Problemi sa kožom, varenjem i pamćenjem često ukazuju na hronični stres kod žena

Sve veći broj žena u Srbiji suočava se sa nevidljivim znaci hroničnog stresa, što može značajno uticati na kvalitet života. Hronični stres nastaje kada organizam duže vreme proizvodi hormone stresa poput kortizola i adrenalina. Kao rezultat, telo šalje razna upozorenja koja žene često zanemaruju jer nisu uvek očigledna. Pre svega, nevidljivi znaci hroničnog stresa uključuju promene na koži, probleme sa varenjem i teškoće u koncentraciji. Međutim, rano prepoznavanje ovih simptoma važno je za očuvanje zdravlja.

Na primer, žene često primete akne, crvenilo ili pojačanu suvoću kože kada su pod stresom. Osim toga, rane sporije zarastaju jer je imunitet oslabljen. Takođe, problemi sa varenjem kao što su nadutost, grčevi i promena ritma creva, mogu ukazivati na to da digestivni sistem trpi posledice stresa. Veza između mozga i creva je jaka, zbog toga psihičko opterećenje lako utiče na digestivni trakt.

Kako hronični stres utiče na pamćenje i mišićnu napetost

Osim promena na koži i varenju, nevidljivi znaci hroničnog stresa kod žena uključuju zaboravnost i poteškoće sa koncentracijom. Na primer, ako često zaboravljate svakodnevne obaveze ili teško pratite razgovore, možda ste pod uticajem stresa. Pored toga, napetost vilice, stiskanje zuba i ukočen vrat javljaju se kao fizički odgovori tela na dugotrajan pritisak. Na kraju, ovakvi simptomi mogu trajati nedeljama i značajno smanjiti kvalitet života.

Zašto žene češće ignorišu upozoravajuće znake

Žene često balansiraju između posla, porodice i ličnih obaveza. Zbog toga ne prepoznaju nevidljivi znaci hroničnog stresa ili ih pripisuju umoru. Međutim, ignorisanje ovih signala može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Štaviše, fizička napetost i umor mogu ukazivati na potrebu za promenom svakodnevnih navika. Zato je važno obratiti pažnju na signale koje telo šalje.

Izjava stručnjaka: Kako reagovati na prve simptome

Dr Milica Petrović, specijalista psihijatrije, ističe: „Ako primetite promene na koži, probleme sa varenjem ili se često osećate zaboravno, važno je da ne ignorišete te znake. Na taj način telo pokušava da vas upozori da je pod prevelikim pritiskom.” Takođe, ona savetuje: „Redovan san, fizička aktivnost i razgovor sa stručnjakom mogu značajno da pomognu u prevazilaženju hroničnog stresa.”

Praktični saveti i kada se obratiti lekaru

Da biste sprečile posledice koje donose nevidljivi znaci hroničnog stresa, preporučuje se dovoljno sna, uravnotežena ishrana i redovno kretanje. Osim toga, razgovor sa prijateljima ili stručnjacima može biti od pomoći kada stres utiče na svakodnevne aktivnosti. Na kraju, ukoliko simptomi traju duže od nekoliko nedelja ili se pojačavaju, neophodno je obratiti se lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Novo istraživanje pokazuje da žene na GLP-1 terapiji češće prijavljuju opadanje kose, ali je rizik obično privremen.

Žene koje koriste GLP-1 lekovi za mršavljenje imaju povećan rizik od gubitka kose, otkriva istraživanje sa University of Pennsylvania. Ova studija je uključila žene i muškarce na terapiji za mršavljenje ili dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Međutim, kod žena je opadanje kose zabeleženo češće nego kod muškaraca. Kao rezultat, rizik od gubitka kose kod korisnica GLP-1 lekova bio je čak 68 odsto veći u poređenju sa drugim lekovima za dijabetes. Iako je ukupan rizik nizak, ovo pitanje je važno jer gubitak kose može uticati na samopouzdanje i svakodnevni život mnogih žena.

Zašto GLP-1 lekovi za mršavljenje utiču na kosu

Naučnici su naveli da GLP-1 lekovi za mršavljenje deluju tako što smanjuju apetit i regulišu nivo šećera u krvi. Međutim, brz gubitak kilograma i smanjen unos kalorija često prate ovu terapiju. Zbog toga telo može biti pod fiziološkim stresom i doći do privremenog opadanja kose. Pored toga, manjak nutrijenata kao što su gvožđe, cink ili biotin može dodatno pogoršati stanje kose. Iako je većina slučajeva gubitka kose bila privremena, žene su često zabrinute zbog promene izgleda tokom ovih terapija.

