Tehnološki gigant nakratko premašio pet biliona dolara, najavljuje model iznajmljivanja iPhone uređaja sa mesečnom pretplatom

Apple, američka tehnološka kompanija, tokom poslednjeg trgovanja na Volstritu nakratko je dostigla tržišnu vrednost od 5,036 biliona dolara (oko 4,27 biliona evra). Ovim je kompanija postala tek druga u istoriji koja je prešla granicu od pet biliona dolara, odmah posle proizvođača čipova Nvidia. Do kraja dana, vrednost akcija blago je opala, pa je ukupna tržišna kapitalizacija Apple iznosila oko 4,96 biliona dolara.

Rast vrednosti akcija i tržišna dinamika

Ovaj rast tržišne vrednosti usledio je nakon što je Apple ponovo preuzeo titulu najvrednije svetske kompanije od Nvidia. Akcije Nvidia bile su pod pritiskom zbog pada u sektoru poluprovodnika i zabrinutosti investitora oko visokih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju. S druge strane, Apple je zadržao oprezniji pristup razvoju sopstvene AI infrastrukture, koristeći partnerska rešenja za veštačku inteligenciju, što je smanjilo troškove i pozitivno uticalo na sentiment investitora. Takođe, kompanija je zadržala cene iPhone uređaja, dok su drugi proizvodi poskupeli, čime je dodatno podržan rast prihoda.

Program iznajmljivanja iPhone uređaja

Dodatni podsticaj vrednosti akcija donela je najava novog programa iznajmljivanja iPhone uređaja u saradnji sa švedskom finansijsko-tehnološkom firmom Klarna. Prema najavi, korisnici će moći da koriste najnoviji iPhone uz mesečnu pretplatu od 17,99 dolara (oko 15,5 evra), bez potrebe za jednokratnom kupovinom ili vezivanjem za ugovor sa mobilnim operaterom. Model predviđa da Apple zadrži vlasništvo nad uređajem, dok Klarna obezbeđuje finansiranje i upravljanje mesečnim uplatama. Ovakav pristup omogućava korisnicima redovnu zamenu uređaja za novije modele uz niže početne troškove.

Implikacije i očekivanja investitora

Program iznajmljivanja predstavlja nastavak strategije Apple ka razvoju usluga zasnovanih na pretplati, što može dodatno povećati prihode od usluga i proširiti bazu korisnika. Analitičari očekuju da će kvartalni poslovni rezultati, koji treba da budu objavljeni kasnije ove sedmice, pokazati rast prihoda veći od 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Za sada nije precizirano na kojim tržištima će program iznajmljivanja iPhone uređaja prvo biti dostupan, niti kada će biti zvanično predstavljen. Kao rezultat, ulagači pažljivo prate razvoj ovog modela, koji bi mogao dodatno da učvrsti poziciju Apple kao tržišnog lidera u sektoru potrošačke elektronike.

Pozicija Apple na globalnom tržištu

Iako je Apple ranije razmatrao uvođenje pretplatničkog modela za iPhone, projekat nije bio realizovan u planiranom roku. Partnerstvo sa Klarna sada može ubrzati njegovu implementaciju i otvoriti nova tržišta. Uporedo sa tim, strategija zadržavanja stabilnih cena za ključne proizvode, uz povećanje cena drugih kategorija, omogućila je kompaniji da poveća prihod uz kontrolu troškova. Program iznajmljivanja iPhone uređaja pokazuje sposobnost Apple da odgovori na promene u potrošačkom ponašanju i rastuću potražnju za fleksibilnim modelima korišćenja tehnologije. Time kompanija nastavlja da oblikuje globalne trendove u industriji potrošačke elektronike.

Cene sirove nafte ostaju na najnižem nivou u nedelju dana usled diplomatskih razgovora o bezbednosti Ormuskog moreuza

Tržište nafte zabeležilo je stabilizaciju jer je cena nafte brent ostala na nivou od 84 dolara po barelu. Cena američke lake sirove nafte WTI pala je na 79 dolara po barelu, pokazali su podaci Trejding ekonomiksa. Kao rezultat, napredak u diplomatskim pregovorima na Bliskom istoku o bezbednosti Ormuskog moreuza uticao je na ublažavanje zabrinutosti oko snabdevanja globalnog tržišta.

Diplomatski pregovori u fokusu stabilizacije

U poslednjih nekoliko dana, Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči održao je odvojene sastanke sa kolegama iz Saudijske Arabije i Omana. Glavna tema bila je obnavljanje bezbednosti u Ormuskom moreuzu, ključnom pomorskom pravcu za transport nafte. Ormuski moreuz ima strateški značaj jer se kroz njega transportuje približno petina svetske trgovine naftom.

