Teretna vozila na granici Šid čekaju i do četiri sata, dok na autoputevima nema zadržavanja prema poslednjim informacijama.

Na graničnim prelazima Gradina i Preševo, putnička vozila čekaju po pola sata na izlazu iz Srbije, prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije. Prema najnovijim podacima koje je dostavila Uprava granične policije u 17.15 časova, situacija na granicama menja se u zavisnosti od kategorije vozila i prelaza.

Stanje na graničnim prelazima Gradina i Preševo

Putnička vozila trenutno beleže zadržavanja od oko trideset minuta na izlazu iz Srbije na Gradini i Preševu. Takvo stanje na graničnim prelazima Gradina i Preševo karakteristično je za popodnevne sate, posebno tokom pojačanih migracija putnika. Pored toga, iz AMSS navode da se očekuje da se dinamika zadržavanja može promeniti tokom večernjih sati, što je uobičajeno tokom letnje sezone i praznika.

Teretna vozila čekaju duže na pojedinim prelazima

Za razliku od putničkih vozila, teretna vozila na graničnom prelazu Šid čekaju i do četiri sata na izlazu iz zemlje. Na Sremskoj Rači zadržavanja su oko tri sata, dok su na Batrovcima i Gradini teretna vozila u zastoju po dva sata. Ipak, prema saopštenju nadležnih, situacija može varirati u zavisnosti od protoka saobraćaja i trenutne opterećenosti prelaza.

Prema poslednjim informacijama dobijenim od JP „Putevi Srbije“, na naplatnim stanicama na autoputevima nema zadržavanja. To znači da je protok vozila na glavnim saobraćajnicama nesmetan i da vozači mogu očekivati brže prolaze izvan graničnih prelaza.

Preporuke za putnike i aktuelne informacije

Vozačima se preporučuje da pre polaska na put redovno proveravaju stanje na graničnim prelazima Gradina i Preševo putem zvaničnih saopštenja. Takođe, važno je da planiraju putovanja u skladu sa aktuelnim informacijama kako bi izbegli duža zadržavanja. Na taj način, putnici mogu bolje upravljati vremenom i izabrati alternativne prelaze ili termine kada su gužve manje izražene.

Konačno, relevantne institucije apeluju na građane da poštuju propise i budu strpljivi tokom čekanja na prelazima. Zbog povećanog intenziteta saobraćaja, pogotovo tokom sezonskih migracija, preporučuju se dodatni oprez i priprema za moguće promene u dinamici zadržavanja.

Internet prevare postale su svakodnevna opasnost, a meta više nisu samo oni koji se slabije snalaze sa tehnologijom. Prevaranti danas koriste sve uverljivije metode – lažne poruke banaka, kopirane sajtove, telefonske pozive i poruke koje izgledaju kao da dolaze od poznatih kompanija.

Cilj je gotovo uvek isti – da dođu do ličnih podataka, lozinki ili pristupa novcu.

Stručnjaci upozoravaju da građani često reaguju tek kada je šteta već napravljena, a postoje znakovi koji mogu ukazati da je neko pokušao da zloupotrebi njihove podatke.

1. Stižu vam poruke koje niste očekivali

Jedan od najčešćih znakova prevare jeste poruka u kojoj se od vas traži da kliknete na link, potvrdite podatke ili „rešite problem“ sa nalogom.

Poruke često izgledaju hitno i stvaraju paniku – na primer, tvrde da će račun biti blokiran, paket vraćen ili kartica ugašena ukoliko odmah ne reagujete.

2. Neko traži vaše šifre i sigurnosne kodove

Banke, državne institucije i ozbiljne kompanije nikada ne traže od korisnika da putem poruke ili telefona saopštavaju lozinke, PIN kodove ili jednokratne sigurnosne kodove.

Ako neko insistira na ovim informacijama, velika je verovatnoća da je reč o pokušaju prevare.

3. Primećujete nepoznate prijave na naloge

Ako dobijete obaveštenje o prijavi sa uređaja ili lokacije koju ne poznajete, to može biti znak da neko pokušava da pristupi vašem nalogu.

Posebno obratite pažnju na elektronsku poštu, društvene mreže i aplikacije povezane sa plaćanjem.

4. Telefon ili računar počinju da se ponašaju neobično

Usporavanje uređaja, nepoznate aplikacije, iskačući prozori i promene podešavanja koje sami niste napravili mogu biti znak da je bezbednost uređaja narušena.

To ne mora uvek značiti krađu podataka, ali zahteva proveru.

5. Dobijate pozive sa „sumnjivim“ ponudama

Prevaranti često pozivaju predstavljajući se kao zaposleni banaka, dostavnih službi ili velikih kompanija.

