Građani Bugarske danas glasaju na predsedničkim izborima, birajući između Ilijane Joteve i Andreja Đurova. Rezultati se očekuju za tri dana.

Drugi krug predsedničkih izbora danas se održava u Bugarskoj, gde skoro 6,6 miliona građana ima pravo glasa. Na biralištima se odlučuje o tome ko će postati sedmi predsednik države, a u trci su Ilijana Joteva i Andrej Đurov, dva kandidata sa bogatim političkim iskustvom. Prema saopštenju Centralne izborne komisije, glasačka mesta otvorena su od 7 do 20 časova, a proces glasanja protiče mirno i organizovano.

U prvom krugu izbora, održanom pre nedelju dana, nijedan od 27 kandidata nije dobio potrebnu podršku za pobedu. Zbog toga je sadašnji krug presudan za izbor novog predsednika. Građani danas istovremeno glasaju i za potpredsednike, što dodatno povećava značaj ovih izbora.

Kandidati za predsednika i njihove podrške

Ilijana Joteva trenutno obavlja dužnost predsednice Bugarske. Njen kandidat za potpredsednika je Kiril Valčev, a podršku im pružaju vladajuća stranka Progresivna Bugarska i Socijalistička partija. S druge strane, Andrej Đurov je bivši privremeni premijer i bivši guverner Bugarske centralne banke. Njegov kandidat za potpredsednika je Georgi Kandev, a podržavaju ih prozapadne opozicione snage. Ova podela podrški jasno ukazuje na politički značaj izbora za budućnost zemlje.

Zbog toga je atmosfera na biralištima napeta, ali i obeležena disciplinom i poštovanjem izborne procedure. Centralna izborna komisija je potvrdila da su svi tehnički uslovi za glasanje zadovoljeni. Takođe, međunarodni posmatrači prate tok izbora kako bi proces bio transparentan i pravičan.

Pravo glasa i organizacija izbora

Pravo glasa ima gotovo 6,6 miliona građana, dok je ukupan broj biračkih mesta 9.373. Izbori se održavaju širom Bugarske, uz posebnu pažnju na pravilnu identifikaciju birača i sprečavanje neregularnosti. Osim toga, istovremeno se bira i potpredsednik, što proces čini složenijim.

Prema saopštenju Centralne izborne komisije, konačni rezultati predsedničkih i potpredsedničkih izbora biće objavljeni u roku od tri dana posle glasanja. Ovaj rok omogućava detaljnu proveru i potvrdu rezultata na nacionalnom nivou. U međuvremenu, političke stranke i građani pažljivo prate dešavanja i očekuju nove informacije o izlaznosti i eventualnim prigovorima.

Šta dalje nakon današnjeg glasanja?

Nakon završetka glasanja večeras u 20 sati, izborna komisija će početi sa zbrajanjem glasova. Prve preliminarne rezultate javnost može očekivati tokom večeri, dok će konačni ishod izbora biti poznat najkasnije za tri dana. Ovi predsednički izbori smatraju se važnim za političku budućnost Bugarske, jer će definisati kurs zemlje u narednom periodu.

Takođe, važno je napomenuti da su svi kandidati i njihove partije pozvali građane da izađu na birališta i iskoriste svoje pravo. Ovo ističe značaj demokratskog procesa i omogućava građanima da svojim glasom utiču na razvoj zemlje.

Tokom protesta zbog rasta troškova života u Francuskoj, povređen je žandarm u Parizu, a vlasti su privele 520 osoba.

Tokom masovnih protesta zbog rasta troškova života i socijalnih nejednakosti u Francuskoj, došlo je do ozbiljnih incidenata, a jedan pripadnik žandarmerije povređen je kada je na njega bačen Molotovljev koktel u Parizu. Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, policija je tokom demonstracija privela ukupno 520 osoba širom zemlje. Napad na žandarma, koji je zadobio opekotine drugog stepena, okarakterisan je kao pokušaj ubistva.

Napad Molotovljevim koktelom u Parizu

Jedan pripadnik francuske žandarmerije povređen je u predelu članka kada je na njega bačen Molotovljev koktel tokom protesta u Parizu. Na snimcima sa društvenih mreža vidi se trenutak kada zapaljivi projektil pogađa grupu žandarma, nakon čega je jedan od njih zahvaćen plamenom dok beži sa lica mesta. Njegove kolege i jedan demonstrant odmah su mu pritekli u pomoć i pokušali da ugase vatru.

Prema informacijama iz više izvora, povređeni žandarm je kapetan i komandant jedinice. Iako je zadobio opekotine drugog stepena, odlučio je da nastavi da obavlja svoje dužnosti. Vlasti su oštro osudile ovaj napad, a ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izjavio je da je reč o pokušaju ubistva, ističući da takvi incidenti zahtevaju najstrože kazne.

