milijardi dinara. Elektrodistribucija Srbije zabeležila je gubitak od oko sedam milijardi dinara, dok je Infrastruktura železnice Srbije imala gubitak od 4,5 milijarde dinara. Ukupno, državna preduzeća su uplatila poreze i doprinose u iznosu od 216 milijardi dinara. EPS je bio najveći pojedinačni uplatilac sa 106 milijardi dinara, a za njim slede Pošta Srbije sa 24,4 milijarde i Telekom Srbija sa 23,3 milijarde dinara. Kada je reč o subvencijama, država je prošle godine dodelila ukupno 63,5 milijardi dinara javnim preduzećima. Najveći iznos dobila je Infrastruktura železnice Srbije, 17,9 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije primili 17,3 milijarde dinara. Resavica je dobila 6,4 milijarde dinara subvencija, a Srbijavoz 5,3 milijarde.

Ukupni dugovi, državne garancije i dokapitalizacije

Prema podacima Uprave za trezor, Srbijagas je na kraju prošle godine imao najveći finansijski dug od 151,49 milijardi dinara. EPS je imao gotovo isti iznos duga, 151,47 milijardi dinara, dok su Putevi Srbije zabeležili dug od 117,4 milijarde dinara. Tokom 2025. godine, država je izdala garancije javnim preduzećima u ukupnom iznosu od 494,5 miliona evra. Najveća garancija, u vrednosti od 201 milion evra, dodeljena je Srbijagasu. Osim toga, država je dokapitalizovala Jugoimport sa 12,1 milijardu dinara, povećavajući kapital ovog preduzeća iz namenske industrije. Kao rezultat, fiskalni rizici povezani sa državnim preduzećima i dalje ostaju visoki, a nova vlada suočava se sa izazovima restrukturiranja i unapređenja poslovanja u ovom sektoru.

Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje, isplata osiguranih sredstava fizičkim licima i privredi sledi u skladu sa zakonom

Narodna banka Srbije saopštila je da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd. Istovremeno je donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka nad bankom. Upravljanje bankom sada je preneto na Agenciju za osiguranje depozita, a protiv akcionara i rukovodstva pokrenuti su odgovarajući postupci. Na ovaj način, imovina banke ostaje pod nadzorom i sprečava se njeno rasipanje. Depoziti zaštićeni do 50.000 evra su prioritet, a klijenti će u što kraćem roku biti obavešteni o podizanju sredstava.

Depoziti zaštićeni do 50.000 evra

Prema Zakonu o osiguranju depozita, osigurani iznos iznosi do 50.000 evra po deponentu, bez obzira na to da li su depoziti u dinarima ili devizama. Dinarski depoziti se preračunavaju po zvaničnom srednjem kursu na dan pokretanja stečaja. Devizni depoziti u evrima, kao i oni u drugim valutama, preračunavaju se u evre prema važećem kursu. Kao rezultat, država garantuje isplatu ovih sredstava svim fizičkim licima, preduzetnicima i malim, mikro i srednjim pravnim licima. Isplata će se sprovoditi putem banke koju odredi Agencija za osiguranje depozita, o čemu će štediše biti blagovremeno obaveštene.

Redosled isplate i obaveze dužnika

Agencija za osiguranje depozita ima ulogu stečajnog upravnika i sprovodi postupak u skladu sa zakonom. Posle unovčenja imovine čija kumulativna vrednost pređe 5.000.000 dinara, poverioci se namiruju bez odlaganja. Vlada, uz saglasnost Narodne banke Srbije, uređuje detalje postupka unovčenja imovine i namirenja poverilaca. Međutim, otvaranje stečaja ne oslobađa dužnike banke od obaveza. Svi klijenti koji su uzeli kredit u Alta banci moraće da nastave sa izmirenjem svojih obaveza. Instrukcije o načinu izmirenja biće im dostavljene nakon pokretanja stečaja.