Regionalne inicijative i predlozi za Ormuski moreuz

Oman je predložio formiranje zajedničkog mehanizma za upravljanje Ormuskim moreuzom. Ovim bi se Iranu omogućilo uvođenje dobrovoljnih tranzitnih taksi brodovima, a predlog je podržalo više zemalja Persijskog zaliva. Uporedo sa tim, američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Vašington vodi „dobre razgovore“ sa Teheranom. Međutim, upozorio je da bi vojni udari mogli biti nastavljeni ako diplomatska rešenja izostanu. Iran je odgovorio pretnjom na svaki novi napad.

Bezbednosni rizici i tržišna reakcija

Uprkos diplomatskim inicijativama, regionalni rizici i dalje postoje. Saudijska Arabija je saopštila da je presrela bespilotne letelice koje su bile usmerene ka njenoj naftnoj infrastrukturi. Jemenski pobunjenici Huti preuzeli su odgovornost za napad na saudijski naftovod Istok–Zapad. Pored toga, analitičari ističu da tržište trenutno najviše pažnje posvećuje mogućnosti smanjenja rizika od poremećaja snabdevanja kroz Ormuski moreuz.

Uticaj situacije na globalno tržište nafte

Nafta brent zadržala se na 84 dolara po barelu, dok je WTI na oko 79 dolara po barelu. Ovaj nivo predstavlja najnižu vrednost u poslednjih sedam dana. Osim toga, mirnija situacija na Bliskom istoku povećava očekivanja da neće doći do većih problema u globalnom snabdevanju naftom. Tranzit nafte kroz Ormuski moreuz ostaje ključno pitanje za energetsku bezbednost sveta. U međuvremenu, analitičari procenjuju da svako poboljšanje bezbednosne situacije može imati pozitivan efekat na stabilnost cena nafte.

Ministarstvo finansija prihvatilo predlog za nastavak poreskih olakšica, podstičući zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom

Ministarstvo finansija saopštilo je da poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom ostaju na snazi i posle januara 2027. godine. Ova odluka doneta je nakon javne rasprave o izmenama poreskih propisa, a predlog za zadržavanje olakšica izneo je NALED. Prema važećim zakonima, poslodavci koji zaposle osobu sa invaliditetom na neodređeno vreme, tri godine ne plaćaju porez na zaradu tog zaposlenog.

Poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u fokusu

Ove poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom trebalo je da budu ukinute od januara 2027. godine. Međutim, Ministarstvo finansija je prihvatilo argumente privrede i civilnog sektora da takva mera može negativno uticati na tržište rada i društvenu uključenost. Takođe, zadržano je oslobođenje od poreza na dobit za preduzeća koja se bave radnim osposobljavanjem, profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom.

Pored toga, preduzetnicima koji izgube pravo na paušalno oporezivanje biće omogućen neposredan prelazak na oporezivanje lične zarade. Na taj način, smanjuju se troškovi i administrativno opterećenje za male biznise. Ove promene imaju za cilj da olakšaju poslovanje i doprinesu razvoju preduzetništva u Srbiji.

Argumenti privrede i značaj regulative

Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, tokom javne rasprave privreda je dala brojne predloge uz analize i obrazloženja. „Kroz radnu grupu i u toku javne rasprave dali smo predloge normativnih rešenja, obrazloženja i analiza, sa ciljem da se obezbedi zadržavanje ovih instrumenata podrške i njihovo usklađivanje sa evropskim standardima. Ohrabruje nas što su tokom ovog procesa prepoznati argumenti privrede i civilnog sektora, i što su određena rešenja, za koja smo ukazivali da mogu imati pozitivan efekat na poslovanje i razvoj preduzetništva, prihvaćena“, izjavila je Bojović.

Ona je dodala da je važno nastaviti dijalog u narednim fazama. Na taj način, moguće je obezbediti regulatorni okvir koji podstiče investicije, inovacije i održiv ekonomski rast Srbije.

Ostale poreske izmene i socijalni efekti

Značajan je i napredak u oblasti doniranja hrane. Doniranje hrane pred istekom roka trajanja, pod propisanim uslovima, više se neće smatrati prometom uz naknadu za potrebe PDV-a. Poseban podzakonski akt će urediti uslove, dokumentaciju i evidenciju za ovu meru. Na ovaj način, očekuje se da će privreda lakše donirati višak hrane bez dodatnih fiskalnih opterećenja.

Među predlozima koji nisu prihvaćeni nalaze se zadržavanje poreskog kredita za ulaganja u startape, kao i olakšice za ulaganje fizičkih lica u alternativne investicione fondove. Predlog za povećanje limita za paušalno oporezivanje sa šest na osam miliona dinara ostaje predmet razmatranja. O ostalim predlozima razgovori sa Ministarstvom finansija biće nastavljeni dok zakoni ne budu usvojeni.

Poreske olakšice za zapošljavanje osoba sa invaliditetom predstavljaju važan instrument za podsticanje socijalne inkluzije i smanjenje nezaposlenosti u Srbiji. Ove mere su usklađene sa evropskim standardima i imaju značajan uticaj na razvoj preduzetništva i održiv rast privrede.