Nemački proizvođač automobila smanjuje prognozu za 2026. godinu, pad isporuka i marže pod pritiskom konkurencije

Volkswagen je zabeležio pad neto profita od 30 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Neto dobit iznosila je 1,5 milijardi evra u drugom kvartalu, što je pad sa 2,3 milijarde evra iz istog perioda prethodne godine. Prihodi su u prvih šest meseci dostigli 158 milijardi evra, dok je operativna dobit pala za gotovo 12 odsto, na 5,9 milijardi evra. Kompanija je saopštila da sada očekuje pad prihoda za 3 odsto u 2026, umesto ranije prognoziranog blagog rasta.

Pad profita i isporuka vozila

Neto profit Volkswagen-a u drugom kvartalu 2026. godine pao je za 32,9 odsto. Operativna marža iznosila je 3,8 odsto, što je najniži nivo od pandemijske 2020. godine. Kompanija je zadržala cilj da na kraju godine marža bude između četiri i 5,5 odsto. Ukupne isporuke vozila u drugom tromesečju smanjene su skoro 9 odsto, na 2,08 miliona automobila. Prodaja na kineskom tržištu pala je za više od trećine, na 424.300 vozila.

Uticaj tržišnih pritisaka i troškova

Kao rezultat cenovnog rata u Kini, uz američke carine i geopolitičke tenzije, Volkswagen se suočava sa dodatnim izazovima. Kompanija navodi i jednokratne troškove od oko 900 miliona evra. Konkurencija u automobilskoj industriji, posebno na kineskom tržištu, dodatno je pojačala pritisak na profitabilnost. Pored toga, ratovi i globalne neizvesnosti opteretili su rezultate.

Izjave rukovodstva i planovi restrukturiranja

Generalni direktor Oliver Blume istakao je da sprovedeno restrukturiranje već daje rezultate. Međutim, naglasio je da je potrebno dalje smanjenje troškova. Finansijski direktor Arno Antlic upozorio je da je profitabilnost i dalje „na neprihvatljivo niskom nivou“. On je ocenio da rezultati predstavljaju jasno upozorenje da su neophodne odlučne mere.

Šta sledi za Volkswagen i zaposlene

Volkswagen planira smanjenje opštih troškova za dodatnih 11 milijardi evra do kraja decenije. Kompanija namerava da ukine oko 50.000 radnih mesta, pre svega u administraciji i indirektnim poslovima. Ovo je dodatak postojećem planu prema kojem će do 2030. godine biti ukinuto 50.000 radnih mesta u Nemačkoj. Novi planovi su naišli na snažan otpor sindikata, radničkog saveta i pokrajine Donja Saksonija, koja sa 20 odsto vlasništva ima značajan uticaj u nadzornom odboru kompanije. Uporedo sa tim, Volkswagen nastoji da poboljša operativnu efikasnost i odbrani tržišnu poziciju u uslovima sve jače konkurencije.

Više od 120 bogatih Britanaca traži porez na super-bogatstvo, što bi donelo 24 milijarde funti godišnje za javne službe

Britanski milioneri traže veće poreze za sebe i predlažu uvođenje poreza od 2% na bogatstvo iznad 10 miliona funti. Ovu inicijativu podržava 120 najbogatijih građana Ujedinjenog Kraljevstva, koji su uputili zvaničan zahtev novom premijeru Endiju Bernamu. Cilj im je da dodatni prihodi od poreza, procenjeni na 24 milijarde funti godišnje, budu usmereni u obnovu ključnih javnih službi.

Predlog milionera: veći porezi za pravednije društvo

Inicijativa dolazi od organizacije Patriotic Millionaires UK, a među potpisnicima su poznate javne ličnosti, uključujući fudbalskog legendu Garija Linekera, muzičara Brajana Enoa i reditelja Ričarda Kertisa. Oni su u otvorenom pismu istakli: „Oporezujte nas, mi to sebi možemo da priuštimo“. Prema njihovom predlogu, porez od 2% odnosio bi se na svu imovinu pojedinaca koja premašuje 10 miliona funti, dok bi se istovremeno tražilo izjednačavanje poreza na kapitalnu dobit sa porezom na dohodak i zatvaranje poreskih rupa u oblasti nasledstva.

Kapital, a ne rad, u fokusu poreske reforme

Milioneri naglašavaju da je cilj novog poreza da optereti nagomilano bogatstvo, a ne svakodnevni rad građana. Prema njihovim rečima, aktuelni sistem favorizuje kapital, dok su radnici podložniji oporezivanju. Kao rezultat, predloženi porez na super-bogatstvo bio bi namenjen izjednačavanju poreskog opterećenja i smanjenju imovinske nejednakosti. Izveštaji ekonomista pokazuju da bi godišnji prihodi od ovog poreza iznosili oko 24 milijarde funti, što bi omogućilo ulaganja u zdravstvo, školstvo i infrastrukturu.

