Bivši fudbaler Partizana i evropskih velikana Stevan Jovetić viđen je na treningu Arsenala iz Tivta, što je izazvalo pažnju javnosti.

Stevan Jovetić, bivši igrač Partizana i brojnih evropskih klubova, trenirao je sa ekipom Arsenala iz Tivta. Ovaj potez izazvao je iznenađenje među ljubiteljima fudbala, s obzirom na to da se o njegovoj sledećoj destinaciji uveliko spekuliše. Trening u dresu crnogorskog kluba dogodio se dok Jovetić čeka rasplet oko nastavka svoje karijere.

Iskusni napadač na terenu Arsenala iz Tivta

Bivši reprezentativac Crne Gore, koji ima bogato iskustvo igranja u najjačim evropskim ligama, pojavio se u Tivtu tokom priprema lokalnog Arsenala. Ova informacija brzo se proširila sportskom javnošću. Međutim, još nije poznato da li je njegov angažman kod crnogorskog kluba privremen ili postoji mogućnost duže saradnje.

Kao rezultat prethodnih transfera i promena klubova, Stevan Jovetić trenutno traži novi angažman nakon završetka poslednjeg ugovora sa kiparskom Omonijom. Njegovo prisustvo na treningu Arsenala iz Tivta može biti samo usputna stanica dok ne odluči gde će nastaviti karijeru.

Bogata karijera i potencijalni nastavak puta

Jovetić, koji ima 36 godina, odigrao je poslednje zvanične utakmice za Omoniju od 2024. godine. Pre toga nosio je dresove Fjorentine, Mančester Junajteda, Intera, Sevilje, Monaka, Herte, Olimpijakosa, a svoju seniorsku karijeru započeo je u Partizanu između 2006. i 2008. godine.

Pored toga, od 2007. godine redovan je član reprezentacije Crne Gore gde je dao značajan doprinos nacionalnom timu kroz više sezona. Ipak, njegovo pojavljivanje na treningu tima iz domaće lige pokazuje koliko su odluke o nastavku karijere još otvorene.

Nastavak neizvesnosti oko budućnosti Stevana Jovetića

S obzirom na to da nije objavljeno da li će Stevan Jovetić potpisati ugovor sa Arsenalom iz Tivta ili samo održava formu do narednog angažmana, sportska javnost ostaje u iščekivanju konačne odluke ovog iskusnog ofanzivca. Kao rezultat svega navedenog, jasno je da interesovanje za njegove naredne korake ne jenjava.

Takođe, ovaj događaj podseća koliko su prelazni periodi nepredvidivi čak i za igrače najvišeg nivoa kao što je Stevan Jovetić. U međuvremenu će navijači pratiti dešavanja oko njegovog imena i potencijalnih transfera.

EFC, na čelu sa Naserom Al Kelaifijem, smatra da promena korporativne strukture FIFA zahteva širu konsultaciju klubova.

Evropska asocijacija fudbalskih klubova (EFC) izrazila je ozbiljnu zabrinutost zbog najnovije inicijative FIFA. Inicijativa FIFA, prema mišljenju većine međunarodnih fudbalskih organizacija, tumači se kao pokušaj privatizacije Svetskog prvenstva ili prodaje dela takmičenja privatnim subjektima. Ključna tačka sporenja odnosi se na iznenadnu najavu nove korporativne strukture za komercijalizaciju određenih fudbalskih takmičenja.

Zabrinutost EFC zbog procesa donošenja odluka u FIFA

EFC, koju predvodi Naser Al Kelaifi i okuplja više od 800 evropskih klubova, istakao je da je proces bio jednostran i bez prethodnih konsultacija. U saopštenju stoji: „Posmatramo sa velikom zabrinutošću iznenadne jednostrane konferencije za štampu i saopštenje FIFA o mogućoj novoj korporativnoj strukturi za komercijalizaciju određenih fudbalskih takmičenja.” Ova reakcija ukazuje na rastuće napetosti između vodećih fudbalskih institucija kada su u pitanju velike promene koje utiču na ceo ekosistem sporta.
Pored toga, EFC smatra da bi bilo potpuno primereno da oni budu u potpunosti konsultovani oko ovako značajne inicijative koja može imati dugoročne posledice na evropske i svetske klubove.

Detalji o planovima FIFA i očekivanja evropskih klubova

FIFA je potvrdila svoju nameru da proširi finansiranje razvoja fudbala na više od deset milijardi dolara. To bi se ostvarilo kroz novu filijalu pod nazivom FIFA Forward Enterprise (FFE), koja će biti pod njenim vlasništvom i kontrolom. Cilj ove filijale je konsolidacija komercijalnih i događajnih operacija organizacije. Međutim, prema EFC-u, članovi nisu unapred obavešteni o ovom potezu već su informisani preko medija. Zbog toga iz EFC-a apeluju na sve aktere u fudbalu da zadrže miran pristup i insistiraju na temeljnom savetovanju oko svih pitanja koja pogađaju globalni ekosistem ovog sporta.