Stabilnost finansijskog sistema i zaštita klijenata

Ove mere preduzete su radi očuvanja stabilnosti bankarskog sektora i finansijskog tržišta. Osim toga, prioritet je zaštita prava svih poverilaca, posebno fizičkih lica i privrede. Narodna banka Srbije i Agencija za osiguranje depozita najavile su da će postupak sprovesti u najkraćem mogućem roku, transparentno i uz uvažavanje svih učesnika na tržištu. Pravilna primena zakona omogućava da klijenti što pre raspolažu svojim sredstvima do osiguranog iznosa. Na taj način, očuvana je sigurnost depozita i poverenje u domaći bankarski sistem.

Ukupna razmena dostigla 59,44 milijarde evra, izvoz porastao brže od uvoza, a pokrivenost uvoza izvozom porasla na 82,6 odsto

Republički zavod za statistiku saopštio je da je spoljnotrgovinska razmena Srbije porasla 6,7 odsto u prvih devet meseci ove godine. Ukupna vrednost razmene iznosila je 59,44 milijarde evra, što je rast u odnosu na isti period prošle godine. Deficit je smanjen za 10,9 odsto i sada iznosi 5,66 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci.

Izvoz robe iz Srbije dostigao je 26,89 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz robe iznosio je 32,55 milijardi evra, odnosno rast od 4,9 odsto u istom vremenskom okviru. Pokrivenost uvoza izvozom, koja je ključan pokazatelj ravnoteže razmene, porasla je na 82,6 odsto, dok je prošle godine bila 79,6 odsto.

Struktura i regionalna raspodela spoljnotrgovinske razmene Srbije

Najveći udeo u izvozu Srbije ostvaren je u regionu Vojvodine sa 29,9 odsto. Sledi region Šumadije i Zapadne Srbije sa 25,5 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije učestvuje sa 24 odsto. Beogradski region učestvuje sa 19,8 odsto ukupnog izvoza, a još 0,8 odsto izvoza nije teritorijalno razvrstano.

Kada je reč o uvozu, Beogradski region ostvario je najveći udeo od 41,9 odsto. Region Vojvodine doprinosi sa 30,4 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije sa 16,6 odsto, dok region Južne i Istočne Srbije ima udeo od 9,1 odsto. Nerazvrstan uvoz iznosi 1,9 odsto ukupnog uvoza. Kao rezultat, jasno se vidi značaj glavnih privrednih centara u međunarodnoj trgovini Srbije.

Struktura proizvoda i partneri u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije

U izvozu Srbije preovlađuju proizvodi za reprodukciju, sa udelom od 59,3 odsto. Zatim slede roba za široku potrošnju sa 28,6 odsto i oprema sa 12,1 odsto. U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 55,3 odsto. Roba za široku potrošnju čini 20,8 odsto, a oprema 11,2 odsto ukupnog uvoza.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije najizraženija je sa državama sa kojima postoje sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje Evropske unije učestvuju sa 58,1 odsto u ukupnoj robnoj razmeni. Ovaj podatak potvrđuje stratešku orijentaciju Srbije ka tržištima EU i značaj regionalne ekonomske integracije.

Makroekonomski značaj rezultata spoljnotrgovinske razmene Srbije

Povećanje izvoza i smanjenje deficita doprinose makroekonomskoj stabilnosti i rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veći izvoz u odnosu na uvoz pozitivno utiče na platni bilans zemlje. S druge strane, rast pokrivenosti uvoza izvozom ukazuje na poboljšanje konkurentnosti domaće privrede.

Ovi rezultati odražavaju napore Srbije da unapredi izvozni potencijal i diverzifikuje strukturu trgovinskih partnera. Struktura razmene pokazuje ulogu industrijskih proizvoda i robe za široku potrošnju u ukupnom izvozu i uvozu. Investitori i ekonomski analitičari prate ove pokazatelje, jer oni direktno utiču na ocenu kreditnog rejtinga i atraktivnost zemlje za strane investicije.