Kada žene treba da potraže pomoć zbog opadanja kose

Osim toga, stručnjaci ističu da je važno prepoznati na vreme kada je gubitak kose posledica terapije, a kada zahteva dodatnu pažnju. „Iako je apsolutni rizik od alopecije nizak, svaka pacijentkinja treba da bude informisana o mogućim posledicama, kako bi donela najbolju odluku o terapiji“, kaže dr Marija Petrović, endokrinolog. Ona objašnjava: „Važno je pratiti stanje kose, unositi dovoljno vitamina i minerala, i obratiti se lekaru ako primetite pojačano opadanje.“ Štaviše, većina žena primeti povratak kose nakon prestanka terapije ili prilagođavanja ishrane. Na kraju, reakcija na lekove je individualna i ne može se uvek predvideti.

Praktični saveti za očuvanje zdravlja kose tokom terapije

Kao rezultat istraživanja, žene koje koriste GLP-1 lekovi za mršavljenje mogu smanjiti rizik od gubitka kose tako što će paziti na unos hranljivih materija. Pre svega, preporučuje se redovno praćenje krvne slike i konsultacije sa lekarom o suplementima. Takođe, stručnjaci savetuju izbegavanje rigoroznih dijeta i obezbeđivanje dovoljno proteina u ishrani. Pored toga, pažljivo birajte preparate za negu kose i izbegavajte agresivne tretmane dok ste na terapiji. Ipak, važno je znati da je gubitak kose obično privremen i reverzibilan.

Na kraju, svaka žena treba da bude informisana i da sarađuje sa svojim lekarom kako bi terapija bila bezbedna. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Neuropsihijatar objašnjava zašto žene češće osećaju umor nakon dužeg boravka na telefonu

Skrolovanje društvenih mreža brže troši energiju mozga nego čitanje knjige, pokazala su nova istraživanja u urbanim sredinama. Mnoge žene prijavljuju pojačan mentalni umor nakon dužeg korišćenja mobilnog telefona. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene svih uzrasta, a posebno one koje svakodnevno provode sate na društvenim mrežama. Zbog toga je važno razumeti šta se dešava u mozgu tokom skrolovanja i kako to utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Zašto skrolovanje društvenih mreža pojačava osećaj umora

Pre svega, mozak mora da obradi veliki broj informacija u veoma kratkom vremenu. Svaka nova slika, video ili tekst zahtevaju trenutnu pažnju i aktiviraju različite delove mozga. Međutim, stalno prebacivanje sa jednog sadržaja na drugi izaziva fragmentisanu pažnju. Kao rezultat, žene češće osećaju iscrpljenost, zaboravnost i razdražljivost. „Skrolovanje izaziva fragmentisanu pažnju, što znači da naš mozak stalno procenjuje da li je sledeći sadržaj koristan ili zanimljiv. To ubrzava mentalni zamor“, objašnjava dr Ana Petrović, neuropsihijatar.

Čitanje knjige jača pažnju i smanjuje stres

S druge strane, čitanje knjige usmerava pažnju na jednu temu i omogućava dublje razumevanje. Osim toga, centri za dugoročno pamćenje i maštu postaju aktivniji i pomažu boljem opuštanju. Mnoge žene ističu da se posle čitanja osećaju smirenije i osveženo. Štaviše, redovno čitanje može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija tokom godina.

Praktični saveti za očuvanje energije mozga

U međuvremenu, savetuje se ograničavanje vremena na društvenim mrežama na najviše sat vremena dnevno. Pored toga, preporučuje se da svakog dana izdvojite vreme za čitanje, makar nekoliko strana. „Na taj način pomažete svom mozgu da se oporavi od preopterećenja“, navodi dr Ana Petrović. Takođe, pravite kratke pauze dok koristite telefon: zatvorite oči na minut i duboko dišite. Ako primetite da ste često umorni ili zaboravni nakon skrolovanja, razmislite o promeni digitalnih navika.

Zašto je prevencija važna za žensko mentalno zdravlje

Na kraju, štaviše, očuvanje pažnje i energije doprinosi boljem svakodnevnom funkcionisanju i smanjenju stresa. Pored toga, zdrave digitalne navike mogu poboljšati kvalitet sna. Sve više žena bira knjige kao način relaksacije i zaštite mentalnog zdravlja. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.