Biljka matičnjak prirodno pomaže ženama da lakše zaspe, smanji nervozu i olakša simptome PMS-a.

Sve veći broj žena u Srbiji traži prirodna rešenja za nesanicu, anksioznost i probavne smetnje. U poslednje vreme, mnoge žene otkrivaju koristi koje donosi matičnjak (lekovita biljka iz porodice metvica), posebno kada je u pitanju svakodnevni stres i poremećaji sna. Pre svega, matičnjak je poznat po svom blagom umirujućem efektu, zbog čega je čest izbor u čajevima, kapsulama ili dodacima ishrani.

Osim što ublažava napetost, matičnjak olakšava nesanicu, što potvrđuju i rezultati novijih istraživanja. Na primer, studija iz 2024. godine je pokazala da redovno korišćenje matičnjaka može poboljšati kvalitet sna kod žena koje imaju problem sa čestim buđenjem tokom noći. Zbog toga je matičnjak posebno važan za žene koje se suočavaju sa nesanicom ili stresom u svakodnevnom životu.

Matičnjak pomaže kod nesanice, anksioznosti i simptoma PMS-a

Mnoge žene koriste matičnjak kada osećaju povećanu nervozu ili razdražljivost. Takođe, kapsule i čajevi od matičnjaka mogu doneti olakšanje kod blagih oblika anksioznosti (stanja pojačane brige i napetosti). Kao rezultat toga, žene koje traže prirodnu podršku za bolje raspoloženje često biraju ovu biljku. Osim toga, matičnjak se pokazao značajnim i tokom predmenstrualnog sindroma (PMS). Jedno istraživanje na adolescentkinjama potvrdilo je da dnevna doza od 1.200 mg matičnjaka može smanjiti simptome PMS-a, kao što su bol u stomaku, napetost i razdražljivost.

Zapravo, matičnjak može biti koristan i za zdravlje kože. Kreme i ulja na bazi matičnjaka mogu ubrzati zaceljivanje herpesa na usnama, zahvaljujući antioksidativnim i protivupalnim svojstvima ove biljke. Na taj način, matičnjak ublažava crvenilo i otok, a pomaže i kod drugih blažih promena na koži.

Prirodna podrška varenju i svakodnevna upotreba

Pored toga, matičnjak je poznat kao tradicionalni lek za probavne smetnje, uključujući nadutost i grčeve. Žene često pripremaju čaj od matičnjaka kada imaju problem sa varenjem ili osećaju nelagodnost u stomaku. Štaviše, neka istraživanja ukazuju da matičnjak može pomoći i kod grčeva kod dece, mada su za ovu primenu potrebna dodatna ispitivanja. Matičnjak možete koristiti kao čaj, dodatak u salatama, hladnim napicima ili kao biljne preparate u obliku kapsula, tinktura i krema.

U međuvremenu, važno je pridržavati se preporučenih doza koje su navedene na pakovanju, jer suplementi i tinkture često imaju jači efekat od običnog čaja. Na kraju, trudnice, dojilje i žene koje koriste druge lekove treba da budu posebno oprezne. Pre početka upotrebe novih biljnih proizvoda, preporučuje se konsultacija sa farmaceutom ili lekarom.

Dr Katarina Ilić, specijalista interne medicine, ističe: „Matičnjak ima blagotvoran uticaj na nervni sistem i može pomoći ženama koje se bore sa nesanicom ili anksioznošću. Ipak, preporučujem oprez pri kombinovanju sa drugim lekovima.“

Praktični saveti za uvođenje matičnjaka u svakodnevnu rutinu

Ako želite da uvrstite matičnjak u svoju svakodnevicu, možete ga koristiti kao čaj, začin u salatama ili kao deo biljnog preparata. Pored toga, matičnjak je lako dostupan i jednostavan za pripremu, što ga čini pogodnim za žene koje traže prirodnu podršku zdravlju. Ipak, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Mnoge žene godinama trpe perimenopauzu ne znajući pravi uzrok svojih tegoba i promena

Simptomi perimenopauze često ostaju neprepoznati kod žena širom sveta, što otežava pravovremenu dijagnozu i podršku. Ovaj zdravstveni problem pogađa žene u periodu pre menopauze, kada hormoni počinju da se menjaju, obično između 40. i 50. godine. Zbog toga mnoge žene godinama osećaju promene raspoloženja, probleme sa spavanjem i pad energije, a da nisu svesne da su to prvi znaci perimenopauze. Pre svega, važno je prepoznati ove simptome jer mogu uticati na svakodnevni život, zdravlje i radnu sposobnost.

Kako prepoznati simptome perimenopauze

Osim toga, perimenopauza nije isto što i menopauza. Perimenopauza je prelazni period koji može trajati nekoliko godina pre potpunog prestanka menstruacije. U ovom periodu žene mogu primetiti nepravilne cikluse, promene raspoloženja, zaboravnost, nesanicu i nalete vrućine. Takođe, neki simptomi nalikuju stresu ili preteranom umoru, pa žene često ne povezuju tegobe sa hormonskim promenama. Melinda Gejts je otvoreno govorila o svom iskustvu: „Morala sam da se obratim čak trojici ginekologa dok nisam saznala da su moji simptomi deo perimenopauze.“

Zašto simptomi perimenopauze ostaju neprepoznati

Nažalost, mnoge žene ne dobiju pravu dijagnozu na vreme. U međuvremenu, istraživanja pokazuju da manje od trećine ginekologa ima formalnu edukaciju o menopauzi i perimenopauzi. Kao rezultat, žene često osećaju nesigurnost i frustraciju. Štaviše, problemi sa koncentracijom ili promenama raspoloženja utiču i na posao, porodicu i samopouzdanje. „Iznenadilo me je koliko je teško dobiti tačnu dijagnozu, čak i kad imate pristup najboljim lekarima“, izjavila je Melinda Gejts.