Najčešći cilj je da izvuku podatke pod izgovorom provere identiteta ili rešavanja navodnog problema.

6. Prijatelji dobijaju čudne poruke sa vašeg naloga

Ako vam neko kaže da je od vas dobio neobičnu poruku, link ili zahtev za novac, moguće je da je vaš nalog kompromitovan.

U tom slučaju odmah promenite lozinku i proverite podešavanja bezbednosti.

7. Pojavljuju se nepoznate transakcije

Najozbiljniji znak upozorenja jeste kada primetite plaćanja ili pokušaje naplate koje niste odobrili.

Tada treba odmah kontaktirati banku i preduzeti korake za zaštitu računa.

Kako da se zaštitite?

Stručnjaci savetuju nekoliko osnovnih pravila:

• koristite različite lozinke za različite naloge,
• uključite dvostruku autentifikaciju gde god je moguće,
• ne otvarajte sumnjive linkove,
• proverite adresu sajta pre nego što unesete podatke,
• redovno ažurirajte telefon i računar,
• ne delite fotografije ličnih dokumenata nepoznatim osobama.

Najveća greška – reakcija iz straha

Prevaranti se najčešće oslanjaju na brzinu i paniku. Poruke poput „odmah potvrdite podatke“, „poslednja opomena“ ili „račun će biti ugašen“ napravljene su upravo da bi osoba reagovala bez razmišljanja.

Najbolja zaštita je jednostavno pravilo: kada nešto deluje hitno i sumnjivo – zastanite, proverite informaciju preko zvaničnih kanala i nikome ne šaljite svoje poverljive podatke.

U digitalnom svetu informacije su postale vredne gotovo kao novac. Zato je zaštita ličnih podataka danas jedna od najvažnijih navika svakog korisnika interneta.

Nakon današnje drame na plaži u grčkom letovalištu Hanioti, gde je dečak iz Srbije izvučen iz mora bez svesti, a zahvaljujući brzoj reakciji spasilaca i prisutnih lekara uspešno reanimiran, ponovo je otvoreno važno pitanje – kako pravilno reagovati kada primetite da se neko davi. Brza i prisebna reakcija može napraviti razliku između života i smrti.

Davljenje često nije onakvo kakvim ga prikazuju filmovi

Za razliku od scena iz filmova, osoba koja se davi najčešće ne viče i ne maše rukama. U mnogim slučajevima pokušava da održi glavu iznad vode, ne može da dozove pomoć i vrlo brzo ostaje bez snage.

Zbog toga je važno obratiti pažnju na osobu koja deluje dezorijentisano, uspravno je u vodi, ne napreduje ka obali ili iznenada nestaje ispod površine.

Odmah pozovite pomoć

Ako na plaži postoji spasilačka služba, odmah upozorite spasioce. Istovremeno pozovite hitne službe ili zamolite nekoga u blizini da to učini, kako bi pomoć stigla što pre.

Ne ulazite u vodu ako niste obučeni za spasavanje

U želji da pomognu, mnogi ljudi ulaze u more i sami postaju žrtve. Ako niste dobar plivač ili nemate iskustva u spasavanju iz vode, ne rizikujte sopstveni život.

Ukoliko je moguće, osobi dobacite pojas za spasavanje, dušek, bovu, uže ili drugi plutajući predmet kako bi mogla da se održi na površini do dolaska spasilaca.

Kada je osoba izvučena na obalu

Proverite da li reaguje i da li normalno diše.

Ako ne diše ili ne daje znake života, potrebno je odmah započeti mere oživljavanja (kardiopulmonalnu reanimaciju) ako ste za to obučeni, dok neko drugi poziva hitnu pomoć ili donosi automatski eksterni defibrilator (AED), ukoliko je dostupan.

Ako osoba diše, postavite je u bočni položaj i pratite njeno stanje do dolaska medicinske ekipe.

Ne pretpostavljajte da je opasnost prošla

Čak i kada se osoba oporavi nakon što je izvučena iz vode, neophodan je lekarski pregled. Udisanje vode može izazvati ozbiljne komplikacije koje se ne moraju ispoljiti odmah.

Kako smanjiti rizik od davljenja?

• Ne ostavljajte decu bez nadzora ni na nekoliko sekundi, čak ni u plićaku.
• Kupajte se na plažama gde postoje spasioci.
• Ne ulazite u vodu pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.
• Poštujte upozorenja i zastave koje označavaju stanje mora.
• Izbegavajte plivanje odmah nakon obilnog obroka ili kada ste iscrpljeni.

Današnji srećan epilog u Grčkoj još jednom pokazuje koliko su važni prisebnost, brza reakcija i prisustvo obučenih spasilaca. U hitnim situacijama svaki minut može biti presudan, a pravovremena pomoć može spasiti nečiji život.