Društveni jaz i podrška javnosti

Podaci iz otvorenog pisma ukazuju da svega 50 porodica u Velikoj Britaniji poseduje više bogatstva nego polovina ukupnog stanovništva zemlje. Ta koncentracija kapitala, prema mišljenju potpisnika, stvara opasan društveni jaz. Zanimljivo je da čak 75% građana podržava uvođenje poreza na super-bogatstvo, pokazuju aktuelne ankete. Time se pojačava pritisak na vladu da razmotri ovaj predlog.

Reakcije i izazovi za vladu

Kritičari ovakvog rešenja ističu da milioneri već sada mogu dobrovoljno uplatiti novac u državni budžet, bez potrebe za sistemskim promenama. Osim toga, ekonomski analitičari upozoravaju da bi uvođenje ovakvog poreza moglo dovesti do odliva kapitala, jer bi najbogatiji mogli prebaciti sredstva u inostranstvo. Premijer Endi Bernam sada je suočen sa izazovom da pronađe balans između zahteva za pravednijom raspodelom i straha od gubitka kapitala.

Šira ekonomska slika: potencijalni uticaj na javne finansije

Uvođenje poreza na super-bogatstvo, kakav predlažu britanski milioneri, moglo bi značajno povećati budžetske prihode. Time bi se stvorile mogućnosti za ulaganja u obnovu zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao i modernizaciju infrastrukture. Ipak, u praksi ostaje pitanje efekata na investicionu klimu i dugoročnu privrednu stabilnost zemlje. Naredni meseci pokazaće da li će vlada prihvatiti ovaj predlog ili će prevagnuti rezerve u vezi sa odlivom kapitala.

Neregulisani nalet jata ptica privremeno zaustavio letove Er Srbije za Tivat, kompanija usmerava putnike na alternativne aerodrome u regionu

Er Srbija je danas saopštila da zbog povećanog rizika od sudara sa pticama na aerodromu Tivat mora da preusmeri sve letove na alternativne aerodrome u regionu. Odluka je doneta jer bezbednosni uslovi nisu zadovoljeni, što direktno utiče na vazdušni saobraćaj i red letenja kompanije. Ovo saopštenje dolazi u trenutku kada više avio-kompanija iz regiona ima slične izazove na aerodromu u Tivtu zbog neregulisanog naleta jata ptica.

Letovi Er Srbije preusmereni zbog problema sa pticama

Vazdušni saobraćaj prema Tivtu je privremeno obustavljen zbog nemogućnosti da se obezbedi puna sigurnost putnika i posada. Neregulisani naleti ptica povećavaju rizik od potencijalnog sudara sa avionima, što može imati ozbiljne ekonomske posledice za avio-kompanije i aerodrome. Zbog toga Er Srbija privremeno koristi alternativne aerodrome u regionu da bi zadržala kontinuitet svojih operacija i minimizovala poremećaje u saobraćaju.

Prema saopštenju, nadležne službe nacionalnog avio-prevoznika preduzimaju sve potrebne mere kako bi obezbedile redovnost saobraćaja u skladu sa planiranim redom letenja. Takođe, kompanija zahvaljuje putnicima na razumevanju i strpljenju u vanrednim okolnostima koje su izvan njene kontrole.

Bezbednost saobraćaja i ekonomske implikacije prekida

Povećani rizik od sudara sa pticama nije samo bezbednosno, već i ekonomsko pitanje za avio-kompanije i aerodrome u regionu. Svako preusmeravanje letova znači dodatne troškove za kompanije i potencijalne gubitke u prihodima, dok putnici mogu trpeti kašnjenja i promene planova. Na aerodromima poput Tivta, gde je sezonski saobraćaj intenzivan, ovakvi incidenti mogu imati uticaj na ukupne rezultate u letnjoj sezoni.

Osim toga, druge avio-kompanije koje posluju na aerodromu Tivat, takođe su poslednjih dana morale da prate situaciju i donose slične mere, što ukazuje na širi problem sa regulacijom i kontrolom faune u blizini aerodroma. Kao rezultat, odgovorno donošenje operativnih odluka postaje ključna komponenta upravljanja rizicima u avio-saobraćaju.

Dalje aktivnosti i značaj za sektor avio-saobraćaja

Er Srbija nastavlja da prati razvoj situacije i sarađuje sa nadležnim službama kako bi se što pre normalizovao saobraćaj za Tivat. Kompanija ističe da je bezbednost putnika i posade apsolutni prioritet, dok se sve ostale aktivnosti usmeravaju ka minimiziranju uticaja prekida na poslovanje i zadovoljstvo korisnika.

S obzirom na značaj letova ka crnogorskoj obali tokom letnje sezone, svaki poremećaj može imati posledice i za turistički sektor i za ekonomski promet regiona. Pitanje regulacije faune oko aerodroma postaje sve važnije, posebno jer klimatske promene i urbanizacija mogu uticati na migracije ptica i povećati učestalost ovakvih događaja. Ipak, zahvaljujući brzom reagovanju i preusmeravanju letova, Er Srbija nastoji da očuva poverenje putnika i održi što je moguće viši nivo redovnosti saobraćaja.