Ispaljeno pet metaka na porodičnu kuću, istraga o napadu u Podgorici intenzivno traje pod nadzorom tužilaštva

Nepoznata osoba je jutros oko 2.50 časova ispalila pet hitaca iz pištolja na porodičnu kuću policijskog službenika u Podgorici, prema policijskim izvorima. Dva metka su pogodila i oštetila prozor, dok su preostala tri završila u spoljašnjem delu kuće, odnosno u malterisanom zidu. Ovaj napad predstavlja nastavak ranijih incidenata, jer je u septembru 2022. godine na isti dom bačeno dve bombe, od kojih je jedna eksplodirala.

Policija je odmah reagovala po prijavi i izašla na lice mesta. Službenici Odeljenja bezbednosti Podgorica obezbedili su prostor i započeli uviđaj, kojim je rukovodila državna tužiteljka iz Osnovnog državnog tužilaštva. Ispitivanje okolnosti napada u Podgorici vodi se u saradnji sa tužilaštvom i forenzičkim centrom.

Tok istrage i prikupljanje dokaza

Policija je izuzela dokaze i tragove koji će biti poslati na veštačenje. Više osoba je do sada dalo izjave u policijskim prostorijama. Prema zvaničnom saopštenju, policija preduzima opsežne i koordinisane mere, po nalogu nadležne državne tužiteljke, kako bi pronašla, locirala i uhapsila osobu odgovornu za napad u Podgorici, kao i potpuno rasvetlila događaj.

U saopštenju se ističe da napad na policijske službenike predstavlja i napad na instituciju policije, ali i na državu. Zbog toga će policija, u saradnji sa tužilaštvom, preduzeti sve zakonom propisane mere i radnje. Cilj je, kako navode, da pruže snažan odgovor i privedu pravdi svako lice koje pokušava da zastrašivanjem onemogući policijske službenike i organe za sprovođenje zakona u borbi protiv kriminala.

Reakcije i bezbednosni značaj

Ovaj napad dodatno je uznemirio javnost, imajući u vidu prethodne incidente na istoj adresi. Takođe, prema policijskim izvorima, istraga o napadu u Podgorici nastavlja se intenzivno, sa ciljem da se utvrde svi detalji i motivi iza ovog događaja. Policija apeluje na građane da pruže sve informacije koje mogu pomoći u rasvetljavanju slučaja.

Važno je napomenuti da se, prema zvaničnim informacijama, preduzimaju sve mere zaštite kako bi se obezbedila sigurnost policijskih službenika i njihovih porodica. S obzirom na to da nije prvi put da je meta napada isti policijski službenik, istraga o napadu u Podgorici dobija dodatnu težinu za lokalnu zajednicu. Dalji tok postupka zavisiće od rezultata forenzičkog veštačenja i izjava svedoka.

Dvoje članova ekspedicije je preživelo, dok su spasilačke ekipe nastavile potragu u izuzetno teškim uslovima

Pet državljana Bosne i Hercegovine poginulo je tokom ekspedicije na planini Elbrus u Rusiji. Prema saopštenju, ekspediciju su zahvatili led i olujni vetar, a dvoje članova grupe uspelo je da preživi ove ekstremne uslove.

Ekspedicija od sedam osoba krenula je 25. jula u osvajanje Elbrusa, najvišeg vrha Evrope i Rusije. Kako je objavljeno, vremenski uslovi su na početku bili povoljni. Međutim, vetar je ubrzo ojačao, dostižući brzinu od 45 kilometara na sat, a do jutra i 70 kilometara na sat. Takođe, niske temperature i led dodatno su otežali situaciju na planini.

Detalji nesreće na Elbrusu

Jedan član ekspedicije je samostalno sišao sa planine i uspeo da pozove pomoć. Spasilačke ekipe su pronašle još jednog preživelog i odmah ga hospitalizovale. Obojica preživelih se nalaze pod lekarskim nadzorom. Prema izjavama lokalnih vodiča, dva člana grupe su preminula na visini od 5.100 metara, a potraga za ostalima je trajala nekoliko sati.

