Na poslovnom forumu u Beogradu 50 firmi iz Srbije i Češke razmatralo nove mogućnosti, trgovina četiri puta veća za 10 godina

Trgovinska razmena između Srbije i Češke dostigla je 2,4 milijarde evra, što predstavlja rast od četiri puta u poslednjih deset godina. Ovaj podatak istaknut je na forumu „Srbija – Češka: poslovni dijalog i nove mogućnosti za privrednu saradnju“ održanom u Beogradu, gde se okupilo 50 kompanija iz obe zemlje. Na skupu su učestvovali predstavnici metalske, elektromašinske, namenske, vazduhoplovne i automobilske industrije, kao i velike kompanije iz hemijskog i energetskog sektora.

Rast trgovinske razmene i ključni sektori

Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, trgovina između dve zemlje značajno je napredovala. „U proteklih 10 godina trgovina nam je povećana četiri puta“, izjavio je Čadež. On je dodao da je forum okupio privrednike iz svih ključnih sektora, dok se već planira uzvratna poseta srpske privrede Češkoj krajem godine. Češka je istaknuta kao važno izvozno tržište za Srbiju, što dodatno podstiče razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa.

Stabilno investiciono okruženje u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je značaj stabilnosti poslovnog okruženja u Srbiji. „U Srbiji mi ne menjamo propise, imamo punu stabilnost. Poreze nismo menjali 10, 12, 14 godina. Imamo stabilan kurs nacionalne valute, iako nije fiksni, ali veoma stabilan, i 14 godina se nije menjao“, rekao je Vučić. On je istakao da porezi na dobit i dodatu vrednost nisu rasli u poslednjih 12 godina, što omogućava investitorima predvidivost poslovanja. Vučić je dodao da država može da pomogne kompanijama kada se suoče sa problemima, posebno u vezi sa dozvolama ili administrativnim procedurama.

Podrška privrednim asocijacijama i buduća saradnja

Na forumu su delegacije predvodili predsednik Srbije i premijer Češke Andrej Babiš. Iz Češke su prisustvovali predstavnici Konfederacije industrije, dok su sa srpske strane, osim privrednih lidera, bili prisutni i predstavnici kompanija poput Elektroprivrede i Telekoma Srbije. Vučić je najavio da će zamenik premijera i ministar industrije i trgovine Češke Karel Havliček i ministar finansija Srbije Siniša Mali biti u stalnom kontaktu oko aktuelnih pitanja.

Važnost diverzifikacije i usluga u bilateralnoj razmeni

Vučić je posebno naglasio ulogu razmene usluga, koja postaje sve značajniji deo ukupne trgovinske razmene između Srbije i Češke. „Godine 2012. imali smo ukupnu trgovinsku razmenu na nivou od 433 miliona evra, a danas je ona 2,4 milijarde i vidi se koliko smo napredovali i šta smo u međuvremenu uradili“, izjavio je predsednik. On smatra da postoji još prostora za unapređenje, ne samo u robnoj, već i u uslužnoj razmeni.

Impakti foruma na dalji razvoj saradnje

Održavanje foruma i okupljanje 50 kompanija iz dve zemlje doprinosi jačanju ekonomskih veza i otvara mogućnosti za nove projekte. Stabilno poslovno okruženje i institucionalna podrška stvaraju uslove za dalji rast trgovinske razmene između Srbije i Češke. Ovo partnerstvo ima potencijal da dodatno ojača konkurentnost obe privrede u evropskom i globalnom kontekstu.

Veterinarske mere pooštrene u Beogradu i Sremskoj Mitrovici, a vanredna situacija proglašena zbog širenja zaraze u sedam okruga

Afrička kuga svinja stigla je do Beograda, što je dovelo do uvođenja vanrednih mera na teritoriji opština Obrenovac i Palilula, saopštila je Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije. Ključni ekonomski podatak je da je, zaključno sa 20. julom, u Srbiji eutanazirano 29.241 svinja zbog ove zarazne bolesti. Mere uključuju eutanaziju zaraženih životinja, neškodljivo uklanjanje leševa, kao i dezinfekciju objekata, vozila i opreme, a lokalne samouprave su dužne da obezbede mehanizaciju za uklanjanje leševa na gazdinstvima gde je potvrđena afrička kuga svinja.

Afrička kuga svinja u Beogradu: vanredne mere i ekonomski efekti

Uvođenje ovih mera ima direktan uticaj na stočarsku proizvodnju u regionu Beograda. Na teritoriji opština Obrenovac i Palilula zabranjeno je organizovanje sajmova, izložbi i rad stočnih pijaca, što dodatno usložnjava situaciju za lokalne proizvođače. Kao rezultat, došlo je do poremećaja u prometu živih svinja i svinjskog mesa na tržištu, što može uticati na cene i dostupnost proizvoda. Pored toga, vlasnici gazdinstava obavezni su da svaku pojavu bolesti ili uginuće životinje prijave nadležnoj veterinarskoj inspekciji.

