RASFF sistem evidentirao desetak slučajeva problematične hrane iz Srbije u EU od početka godine, uključujući instant nudle sa nedeklarisanim proteinom jaja

Slovenija je putem evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF) izdala upozorenje na instant nudle sa ukusom piletine koje su proizvedene u Srbiji. Upozorenje je objavljeno 27. jula 2026. godine i odnosi se na ozbiljan rizik po zdravlje zbog prisustva proteina iz belanca jaja koji nije naveden u deklaraciji proizvoda. Ovaj slučaj dodatno potvrđuje probleme sa bezbednošću hrane iz Srbije na tržištu Evropske unije.

Ozbiljan rizik za alergične potrošače

Kontrolom instant nudli srpskog proizvođača utvrđeno je prisustvo proteina iz belanca jaja, koji nije bio deklarisan među sastojcima. Takva praksa predstavlja neprihvatljiv rizik za decu i odrasle sa alergijom na proteine jaja, navode slovenačke nadležne institucije. Zbog toga je proizvod svrstan u kategoriju „obiljan rizik“ i o incidentu je odmah obavešten RASFF sistem. Iako nudle nisu stavljene na tržište u Sloveniji, rezultati laboratorijske analize prosleđeni su svim relevantnim institucijama EU.

Rasff sistem i ponovljeni problemi sa hranom iz Srbije

Prema podacima RASFF sistema, ovo je jedan od desetak slučajeva upozorenja na problematične ili opasne prehrambene proizvode iz Srbije od početka godine. U istom periodu, registrovana su vraćanja voća zbog prisustva kadmijuma u malinama otkrivenih u Francuskoj, kao i detekcija fungicida triciklazola u pirinčanim kolačima izvezenim u Hrvatsku. Takođe, zabeleženi su slučajevi povećanog nivoa askorbinske kiseline u suvim šljivama, aflatoksina B1 u kukuruznom skrobu i nikla u ukiseljenom kupusu. Prisustvo mezofilnih bakterija u korama za torte takođe je evidentirano kao rizik.

Statistika i transparentnost podataka o neispravnoj hrani

U prethodnoj godini, prema RASFF podacima, zabeleženo je trideset slučajeva neispravne hrane iz Srbije na evropskom tržištu. Ovi incidenti utiču na reputaciju srpske poljoprivrede i prehrambene industrije u inostranstvu. Podaci o proizvođačima koji su plasirali neispravnu hranu na domaće tržište nisu javno dostupni, što dodatno otežava praćenje bezbednosti hrane. Kao rezultat, potrošači u Srbiji suočeni su sa neizvesnošću kada je reč o poreklu i sastavu određenih proizvoda. Pored toga, ponovljeni problemi sa izvozom hrane mogu negativno uticati na konkurentnost srpskih proizvođača u Evropskoj uniji i otežati pristup stranim tržištima.

Šira slika i značaj kontrole kvaliteta

Važno je naglasiti da su kontrole kvaliteta hrane i transparentnost podataka od ključnog značaja za očuvanje poverenja potrošača i stabilnost izvoza. RASFF sistem omogućava brzu razmenu informacija među državama članicama EU radi sprečavanja širenja opasnih proizvoda. S druge strane, nedovoljna transparentnost o domaćim proizvođačima i plasiranim proizvodima otežava zaštitu potrošača u Srbiji. Očekuje se da će nadležne institucije pojačati kontrole i unaprediti sistem informisanja kako bi se ovakvi incidenti sveli na minimum i očuvao pristup evropskom tržištu.

U junu zabeležen drugi uzastopni pad potrošačkih cena, transport i odeća najviše doprineli smanjenju inflacije

Inflacija u Bosni i Hercegovini usporila je na 4,2 odsto u junu 2026. godine, prema podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine (BHAS). Ovo predstavlja značajno smanjenje u odnosu na maj, kada je međugodišnja inflacija iznosila 5,6 odsto. Pad inflacije u Bosni i Hercegovini zabeležen je drugi mesec zaredom, što predstavlja promenu trenda posle osam meseci rasta.

Pad cena hrane i odeće ključan za inflaciju u Bosni i Hercegovini

Najveći doprinos usporavanju inflacije u Bosni i Hercegovini dali su niže cene hrane i bezalkoholnih pića, koje su u junu pale za 0,5 odsto na godišnjem nivou. U maju su ove cene beležile rast od 0,6 odsto. S druge strane, cene odeće i obuće nastavile su pad i u junu, i to za 7,2 odsto. Ovaj trend je dodatno uticao na ukupnu međugodišnju inflaciju.