Kontekst saradnje i poziv na transparentnost

EFC okuplja više od 850 klubova čiji igrači i zajednice imaju ključnu ulogu u međunarodnim klupskim takmičenjima pod okriljem FIFA. Kao rezultat toga, oni naglašavaju važnost postojanja rigoroznijih procesa upravljanja radi zaštite dugoročne stabilnosti fudbala. U saopštenju se navodi: „Samo kroz potpune konsultacije možemo izgraditi odgovarajuće institucionalne okvire i odnose potrebne za pravi uspeh, stabilnost i održivost fudbala.” Štaviše, EFC podseća da stalno teži saradnji sa svim zainteresovanim stranama uključujući UEFA-u, nacionalne federacije, lige kao i udruženja igrača i navijača.
Zbog trenutnog načina donošenja odluka unutar FIFA, EFC ponovo poziva na detaljnije konsultacije kako bi se zaštitili interesi svih učesnika profesionalnog fudbala.

Bora Cvetković, bivši igrač Crvene zvezde i Dinama, uporedio je pristup reprezentativaca Srbije i Hrvatske i istakao ključne razlike u organizaciji.

Bora Cvetković, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i Dinama iz Zagreba, govorio je o tome šta srpskim fudbalerima nedostaje u odnosu na hrvatske kolege. Posle nedavnog neuspeha fudbalske reprezentacije Srbije da se plasira na Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, dok je Hrvatska stigla do šesnaestine finala, ponovo se otvorila tema razlika između ova dva nacionalna tima. Prema Cvetkoviću, ključna prednost Hrvata leži upravo u motivaciji igrača kada je reprezentacija u pitanju.

Motivacija igrača odlučuje uspeh selekcije

Pre svega, Bora Cvetković je istakao da srpski fudbaleri često nastupaju za nacionalni tim bez dovoljno entuzijazma. „Jednom sam u Zagrebu pitao Slavena Bilića kako uspeva da motiviše igrače da se toliko trude. A on kaže: ‘Oni dođu ludi.’ Kaže da ga zovu pre okupljanja i govore: ‘Šefe, daj da se što pre skupimo.’ To je ono što nama u Srbiji fali. Naši igrači kao da dođu da igraju za reprezentaciju po kazni. Niko se ne trudi, niko ne trči“, rekao je Cvetković.

Organizacija rada sa mladima kao ključ napretka

Cvetković je posebno naglasio razliku u radu sa mlađim kategorijama između Hrvatske i Srbije. On navodi svoje iskustvo sa kadetskog turnira u Istri gde je imao priliku da vidi kako Hrvatski fudbalski savez funkcioniše na terenu: „Bio sam na jednom kadetskom turniru u Istri i tamo sam se susreo s ljudima iz skautske službe HNS. Napravili su nam prezentaciju svog rada i načina na koji prate igrače. Vidi se da je to vrlo ozbiljna organizacija na visokom nivou, a radi se o deci. Hrvatska to mnogo bolje radi.“

Nedostatak sistema i česte promene selektora utiču na rezultate

S druge strane, prema njegovim rečima, problem srpskog fudbala nije samo motivacija već i manjak jasnog plana i programa. „Najveći problem je što nema plana, programa, bilo čega… Ne radi se sa mladima u bazi. Selektori se stalno menjaju, postavlja ih ko i kako stigne. Selektor radi šta hoće, nema zaštite, sistem nije usklađen. Smeta mi što brzo potroše ljude koji su čvrsti, stabilni i ne podležu pritiscima. Nama niko takav ne odgovara“, zaključio je Cvetković.

Kontekst rezultata Srbije i Hrvatske poslednjih godina

Pored toga što Hrvatska ima jasniju strategiju razvoja mladih fudbalera, ona beleži konstantne rezultate na najvećim takmičenjima. Tako su Vatreni pre 2018. godine bili vicešampioni sveta dok su četiri godine kasnije osvojili bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Kataru. Srbija s druge strane ima problem sa kontinuitetom nastupa na velikim turnirima jer nakon dva uzastopna nastupa sada nije uspela da obezbedi plasman.

Potencijal za napredak uz promene pristupa

Kao rezultat ovakvog stanja jasno je koliko motivacija igrača može promeniti tok cele reprezentacije ali isto tako koliko ozbiljan rad sa mladima doprinosi dugoročnim rezultatima tima poput Hrvatske. Ukoliko Srbija želi napredak potrebno je primeniti iskustva najboljih praksi regiona jer razlike nisu samo sportske već duboko ukorenjene u pristupu svakodnevnom radu.