Napad u Francuskoj: reakcije zvaničnika i tok protesta

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez rekao je da su protestne povorke uglavnom protekle mirno, ali su pojedine grupe izazivale ozbiljne nerede. Kako je naveo, “videli smo izuzetno nasilne sukobe u kojima su učestvovale grupe od nekoliko stotina pojedinaca”. Prema njegovim rečima, nerede su predvodile grupe ekstremne levice, a napadi na snage bezbednosti, uključujući i Molotovljev koktel, predstavljaju najteže oblike nasilja.

Predsednica Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i lider Republikanske stranke Bruno Retajo takođe su osudili napad. Le Pen je naglasila da počinioci moraju biti pronađeni i najstrože kažnjeni, dok je Retajo ponovio da je reč o pokušaju ubistva i da odgovorni moraju odgovarati pred zakonom. Ove izjave dodatno su podstakle poziv javnosti na mir tokom protesta.

Masovni protesti širom Francuske i bezbednosne mere

Protesti su održani u oko trideset francuskih gradova, uključujući Pariz, Lion, Bordo, Marsej, Lil i Tuluz. Prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama je bilo oko 320.000 ljudi, dok su sindikalne organizacije procenile da je u protestima učestvovalo gotovo 500.000 građana, od čega oko 200.000 u Parizu. Tokom intervencija, policija je koristila suzavac, biber-sprej i vodene topove kako bi uspostavila red.

Ovo je treći veliki dan mobilizacije u poslednje tri nedelje, nakon sličnih protesta održanih 17. i 24. oktobra. Francuske vlasti ističu da nastavljaju sa merama za očuvanje reda i bezbednosti, dok građani nastavljaju da izražavaju nezadovoljstvo zbog ekonomske situacije.

Kao rezultat poslednjih događaja, napad u Francuskoj i povreda žandarma izazvali su veliku pažnju javnosti i pozive na smirivanje tenzija.

Premijer Donald Tusk osudio je incidente ispred Ustavnog suda i istakao da kompromis sa političkim protivnicima nije moguć.

Kriza u Poljskoj dodatno se produbljuje nakon što je premijer Donald Tusk odlučno odbio mogućnost kompromisa sa političkim protivnicima u vezi sa Ustavnim sudom. On je izjavio da pravo ne može počivati na lažima, a kompromis sa suprotnom stranom smatra nemogućim nakon jučerašnjih incidenata ispred zgrade Ustavnog suda.

Tusk je istakao da su legalno izabrani članovi suda napadnuti, dok je policija obezbeđivala ustanovu. Prema njegovim rečima, država mora da štiti vladavinu prava i obezbedi nezavisnost sudstva, što je ključno u trenutnoj političkoj situaciji.

Incidenti ispred Ustavnog suda i reakcija premijera

U svom obraćanju naciji, Tusk je osudio napade na članove Ustavnog suda i naglasio važnost očuvanja mira. On je rekao: “Veoma bih voleo da slične scene više nikada ne moramo da gledamo u Poljskoj.” Premijer je podvukao da mir ne može biti sačuvan popuštanjem pred bezakonjem i nasiljem.

Takođe je poručio da je demokratska država dužna da bude snažna i sposobna da sprovodi pravdu. Prema njegovoj oceni, teško je razumeti sukobe između političara i aktivista iz opozicionih stranaka Pravo i pravda (PiS) i Konfederacija, koji su učestvovali u incidentima.

Vladavina prava i uloga sudstva

Govoreći o značaju vladavine prava, Tusk je istakao da pravni sistem ne može zavisiti od “vike, laži i tuče”, naglašavajući da takve pojave neće biti izvor prava u Poljskoj. On je napravio poređenje sa slučajem krađe torbe starijoj ženi, rekavši da bi bilo besmisleno tražiti kompromis između žrtve i lopova tako što bi podelili ukradeni plen.

Tusk je podsetio da je demokratija “najbolji i najteži sistem za održavanje koji je čovečanstvo osmislilo”. On je dodao da se vladavina prava razlikuje od “zakona džungle” jer u demokratskoj državi o pravu ne odlučuju fizička snaga i bahatost.

Optužbe na račun političkih organizacija

Premijer je optužio određene poljske organizacije i političare da žele da unište demokratiju i vladavinu prava. Kako je naveo, u tom sukobu imaju podršku proruskih snaga i “armije ruskih botova na internetu”. Tusk je izrazio uverenje da će Ustavni sud početi da funkcioniše nezavisno, samostalno i u skladu sa Ustavom.

Na kraju, Tusk je istakao odgovornost izvršne vlasti da obezbedi bezbednost i uslove za rad Ustavnog suda. On je podvukao da je cilj države zaštita vladavine prava u Poljskoj.