Rast cena stanovanja usporio, troškovi transporta znatno niži

Cene stanovanja i komunalnih usluga u Bosni i Hercegovini porasle su za 10,5 odsto na godišnjem nivou. Ipak, taj rast je niži nego u maju, kada je iznosio 11,5 odsto. Najizraženije usporavanje zabeleženo je kod troškova transporta, gde je rast u junu iznosio 17,5 odsto, dok je mesec ranije bio 23,7 odsto. Kao rezultat, sektor transporta je najviše uticao na pad mesečnog indeksa potrošačkih cena, beležeći pojeftinjenje od 4,2 odsto.

Drugi uzastopni pad potrošačkih cena na mesečnom nivou

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Bosni i Hercegovini pale su za 1,1 odsto u junu, nakon što su u maju pale za 0,9 odsto. Ovo je drugi uzastopni mesec sa padom cena, što je prekinulo prethodni period od osam meseci kontinuiranog rasta. Osim transporta, sezonska sniženja u sektoru odeće i obuće, sa padom od 1,5 odsto, doprinela su ukupnom smanjenju cena. Takođe, hrane i bezalkoholna pića pojeftinili su za 1,2 odsto, dok su troškovi stanovanja i obrazovanja zabeležili blagi pad.

Širi ekonomski kontekst i značaj za domaćinstva

Usporavanje inflacije u Bosni i Hercegovini posebno je važno za domaćinstva, s obzirom na to da su cene osnovnih životnih namirnica i transporta u prethodnom periodu predstavljale glavni izvor pritiska na budžet građana. Pre svega, pad potrošačkih cena u dva uzastopna meseca mogao bi da doprinese stabilizaciji troškova za potrošače. Istovremeno, deo sektora stanovanja i komunalnih usluga i dalje beleži dvocifren rast, što ostaje izazov za većinu domaćinstava. Ipak, trenutni podaci pokazuju da je inflacija u Bosni i Hercegovini u silaznoj putanji, što može pozitivno uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost zemlje.

Vozače u Hrvatskoj od ponoći očekuje značajan rast cena goriva, dok dizel beleži najveće poskupljenje

Hrvatska je od ponoći uvela novo povećanje maloprodajnih cena goriva na pumpama gde je cena pod kontrolom države. Ključni podatak je da „cene goriva u Hrvatskoj“ rastu od 8 do čak 19 centi u zavisnosti od vrste. Vlada Hrvatske je ovu odluku donela na telefonskoj sednici, a nove cene važiće naredne dve sedmice.

Detaljna struktura poskupljenja goriva

Prema novim cenama, benzin će poskupeti za 8 centi i prodavaće se po 1,62 evra za litar. S druge strane, dizel gorivo će biti skuplje za 16 centi i koštaće 1,75 evra po litru. Plavi dizel, koji se koristi u poljoprivredi, beleži najveće povećanje cene za čak 19 centi. Nova cena plavog dizela iznosi 1,21 evro po litru. Gas za rezervoare poskupljuje za 6 centi i dostiže 1,28 evra, dok će se gas u bocama prodavati po 1,86 evra, što je takođe poskupljenje od 6 centi.

Uticaj na vozače i regionalno poređenje

Ovo povećanje dolazi nakon što su cene goriva u Srbija porasle za dva dinara (1,7 centi) u petak. Trenutno benzin BMB95 u Srbiji košta 200 dinara (1,7 evra), evrodizel 224 dinara (1,9 evra), a gorivo za poljoprivrednike 184 dinara (1,6 evra). Važno je istaći da, iako je povećanje u Srbiji bilo minimalno, u regionu su zabeležena mnogo veća poskupljenja, čak i uz smanjene akcize.

Kontekst tržišta i istorijska perspektiva

Poskupljenja goriva u Hrvatskoj približavaju njihove cene onima u Srbiji, što je značajno s obzirom na prethodne razlike u cenama. Krajem juna 2025. godine, rekordna cena dizela u Srbiji iznosila je 225 dinara, dok je benzin početkom jula 2022. dostigao 205 dinara. Ipak, trenutne cene u Srbiji su i dalje više nego u regionu, ali razlika se smanjuje zbog aktuelnih poskupljenja u Hrvatskoj.

Regulatorne odluke i trajanje novih cena

Vlada Hrvatske je nove cene uvela na pumpama gde je cena pod njihovom kontrolom, dok na autoputevima cene ostaju slobodne. Ove izmene će važiti naredne dve sedmice, nakon čega se očekuje nova procena u skladu sa stanjem na svetskom tržištu i promenama u akcizama.

Zaključak: Tržišni pritisci i regionalni trendovi

Ovakva kretanja u cenama goriva odražavaju rastuće pritiske na tržištu nafte i derivata u celoj Evropi. Kao rezultat, vozači u Hrvatskoj i regionu moraju da se prilagode novim, višim troškovima, što može uticati i na druge sektore privrede, posebno na transport i poljoprivredu.