Šta znači perimenopauza za žene u svakodnevnom životu

Pre svega, simptomi perimenopauze mogu uticati na kvalitet sna, radnu produktivnost i odnose sa drugima. U nekim slučajevima žene razmišljaju o promeni posla ili smanjenju obaveza jer se osećaju iscrpljeno. Ipak, simptomi perimenopauze nisu sramota niti znak slabosti. Važno je razgovarati sa prijateljicama, partnerom i lekarom, jer zajednička podrška može olakšati ovaj period. Pored toga, vođenje dnevnika simptoma pomaže ženama da bolje razumeju svoje telo i olakšaju razgovor sa ginekologom.

Praktični saveti i gde potražiti pomoć

Zapravo, beleženje promena u ciklusu, kvalitetu sna i raspoloženju može biti od velike koristi. Na taj način, lakše je prepoznati obrazac simptoma i objasniti ih lekaru. Ako sumnjate na simptome perimenopauze, obavezno zakažite pregled kod ginekologa ili endokrinologa. S druge strane, edukujte se o ovoj temi i pitajte lekara da li ima iskustva sa perimenopauzom. Konačno, Melinda Gejts savetuje: „Ne odustajte dok ne pronađete stručnjaka koji razume vaše simptome.“ Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Epigenetika i razlike u moždanim ćelijama nude nova objašnjenja o manjem riziku žena

Parkinsonova bolest sve češće pogađa stariju populaciju širom sveta, ali ključna razlika postoji među polovima. Novo evropsko istraživanje, predstavljeno na kongresu u Barseloni, pokazuje da muškarci imaju čak 50% veći rizik da obole od Parkinsonove bolesti u odnosu na žene. Ovaj neurološki poremećaj, koji se javlja kod oko 1% osoba starijih od 60 godina, značajno utiče na kvalitet života obolelih i njihovih porodica. Međutim, žene obično razvijaju prve simptome kasnije i žive duže nakon dijagnoze, što otvara važna pitanja za sve čitateljke.

Epigenetika kao ključ razlike među polovima

Istraživači su analizirali moždane uzorke 73 preminule osobe sa Parkinsonovom bolešću, uključujući 28 žena i 45 muškaraca, uporedivši ih sa zdravom kontrolnom grupom. Osim toga, proučavali su pet moždanih regija i glavne vrste moždanih ćelija. Dosadašnje teorije, poput izloženosti pesticidima ili fizičkih povreda, nisu dale potpuni odgovor zašto bolest češće pogađa muškarce. Ovog puta, fokus je bio na epigenetici — promenama koje utiču na aktivnost gena bez izmene same DNK. Ključni mehanizam je metilacija DNK (hemijska promena koja smanjuje aktivnost gena).

Zašto žene imaju prirodnu zaštitu?

Pre svega, istraživanje je pokazalo da žene sa Parkinsonovom bolešću imaju više epigenetskih promena u određenim delovima genoma. To može doprineti boljoj zaštiti od bolesti. Osim toga, ženski mozak ima više promena u glijalnim ćelijama (ćelijama koje podržavaju rad neurona), što ranije nije dovoljno proučavano. Dr Laura Bojarskaite, neurobiolog iz Univerziteta u Oslu, objasnila je: „Najzanimljiviji deo istraživanja jeste to što Parkinsonovu bolest posmatra kroz prizmu biološkog pola i glijalnih ćelija, umesto da se fokusira isključivo na neurone.” Osim toga, ranija istraživanja profesorke Julije Šulce-Hentrih potvrdila su da žene pokazuju više epigenetskih promena u DNK nego muškarci, što može usporiti razvoj bolesti.

Praktičan značaj za žene i prevencija simptoma

Kao rezultat ovih otkrića, žene mogu imati urođenu genetsku zaštitu koja smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. Ipak, zbog produženog životnog veka i starenja stanovništva, očekuje se da će broj obolelih porasti na devet miliona do 2030. godine širom sveta. U međuvremenu, važno je znati prve znake bolesti: drhtanje ruku, usporenost pokreta i smetnje s ravnotežom. Na kraju, rano prepoznavanje ovih simptoma i pravovremena poseta neurologu mogu značajno pomoći u očuvanju kvaliteta života.

Izjave stručnjaka i preporuke za zdravlje mozga

U međuvremenu, istraživači ističu važnost daljih proučavanja epigenetskih razlika među polovima. Dr Laura Bojarskaite ističe: „Na taj način možemo bolje razumeti kako pol utiče na nastanak bolesti i razviti efikasnije tretmane.” Osim toga, žene mogu dodatno zaštititi zdravlje mozga redovnom fizičkom aktivnošću, izbalansiranom ishranom i izbegavanjem štetnih materija iz okoline. Na kraju, savetuje se da bilo koji sumnjiv simptom ne ignorišete, već se obratite stručnjaku. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.