Prema informacijama iz Istražnog komiteta Ruske Federacije za Kabardino-Balkariju, istraga povodom događaja je u toku. Zvaničnici su potvrdili da je vest o ekspediciji koja je ostala zarobljena na Elbrusu stigla 25. jula, nakon što je prvi preživeli uspeo da stigne do baze i obavesti nadležne.

Razvoj spasilačke akcije i tragičan ishod

Tokom spasilačke akcije, potvrđeno je da su četiri člana grupe nestala. Potom su ekipe pronašle još jednog preživelog, dok je broj žrtava porastao na pet. Prema saopštenju, prethodno su dva člana preminula zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, a preostali članovi nisu uspeli da prežive teške uslove.

Na planini Elbrus, poznatoj po surovim i nepredvidivim vremenskim prilikama, slični incidenti nisu retkost. Kao podsetnik na opasnosti ovog vrha, samo nekoliko dana ranije tokom uspona je stradao maloletnik, dok je njegov otac zadobio teške povrede. Ovaj slučaj ponovo skreće pažnju na rizike koje nose ekspedicije u ekstremnim planinskim uslovima.

Pored toga, spasilačke službe nastavljaju da apeluju na sve alpiniste i turiste da prate preporuke stručnjaka i redovno proveravaju vremensku prognozu pre svakog uspona. Istraga o događaju na Elbrusu je u toku, a javnost će biti obaveštena o daljim saznanjima.

Više od 200.000 ljudi ostalo je bez doma nakon razornog zemljotresa magnitude 6,1 koji je pogodio Skoplje

Na današnji dan pre 63 godine, razorni zemljotres u Skoplju zauvek je promenio lice ovog grada. U 5.17 časova, snažan potres magnitude 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je Skoplje, odnevši 1.070 života i povredivši oko 3.000 ljudi, prema saopštenju. Više od 200.000 stanovnika ostalo je bez krova nad glavom, dok su se posledice osetile širom regiona.

Razaranje grada i posledice

Zemljotres u Skoplju, koji je trajao svega dvadeset sekundi, uništio je više od 15.800 stanova i ozbiljno oštetio još oko 28.000 objekata. Skoro 80 odsto gradskih struktura pretrpelo je masovna razaranja, kako je objavljeno. Potresi su se osetili ne samo u Makedoniji, već i u susednim regionima. Prva informacija o katastrofi stigla je iz pošte, kada je dežurni telefonista uspeo da uspostavi vezu sa Beogradom i preneo poruku o nesreći.

Pomoć i međunarodna solidarnost

Vest o tragediji brzo se proširila svetom, a pomoć je počela da stiže sa svih strana. Tokom prvih dana, najveći teret podneli su tadašnja Jugoslovenska narodna armija, građani iz svih jugoslovenskih republika i spasilačke službe. Ipak, Skoplje je ubrzo postalo simbol međunarodne solidarnosti, jer je pomoć stigla iz 87 zemalja sveta.

Ujedinjene nacije su preuzele koordinaciju dugoročne obnove grada. Generalna skupština UN je 14. oktobra iste godine jednoglasno usvojila Rezoluciju o pomoći, čime je taj datum ostao upamćen kao „Dan Skoplja“ u istoriji organizacije.

Tragovi nesreće i sećanje na žrtve

Sat na Staroj železničkoj stanici u Skoplju zaustavio se tačno u 5.17 i tako ostao do danas, podsećajući na trenutak kada je zemljotres u Skoplju promenio istoriju grada. Ova tragedija i danas ima snažan uticaj na kolektivno pamćenje i urbanistički razvoj glavnog grada Severne Makedonije. Zbog toga, svake godine se na ovaj datum odaje počast žrtvama i podseća na značaj međunarodne pomoći i solidarnosti u trenucima katastrofe.