Širenje zaraze i reakcija institucija

Vanredna situacija proglašena je i u delu grada Sremska Mitrovica, zbog pojave bolesti u selima Noćaj i Salaš Noćajski. Do sada je eutanazirano oko 700 svinja u ovim selima, što dodatno povećava ukupne ekonomske gubitke za proizvođače u regionu. Na ulazima u sela i ispred domaćinstava gde je potvrđena zaraza postavljene su table upozorenja, kako bi lokalno stanovništvo bilo informisano o rizicima i merama koje su na snazi.

Obim zaraze i širi ekonomski kontekst

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je na skupštinskom Odboru za poljoprivredu da je afrička kuga svinja prisutna u sedam okruga u Srbiji. On je naveo da je, zaključno sa 20. julom, ukupno uginulo 29.241 svinja. Ovaj podatak jasno ukazuje na ozbiljan ekonomski udar na sektor svinjarstva, koji tradicionalno ima značajnu ulogu u domaćoj poljoprivredi.

Implikacije za tržište i stočarsku industriju

Afrička kuga svinja je virusna bolest koja pogađa isključivo svinje, ali posledice njenog širenja mogu biti dugoročne za celu industriju mesa. Zabrana prometa, eutanazija velikog broja životinja i stroge mere inspekcije utiču na dostupnost svinjskog mesa, što može izazvati poremećaje u snabdevanju i promeniti tržišne cene. Pored toga, štete za proizvođače su značajne i zahtevaju brze i efikasne mere nadležnih organa, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i ublažile ekonomske posledice.

Evropska komisija izrekla dve nove kazne Guglu, ukupne obaveze prelaze 10 milijardi evra u poslednjih pet godina

Google, američka tehnološka kompanija, suočio se sa novim finansijskim sankcijama u Evropskoj uniji. Evropska komisija je izrekla dve kazne u ukupnom iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima (DMA). Ključni razlog su nepravilnosti koje je Google napravio favorizovanjem svojih usluga na pretraživaču i ograničavanjem korisnika da pronađu jeftinije alternative van prodavnice Google Play.

Detalji kazni za kršenje pravila digitalnog tržišta

Prva kazna iznosi 460 miliona evra i odnosi se na praksu u kojoj je Google davanjem prednosti sopstvenim servisima za kupovinu, hotele, transport i sportske rezultate narušio ravnopravnu tržišnu utakmicu. Istraga Evropske komisije pokazala je da su njegovi servisi imali napredne filtere i vizuelne prednosti u odnosu na konkurenciju. Druga kazna, vredna 430 miliona evra, izrečena je jer je Google sprečavao programere aplikacija da korisnicima nude informacije o jeftinijim opcijama izvan Google Play prodavnice. Komisija je posebno ukazala na prekomerne naknade koje su naplaćivane programerima, što je ocenjeno kao protivno zakonodavstvu Evropske unije.

Obaveze i rokovi koje je Evropska komisija postavila Guglu

Pored novčanih kazni, Evropska komisija je naložila Google-u da odmah obustavi sve sporne prakse. Kompanija mora da omogući ravnopravan i nediskriminatoran tretman svim servisima na svom pretraživaču, kao i da programerima da punu tehničku i ugovornu slobodu za promociju svojih proizvoda i sklapanje ugovora direktno sa korisnicima, izvan zvanične prodavnice aplikacija. Google ima rok od 60 dana da potpuno uskladi svoje poslovanje sa ovim odlukama. Ukoliko to ne učini, suočava se sa dodatnim kaznama koje mogu dostići i do pet odsto ukupnog godišnjeg prometa na globalnom nivou.

Istorija kazni i rast obaveza Google-a u EU

Evropska komisija je u septembru 2025. godine već kaznila Google sa 2,95 milijardi evra zbog narušavanja konkurencije u industriji oglasne tehnologije. Tada je utvrđeno da je kompanija davala prednost sopstvenoj berzi oglasa (AdX) i alatima za kupovinu oglasa, čime je ugrozila poziciju rivala. Prethodno, izrečene su i kazne od 4,1 milijardu evra za Android i 2,42 milijarde evra za uništavanje konkurencije u pretraživačima za kupovinu. U periodu između 2017. i 2019. godine, Google je sankcionisan sa ukupno 8,03 milijarde evra kroz slučajeve Google Shopping, Android i AdSense. Poslednjih pet godina obeležili su i žalbeni postupci, ali su obaveze kompanije prema Evropskoj uniji sada premašile 10 milijardi evra. Ove kazne daleko prevazilaze finansijske sankcije izrečene drugim tehnološkim gigantima, poput Apple-a, Meta-e i Microsoft-a.

Implicacije za digitalno tržište i konkurenciju

Odluke Evropske komisije imaju za cilj da obezbede ravnopravnu konkurenciju i spreče tehnološke gigante da zloupotrebljavaju dominantnu poziciju na tržištu. Zakon o digitalnim tržištima (DMA) definiše jasna pravila za platforme sa velikim brojem korisnika i značajnim tržišnim uticajem. Kao rezultat, Google se nalazi pod pojačanim nadzorom evropskih regulatora. Pre svega, kompanija mora promeniti strategiju poslovanja u regionu kako bi izbegla nove sankcije i dodatne troškove. Ove mere šalju jasnu poruku svim tehnološkim kompanijama o ozbiljnosti evropskog pristupa regulaciji digitalnog tržišta.